TAJNI ŽIVOT Merilin Monro: Holivudska diva do poslednjeg časa bila POD ISTRAGOM - prijatelju se požalila da OSEĆA OPASNOST, a njena kuća posle smrti je DETALJNO OČIŠĆENA

Uzrok smrti bila je, bar kako su tvrdile vlasti i kako do dana današnjeg stoji u dosijeu, prevelika doza tableta za spavanje. Zbog čega je, te kobne noći između 4. i 5. avgusta 1962. godine, poželela ili morala da napusti ovaj svet, nikom nije rekla i nikada se nije saznalo. O Merilin Monro sve drugo se već odavno zna. Ili se, ipak, ništa ne zna?

Iako je fizički već odavno nema, holivudska diva i dalje je večna inspiracija - "fabrici snova", filmofilima, piscima, rediteljima, detektivima amaterima, teoretičarima zavera i doživotnim fanovima širom planete koji ne prestaju da se pitaju zbog čega je, ili zbog koga, odlučila da ode tako rano.

Trajna fascinacija i večna inspiracija

Da li se ubila ili su je ubili, to je pitanje na koje odgovor čekamo već desetinama godina. I po svemu sudeći, nikad ga nećemo dobiti. Ruku na srce, više nisu živi ni njeni savremenici, prijatelji, doktori, hroničari, policajci... Što ne znači da će posvećeni novinari i sineasti prestati da se bave sumnjivim odlaskom seks simbola zlatnog doba "pokretnih slika".

Ikona lepote i glamura imala je samo 36 godina kada su se ugasili reflektori njenog života. Nije stigla da ostari. Umesto bora koje bi joj vreme svakako utisnulo na lice, ostala je - večno mlada, transformišući se u globalnu opsesiju i fenomen pop kulture, ali i trajnu misteriju.

Biografi nisu štedeli na pričama o psihičkim problemima neprežaljene glumice, gomilajući detalje o zavisnostima, nesrećnom detinjstvu, lošim ljubavnim izborima, tragičnom kraju. Sve je to, bilo istinito ili ne, i te kako imalo udela u stvaranju legende o Merilin Monro.

Mračnu stranu znao je samo tajni dnevnik

Mračnu stranu i sama je opisala u tajnom dnevniku, pronađenom pre nekoliko godina, u pesmama, pismima i raznim drugim beleškama koji su svetu predstavili neku drugu, poetičniju, kompleksniju osobu. Te memorabilije direktno su ukazale na činjenicu da nije bila samo platinasta lutkica, niti je bilo znaka jednakosti između njenog pospanog, na prvi nezainteresovanog pogleda, i prigluposti.

Drugačiji uvid u njenu zvezdanu ličnost pokazao je i da je posedovala visok koeficijent inteligencije, ali i da je ta inteligencija često bila ogrnuta velom tame. Zapisi otkrivaju intimnost bez razmetanja, seizmička merenja jedne duše. "Ona je bila neshvaćena zvezda sa magnetskom silom koja je zbunjivala kompase kada bi im se našla u blizini". I takvu je pamtimo.

Uprkos povremenim posrnućima, posedovala je snažnu volju i nastojala je da pobedi svoje demone. Imala je posebne discipline i tehnike koje je koristila kako bi pobedila strah, pre svega od izazova na poslu, ali nije ga bilo moguće u potpunosti odagnati jer se uvukao duboko u svaki aspekt njenog života. Drugi antagonista njene životne drame bila je depresija, za koju očigledno nije bilo leka. Da li je imala još neprijatelja?

Tajni životi Merilin Monro

Iako je pred kamerama bila senzualna, zavodljiva i puna samopouzdanja, zračeći autentičnom aurom i beskompromisnom ženstvenošću, druga strana Merilin Monro bila je sve suprotno - mračni poligon koji joj je ostavljao dovoljno prostora da ispolji zbirku svojih nesavršenosti i bolova, ali i višak kreativnosti i inteligencije kojoj su se mnogi podsmevali verujući da uopšte ne postoji.

Svet, nemilosrdan i bezdušan kakav jeste, počeo je ozbiljno da je shvata tek kad već odavno nije bila među živima. Kada je od nje ostala samo legenda, praćena teorijama zavera i nagađanjima bez broja i kraja.

Glavni osumnjičeni, tadašnji američki predsednik Džon Kenedi, možda je umešao prste, a možda i nije. A možda više nije ni važno, sad kad je toliko vremena prošlo. Ipak, kad god se odnekud otvore neki "do sad neviđeni" tajni dokumenti, to ime obavezno se pojavljuje, kao stalni pratilac iz senke. Drugo ime, i isto prezime, pripada njegovom mlađem bratu, Robertu.

Jedan od najupornijih istraživača i "merilinologa" svakako je irski novinar i pisac Entoni Samers (83), autor knjige "Boginja: Tajni životi Merilin Monro". Napisao ju je podstaknut odlukom suda u Los Anđelesu da 1982. godine obnovi istragu o smrti holivudske ikone jer se previše nagađalo o tome kako je umrla - da li je to bilo ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj.

Sve je bilo samo glamurozna fasada

Tokom posvećenog rada, Samers je sredinom osamdesetih sakupio zlatni rudnik audio-snimaka intervjuišući ljude s kojima je slavna glumica bila bliska. Pokušavajući da analizira njenu zagonetnu ličnost, došao je do zaključka da jeste bila depresivna, ali i da mnogi koji su je poznavali nisu mogli ni da pomisle da bi otišla toliko daleko i u jeku slave oduzela sebi život.

Pomno je ispitivao i mutne okolnosti u vezi sa braćom Kenedi. I dok teoriju o naručenom ubistvu nije uspeo da dokaže, shvatio je da je bilo nekih petljanja sa zvaničnim zapisom kako bi se izbegao negativan PR za predsednika SAD i njegovog mlađeg brata, tadašnjeg ministra pravosuđa.

"Dok se borila sa mentalnim problemima, nesigurnošću i lekovima, nije imala drugog izbora osim da održava fasadu savršenog glamura. Sve je bilo samo dobra maska", navodi Ema Kuper, autorka dokumentarca "The Mystery of Marilyn Monroe: The Unheard Tapes". Do nje je između ostalog došao i arhivski snimak na kojem se vidi kako MM iz psihijatrijske klinike izlazi u stilu dive, kao da je došla na premijeru filma.

"U toj instituciji bila je zadržana tri dana. Na kraju je razbila prozor. Bilo je to nešto najneobičnije i najstrašnije u isto vreme. Da posle svega izađe sa kompletnom šminkom i frizurom, i da pritom izgleda neverovatno...", rekla je Kuperova za "The Guardian".

Holivudska diva bila je pod istragom

Samers je u svojoj knjizi vrlo uverljivo evocirao poslednji dan života legendarne glumice i naveo da je njena kuća u Brentvudu bila temeljno očišćena nakon smrti. Netragom su nestale i sve fotografije sa braćom Kenedi. Sačuvana je samo jedna, ona čuvena iz "Medison Skver Gardena", gde je pevala "Happy Birthday, Mr President".

U svom istraživačkom pohodu, irski novinar intervjuisao je više od 700 ljudi, među kojima i kućepaziteljku Junis Marej i članove porodice doktora Ralfa Grinsona, glumičinog poslednjeg psihijatra. "Nisam našao ništa što bi me ubedilo da je ubijena, ali rekao bih da imam dokaze da su okolnosti smrti bile namerno zataškane, verovatno zbog veza sa Kenedijevima."

"Izvori su mu otkrili da se s njima najčešće viđala u vili njenog prijatelja Pitera Loforda, na plaži u Malibuu. Prvo sa Džonom, posle sa Bobom. Ali, niko nije mogao da potvrdi navode o ljubavnoj vezi. Privatni detektivi i bivši agenti Federalnog istražnog biroa rekli su da su bezbednosne službe postavile mikrofone u njenoj kući, kao i u Lofordovoj vili, jer je Monro bila pod istragom zbog levičarskih stavova."

Susreti sa braćom Kenedi smatrani su povodom za zabrinutost iz bezbednosnih razloga. Prema Samersovom mišljenju, Džon i Robert zbog toga su prekinuli sve kontakte sa njom.

Poslednji dan života

Stručnjak za nadzor Rid Vilson otkrio je novinaru da je snimak sa postavljenog prisluškivača pokazao da je, na dan njene smrti, Merilin rekla Lofordu da želi da bude ostavljena na miru. "Osećam se iskorišćeno. Osećam se kao komad mesa. Osećam se kao da su me vrteli ukrug", navodno mu se požalila.

Ideja da je postala opasna za Kenedijeve potkrepljuje teorije o ubistvu. Ali, dokaza – nema. Njednog. Samers je, međutim, i danas ubeđen da je zvanična verzija iskonstruisana i da javnost ne zna šta se zaista desilo. Prema opštepoznatoj priči, kućepaziteljka je ugledala svetlo u njenoj sobi u tri sata ujutro u nedelju, 5. avgusta, i pozvala doktora Grinsona. Kada je psihijatar stigao, pogledao je kroz prozor i video je kako leži na krevetu, nepomična. Razbio je prozor, a potom pozvao policiju.

No, svedočanstva koja je Samers prikupio razlikovala su se od te verzije. Natali Džejkobs, udovica agenta za odnose sa javnošću Merilin Monro, prisetila se da je njen muž bio obavešten o vanrednoj situaciji u 22 ili 23 sata u subotu, 4. avgusta. I islednik Tomas Noguči procenio je da je najverovatnije vreme smrti bilo 23 sata ili ponoć, što sugeriše da je umrla 4, a ne 5. avgusta.

Noć posle koje ništa nije bilo isto

Autopsija nije pokazala fizičke povrede, nikakve znakove ubrizgane injekcije, pisao je BBC. Pronađene su samo pilule za spavanje. Delovalo je savršeno moguće da je preminula od slučajne prekomerne doze ili da je namerno sebi oduzela život, što je ranije već pokušavala. "Mislim da je verovatnija strašna nesreća. Da je htela da izvrši samoubistvo, valjda da bi se nekom poverila ili bar ostavila oproštajnu poruku".

Samers se pozvao i na svedočanstvo Sidnija Gilarofa, frizera s kojim je bila veoma bliska. Otkrio je da ga je pozvala u 21:30 te subotnje večeri, i da je zvučala omamljeno i uznemireno. Rekla mu je da "oseća opasnost i da su je izdali moćni muškarci". Tvrdila je da ju je Robert posetio tog dana i da su se posvađali. Kućepaziteljka je takođe izjavila da je Kenedi dolazio tog popodneva i da je došlo do žustre svađe. Međutim, uticajna porodica je sve navode demantovala.

Merilin Monro nema već skoro 64 godine. Džon Kenedi ubijen je 1963. u Dalasu, Robert je takođe stradao u atentatu, 1968. u Los Anđelesu. A samo su njih troje, ili bar dvoje, znali šta se desilo te kobne noći, posle koje ništa u Holivudu, "sedmoj umetnosti" i svetu šou-biznisa nije bilo isto.