Duško Vujošević i njegova supruga Ana obožavali su LABRADORKU LARU: Otvorio vrata svog doma i pokazao svoj ŽIVOT VAN TERENA - bio je LEGENDA PARTIZANA, ali i VELIKI LJUBITELJ ŽIVOTINJA I KOLEKCIONAR SLIKA

Duško Vujošević preminuo je danas u Beogradu, u 68. godini. Dugo se borio sa dijabetesom i problemima sa bubrezima zbog kojih je redovno išao na dijalizu. Njegovo stanje se naglo pogoršalo usled komplikacija izazvanih upalom pluća. Ostaće upamćen kao najtrofejniji trener u istoriji KK Partizan, sa kojim je osvojio brojne titule u domaćem prvenstvu, regionalnoj ligi i odveo tim na Final Four Evrolige 2010. godine.

"Život svake familije daleko je bogatiji kada imaju psa"

Živeo je Duško Vujošević košarku, obožavao Parizan, a pamtiće se i kao veliki ljubitelj životinja. Ostavio je nezaboravne lekcije o sportu, njegovi govori bili su prave motivacione poruke, ali je mudro govorio i o mnogim drugim svarima koje čine život.

"Smatram da je život svake familije daleko bogatiji kada imaju psa. Nije slučajna ona narodna izreka 'nema ni kuče, ni mače'. Nama je pas, a imali smo ih četvoro, član familije. Donosi nam mnogo zadovoljstva. Kod ljudi postoji reciprocitet ljubavi i mržnje, a pas izaziva samo ljubav kod čoveka, dobro deluje u svakom smislu na njega. Ana i ja imamo sina od 11 godina, Luku. On je odrastao sa psima, mislim da je zdraviji i fizički i psihički. Stalno ima društvo, zna šta su životinje. Nisu zalud stari Grci i Rimljani epigrafe pisali o životinjama, psima pre svega i sahranjivali životinje na dostojanstven način. Psi nateraju čoveka i na fizičku aktivnost, prijaju u svakom smislu. Zavoliš ih, ali kratko žive.To je osnovni problem, a umiranja njihova su stvarno bolna", rekao je Vujošević pre više godina za Viva magazina, iz svog doma u Beogradu.

Slikovito je tada opisao i princip kojim se rukovodio: "Kada vidim, recimo, da je neko izuzetan talenat, a loš čovek, ja ću gledati koliko je god to moguće da on ne postane igrač. Ako postane, biće veliki problem i meni i klubu i timu. Pravim selekciju onih koji su talentovani i dobri ljudi. A dobri ljudi su oni koji čine dobra dela. Kada je u pitanju timski posao, a košarka to jeste, igrači moraju da znaju neka moralna načela, kodekse, mantre, ne preveliki broj, ali ono svedeno na bit. Moraju da pokušaju da žive na jedan elitni način. Koliko to traje i koliko se kod koga primilo, opet zavisi od slučaja do slučaja, od naklonosti i sklonosti koje neko ima. Kod nekih sportista to traje samo dok sam ja tu, kod nekih mnogo duže, ali u svakom slučaju – dok su sa mnom imaju priliku da malo dublje sagledaju šta je život".

Prepletale su se dve njegove velike ljubavi, prema sportu i prema životinjama.

U intervjuima za časopis Pas, povlačio je paralelu između vaspitanja mladih igrača i pasa, naglašavajući da nije pristalica surove dresure već pristupa zasnovanog na poverenju i autoritetu.

"Kad je Lara bolesna, moja Ana ne spava"

Ne kaže se uzladu da se slični ljudi prepoznaju. Supruga Duška Vujoševića, Ana Vujošević, koja se uglavnom drži daleko od javnosti, a bila mu je ogromna podrška, gaji veliku ljubav prema životinjama.

Čuveni par je tu ljubav preneo i na sina Luku, koji je danas trener u košarkaškoj školi KK Partizan pa je to još jedna spona koju je podelio sa slavnim ocem.

Posebno mesto u njihovoj porodici zauzimala je labradorka Lara.

"Lara je četvrti labrador koji živi u mojoj porodici. Najpre smo imali mužjaka Šir-kana. U Italiji smo ga uparili sa ženkom Askom, koja je bila fantastičan pas sjajnog porekla. Iz njenog okota zadržali smo trećeg ljubimca, ženku po imenu Žuta. Napustila nas je posle osam godina i velikih problema sa bubrezima. Na njeno mesto stigla je Lara, koju smo nabavili od naših dobrih prijatelja i koja trenutno kompletira naš dom i naše duše", rekao je Duško 2016. za Pulsonline pa dodao:

"I pre nego što smo nabavili prvog ljubimca, labrador je za mene bio simbol psa. Po formi, izgledu, naravi... S vremenom smo dobro upoznali njihov karakter i potpuno su nas osvojili. Vrlo brzo postali smo potpuno sigurni da je labrador ljubimac baš kakav nam je potreban - neiscrpan izvor topline. Reč je o psu koji je veoma pametan, živahan i uvek raspoložen za druženje i zabavu. Neću pogrešiti ako kažem da labradori imaju sve osobine zbog kojih ih čovek zavoli i trajno se veže za pse. Svaka rasa ima svoje posebnosti jednako privlačne, ali posle ovoliko godina zaista ne bih mogao da se odlučim da držim drugog psa. Prosto rečeno, labradori su postali deo mog života. Kao i svi ostali psi, traže veliku pažnju ljudi. Njima je i pored obaveznih sat i po dnevne šetnje potrebno stalno društvo vlasnika. Tokom rada u Italiji, sa porodicom sam živeo u Pezaru, u kući sa baštom. Iako je prostora bilo više nego dovoljno, nisam mogao da uđem u kuću, a da i pas ne krene za mnom. Važan je, dakle, neprekidni kontakt sa čovekom".

Kako je Vujošević često putovao zbog posla, brigu o Lari preuzimala je njegova supruga:

"Ona se o njoj brine, šeta je i najviše vremena s njom provodi. Ona je Larin nerazdvojni prijatelj koji je tu kada je u pitanju hrana, druženje, zabava… Kad je Lara bolesna, Ana ne spava, već i po celu noć ume da provede sa njom. Ja sam se više družio sa prethodnim psima i uverio sam se u onu tvrdnju da psima emocije imaju miris i da tako grade odnos sa ljudima. Iako je ona moja ljubimica, u prvom redu Larinog prijateljstva ipak je supruga. Jer psi ljubav uvek uzvraćaju istom merom".

Kolekcionar umetničkih slika

Velika ljubav Duška Vujoševića bilo je i slikarstvo pa je sakupljao umetnička dela. "Jedan deo svoje kolekcije prikazao sam na dve velike izložbe, onoj posvećenoj mom omiljenom slikaru Voji Staniću, i drugu u galeriji na Kosančićevom vencu. To su velike stvari, mislim. Slike nisu likvidan kapital. Ljudi ulažu u jahte, kuće, a ja sam više para nego što bi trebalo uložio u slike, normalno, žrtvujući se. Kolekcionarstvo je izvesna žrtva, morate se odreći dosta toga drugoga da biste imali slike, jer to više volite nego nešto drugo. Volim i knjige, ali malo čitam u poslednje vreme, no, čitaće moj sin Luka", istakao je za u intervjuu Vivamagazin.

Životne lekcije Duška Vujoševića

Partizanovci su obožavali svog trenera, Delije ga poštovale. Zanimljivo je da je on jedno vreme trenirao KK Crvenu zvezdu.

"Kada sam otišao u Zvezdu, najviše sam hteo da dobijemo Partizan. Iz neke želje za osvetom. Neke uspehe Partizana nisam gledao sa velikim oduševljenjem. Tako je to kad trener ode iz nekog kluba. Sada često u mojim intervjima stavljaju da ja navijam za Zvezdu. Ja to nikada nisam rekao. Samo sam rekao da ja kad nigde ne radim, navijam za Partizan. A kad negde radim navijam, za klub gde radim. Ali urednicima je uvek atraktivno da nešto izmene. Tog momenta sam zaista navijao za klub u kome radim, a to je bila Zvezda. I želeo sam do dobijem Partizan sa velikom strašću“, objasnio je.

Duško Vujošević bio je prepoznaltjiv i po svojim životnim savetima, rečenicama koje će se dugo preporičavati:

"Svako zlo ima svoj kraj, i ovo će se jednom ovo lane zvati", rekao je nakon ispadanja Partizana u polufinalu plej-ofa ABA lige od Crvene zvezde.

"Život je štetan po zdravlje".

"Samo mrtve ribe plivaju niz vodu".

"Ja negujem svoja neprijateljstva".

"Putin ima jednu manu – bio je na stadionu Crvene zvezde".

"Ne disciplinujem igrače da bih ih kažnjavao, već da bih ih naučio".

"Sport je mesto gde je pravda najdostižnija".

"Ako su ruže, procvetaće".

"Džaba vam novci, moji sinovci". Voleo je muziku Đprđa Balaševića i Arsena Dedića.