Imao je samo 19 godina kada je TITANIK KRENUO DA TONE, napisao je OPROŠTAJNO PISMO, ubacio ga u flašu i bacio u vodu: Nikada ga više nisu videli, a kada je njegova majka pročitala poruku - SRCE JOJ JE PUKLO

Glavni junak ove neverovatne priče je Džeremi Berk, najmlađi od sedmoro dece u jednoj skromnoj irskoj porodici. Te davne 1912. godine, Džeremi je imao tek 19 godina i bio je pun mladalačkog žara, energije i velikih snova o svetloj budućnosti.

Njegove 2 starije sestre, koje su već živele u američkom Čarlstaunu, predgrađu Bostona, kupile su mu kartu za Titanik kako bi im se pridružio i započeo bolji život. Na ovaj daleki put nije krenuo sam, već u društvu svoje godinu mlađe rođake Hanore Hagerti.

Kada su kretali na put, njihova brižna majka mu je na polasku uručila malu flašicu sa svetom vodom, čvrsto verujući da će ova amajlija zaštititi njenog sina od svih nevolja i bezbedno ga dovesti do Amerike.

Mladi rođaci su putovali trećom klasom, a svaka karta ih je koštala po 850 dolara, što je za to vreme bila zaista ogromna svota novca. Tokom putovanja, na palubi su se brzo sprijateljili sa Judžinom Dejlom, talentovanim gajdašem iz Korka koji je takođe krenuo preko okeana u potrazi za srećom. Judžin je stalno nosio svoj instrument sa sobom, svirao vesele melodije i zabavljao putnike, posebno se trudeći da ulepša vreme devojkama na brodu.

Upravo je on bio taj koji je uspeo da preživi predstojeći pakao i kasnije ispriča svetu sve detalje njihove poslednje zajedničke noći. Novinarima lista Dejli skeč detaljno je opisao da ga je u kabini broj 23, u 3. klasi, probudio jeziva škripa metala koji su ga zamalo izbacili iz kreveta.

Spasilačke čamci i haos

Judžin je brzo obukao cipele i istrčao na hodnik, gde ga je zbunjeni stjuard uveravao da je sve pod kontrolom, ali instinkt mu je govorio drugačije. Kada se popeo na palubu, zatekao je nezapamćen pakao, jurnjavu, krike i potpunu paniku uplašenih ljudi.

Odmah je krenuo da traži Džeremija i Hanoru kako bi im pomogao da uđu u spasilačke čamce, ali scena koju je zatekao bila je zastrašujuća. On je bio svedok trenutka kada su 2 muškarca pokušala na silu da izguraju žene kako bi sami uskočili u čamac, nakon čega ih je dežurni oficir najpre upozorio, a potom ih obojicu usmrtio na licu mesta.

Samo nekoliko sekundi nakon toga, taj isti oficir je podigao pištolj i pucao sebi pravo u slepoočnicu. Shvativši da za njega nema mesta u čamcima, Judžin je skočio u ledenu vodu, gde je imao neverovatnu sreću da pronađe drveni komad olupine na kojem se održao živ do jutra.

Dok je na brodu vladao opšti juriš na čamce, mladi Džeremi Berk je u toj strašnoj gužvi iznenada pomislio na flašicu svete vode koju mu je majka dala. Izlio je njen sadržaj, na brzinu napisao kratko, potresno pismo sa poslednjim pozdravom, zatvorio flašu i čvrsto je vezao pertlom sa svoje cipele, a potom je bacio daleko u okean.

Nažalost, on i njegova rođaka Hanora nisu uspeli da se spasu. Oni su podelili tragičnu sudbinu većine putnika iz 3. klase, gde je čak 3 četvrtine ljudi izgubilo život te ledene noći.

Kako je pronađena flaša

Mnoge porodice u Irskoj i Americi mesecima su živele u agoniji, čekajući bilo kakve vesti o svojim najmilijima, a porodica Berk je doživela jedno pravo, ali bolno čudo. U leto 1913. godine, talasi su na šljunkovitu plažu u irskom mestu Danketl, u okrugu Kork, izbacili upravo Džeremijevu flašu.

Pronašao ju je lokalni poštar dok je šetao sa svojim psom i odmah je predao policiji. Kratka i laka poruka u boci je potvrdila bolnu istinu: autor je naveo da se nalazi na Titaniku, napisao svoje ime i mesto rođenja u okrugu Kork, a potom se oprostio.

Kada je državni službenik došao na vrata porodice Berk sa ovom flašom, nesrećna majka je tek tada spoznala da je njena velika porodica zauvek izgubila najmlađeg člana. Ona je odmah prepoznala flašicu koju je lično dala sinu na polasku, a njeno srce je puklo od tuge.

Iako je zvanično preminula od kancera tačno godinu nakon katastrofe, rođaci su uvek tvrdili da je zapravo preminula od neizmerne boli za svojim sinom. Džeremijevo telo nikada nije pronađeno i njegova smrt je ostala duboko urezana u okeanu, ali ova dragocena relikvija i danas živi.

Porodica ju je decenijama čuvala kao najveće blago, a nedavno su doneli odluku da je predaju Centru nasleđa u Kobu, u okrugu Kork, kako bi ceo svet mogao da vidi svedočanstvo o jednom prekinutom mladom životu.

Pogledajte BONUS VIDEO: