Kako sebe OBEZVREĐUJETE U OČIMA DRUGIH: Ako primetite da imate neku od OVIH 8 NAVIKA, odmah je eliminišite, poručuju psiholozi

Mnogi ljudi se žale da drugi ne cene njihov trud, ne poštuju njihova mišljenja ili ih jednostavno iskorišćavaju. Međutim, problem često ne leži u drugima, već u – njima. Određene navike i obrasci ponašanja suptilno oblikuju sliku o nekome kao "nedovoljno dobrom", a ona okolini dalje "prosleđuje" razloge da sumnja u našu vrednost. Zašto to sebi radimo, zapitaćete se... Pa, nekad iz čisto moralnih načela, vaspitanja ili kulture.

No, psiholozi kažu da samoosuđivanje nekad može da ode toliko daleko, da na kraju dovede do samodestrukcije. Nemojte sebe toliko negativno da etiketirate, poručuju, koliko god današnje društvo bilo zahtevno i tražilo od vas da budete surovi i kritični. Identifikovali su i osam navika koje bi trebalo promeniti jer su, jednostavno, loše. Ovog puta nisu u pitanju ni alkohol, ni pušenje, ali su, na duže staze, jednako štetne.

1. Preterano izvinjavanje bez razloga

Izvinjavanje jeste odlika pristojnih, lepo vaspitanih i empatičnih osoba, ali kada se pretera u tome, i ako se "ta teška strana reč izvini" upućuje za baš svaku sitnicu, može da odvede u drugu krajnost. Najčešće je odraz nedostatka samopouzdanja, hroničnog osećaja krivice ili duboke potrebe da udovoljite drugima. Nesvesno umanjuje vaš autoritet i stvara utisak da zauzimate tuđ prostor, da negde niste dobrodošli.

"Izvini što pitam" – ne, to je pogrešno! Rešenje postoji: zamenite izvinjenje zahvalnošću, pa umesto "Izvini što kasnim", sa uvažavanjem recite "Hvala što si me sačekao". Uvežbavajte neutralne fraze, pa, kada je potrebno, kažite "Bio bih ti zahvalan na pojašnjenju", a ne "Izvini što pitam". Izvinjenje je prihvatljivo, naravno, ali samo kada su u pitanju konkretne greške i situacije.

2. Poređenje sa drugima

Poređenje sa drugima, koje samo prividno olakšava socijalizaciju, može da izazove osećaj zavisti, u slučaju da smatramo da je osoba s kojom se poredimo bolja od nas. Ali, onda vremenom počinjemo da sumnjamo u sebe i gubimo samopouzdanje, objašnjavaju psiholozi.

Zanemarite ono što vidite na društvenim mrežama, to je uglavnom "fasada" i imitacija života, često nerealna slika. S druge strane, ni vaš život nije tek gruba skica. Upoređujte sebe samo sa svojim prošlim ja. Svake večeri, na kraju dana, zapišite nekoliko mikro-uspeha: "Danas sam postavio pitanje na sastanku, iako sam se plašio", ili "Nisam odbio da pomognem kada su me zamolili". To je vaš stvarni napredak. Izbrišite iz fida naloge koji čine da se osećate inferiorno i zamenite ih edukativnim ili motivacionim stranicama.

3. Samoironija udara na samopoštovanje

Šale poput "Ovde sam greškom postavljen" mogu delovati bezopasno. Ali, vremenom će drugi početi da ih doživljavaju kao istinu. Ograničite samoironiju. Ne budite grubi prema sebi. Zašto biste to činili? U redu je našaliti se na sopstveni račun, čak je i poželjno, ali postavite to ovako – jedna šala za svakih pet stvarnih dostignuća. Naglasite svoje moći, imate ih sigurno: "Da, zaboravio sam ključeve, ali sam pripremio izveštaj koji je sve oduševio".

4. Nemogućnost da se kaže "ne"

Ako ste uvek i svima dostupni, dovodite sebe u rizik da budete opterećeni nepotrebnim zadacima. Tražiće vam beznačajne usluge, a vaše vreme neće biti cenjeno. Ljudi poštuju one koji znaju da postave granice.

Počnite sa malim starima: odbijte nezanimljiv sastanak ili neželjeni zahtev. Koristite formulu: "Ne mogu ovo da uradim jer trenutno imam druge prioritete". Vežbajte da kažete "ne" na neutralnim primerima: "Ne, neću danas da idem u tu prodavnicu", ili "Ne, hvala, ne želim gazirano piće". Sve to razvija mišić "ne".

5. Ne umete da primite kompliment

Skromnost je vrlina, ali odbacivanje svake pohvale može preći u negiranje sopstvenih vrednosti. Kada vam neko čestita zbog dobro odrađenog posla, ne treba da kažete "Ma, nije to bilo ništa posebno". Prihvatite kompliment jednostavno i bez prevelike kurtoazije: "Hvala vam, drago mi je da to čujem". Vaš rad treba da se vrednuje. A drugo, ukoliko odbacite kompliment, mogli biste da uvredite osobu koja ga upućuje.

6. Zavisnost od tuđih mišljenja

Pre nego što se uznemirite zbog tuđeg mišljenja, zapitajte se: "Šta ja mislim o ovome?". Zapamtite je mišljenje drugih samo gledište, često zasnovano na nepotpunim informacijama. Vodite "dnevnik odluka" i zapišite kada ste stvari uradili na svoj način, to će ojačati vašu nezavisnost i veru u sopstvene sposobnosti.

Tuđa mišljenja često su odraz ličnih uverenja i iskustava, a razumevanje i filtriranje komentara okoline ključni su za izgradnju samopouzdanja. Konstruktivni saveti su već nešto drugo i njih treba shvatiti na drugačiji način.

7. Zanemarivanje sopstvenih potreba

Ugađajući svima osim sebi, rizikujete da postanete "prazan bokal". Odvojite 30 minuta dnevno za nešto što vam donosi radost: šolju kafe u tišini, brzu šetnju ili gledanje omiljene serije. Da biste pravilno brinuli o drugima, prvo morate da naučite da brinete o sebi.

8. Stalna samokritika

Kada prvo ukažete na sopstvene nedostatke, dajete drugima dozvolu da urade isto. Zamenite samokritiku podrškom. Napravili ste grešku? Pa dobro, ljudi smo, a na greškama se uči, zar ne? "Bar sam pokušao i shvatio šta ne treba raditi"...

Počnite sa promenama već danas. Ne morate sve odjednom da menjate, niti to treba da radite. Krenite od malih koraka: recite "hvala" umesto "izvini", odustanite od nekog neželjenog zadatka, zapišite svoja dostignuća tog dana... Ovi postupci će brzo promeniti način na koji vas drugi doživljavaju i, što je još važnije, kako vi doživljavate sebe.