"Moja tetka je bolovala od iste vrste raka i preživela - ovo je bilo PRESUDNO. A kada je deci trebalo da saopštim dijagnozu...", dr Tamara Lazić nesebično delila najintimnije detalje sa željom da POMOGNE DRUGIMA

"Odustajanje nikada nije opcija. Nisam osoba koja odustaje, imam dvoje dece i mnogo, mnogo divnih razloga za život. Borba se nastavlja, ovo je rak četvrtog stadijuma, borba je uvek duga. Ne odustajem od činjenice da ću se izlečiti, bez obzira koliko su šanse i statistika protiv mene. Šta pokušava da mi kaže? Stalno sebi to pitam i gde moje telo kaže „Ne“. Zašto? Zašto se sve ovo dogodilo?". Na to nema tačnog odgovora. Trudim se da živim najbolje što mogu svaki dan. Nažalost, situacija je da živim od rezultata do rezultata, ne mogu ništa unapred da planiram, živim u neizvesnosti", govorila je dr Tamara Lazić.

Podrška porodice je uvek važna, ali u situaciji kada se borite za svoje zdravlje, često je i presudna. Njen značaj isticala je i doktorka.

"Kada dođe do situacije u kojoj mislim da je kraj, držim se tog zida i idem korak po korak, sa decom i mužem ispred sebe. Idem polako i, bez obzira koliko je mračno, pronalazim izlaz iz tunela. I tako, gore-dole. To je emotivni rolerkoster, ponekad je za mene veoma mračno, a onda ponovo vidim nadu i verujem da ću se izlečiti. Do sledećih rezultata, kada ponovo padnem. Ali ponovo ustanem i tako dalje i tako dalje", rekla je tokom svoje borbe sa rakom za 24 sata hr.

Na pojavu opake bolesti uticaj ima i genetika. Tetka dr Tamarae Lazić bolovala je od raka debelog creva.

"Pre više od 30 godina, otkriveno je veoma rano, na vreme. Nije joj bila potrebna hemioterapija ili zračenje, hirurški je uklonjeno i nije se vratilo. Za mene je kasno, bez obzira što nisam išla na sve kontrole. Mnogo je agresivnije. Počela sam da radim kolonoskopije sa 35 godina, zatim sam ponovo išla sa 40 i bilo je normalno. Bez ikakvih polipa, a na kontroli godinu dana kasnije imala sam krv u stolici i otišla sam na još jednu kolonoskopiju. To je već bio četvrti stadijum".

Signal je bio i jaki umor, a ovo su svi simptomi raka debelog creva od kojeg je bolovala dr Tamara Lazić.

"Oduvek sam imala osetljiv stomak. Šest meseci, možda godinu dana pre dijagnoze, osećala sam se umorno. Ali to je moj tempo, od 1999. godine kada sam došla u Ameriku. Dvoje dece, ludi tempo u Njujorku... Mislila sam da je to povezano sa tim. Prvi simptom je bila krv u stolici. Insistirala sam na kolonoskopiji. Znam da je rak debelog creva najveća opasnost. Nažalost, bila sam u pravu".

Dr Tamari Lazić od koje se oprostila ova čuvena književnica, mnogo je značila i njena "Instagram porodica" kako je zvala svoje pratioce na ovoj društvenioj mreži, gde je dokumentovala svoju borbu sa kancerom.

"Ljudi mi se otvaraju kao da se poznajemo, i to mi odgovara. Sa nekima od njih se osećam kao da smo prijatelji, iako se nismo upoznali. Primer je jedna divna devojka iz Dubrovnika, zbližile smo se i sanjam o danu kada ćemo se upoznati. Ima ljudi koji dele svoj bol sa mnom, kažu da im ono što sam podelila sa javnošću pomaže da više cene život i lakše prebrode svoje borbe. Pomaže im u braku, sa bolovima u leđima, pomaže im. Nažalost, ne mogu da pročitam sve poruke. Ne želim da me deca stalno vide na telefonu. Trudim se da budem tu za njih kada dođu kući. Ali magično je kada vidim da sam ostavila uticaj, posebno kada neki kažu da su zbog mene imali kolonoskopiju i da ih je to spasilo. Nikada nisam mislila da će moja Instagram porodica biti tako bliska. To mi daje energiju da nastavim da se borim".

Opisala je i momenat kada je deci, Mii i Luki, saopštila dijagnozu:

"Prvo sam pozvala muža kada sam se probudila iz anestezije i kada mi je doktorka rekla da je pronašla ovu masu i da ne izgleda dobro, da je sve to poslala na analizu. Nisam odmah rekla deci, čekala sam analizu i da vidim da li moram da počnem sa hemoterapijom, jer bi tada shvatili da imam rak i da se nešto dešava. Prvo sam im rekla da moram na operaciju jer sam celog života imala osetljiv stomak, da će lekari pokušati da to poprave. Posle toga, kada sam dobila rezultate, da se proširilo, da je jasno da moram na hemoterapiju, morala sam da im kažem. Prvo sam se konsultovala sa nekoliko psihologa koji se bave ovim, sa porodicama koje prolaze kroz to. Savetovali su mi da im kažem kako je, da to ne krijem od njih. I to je bila najbolja odluka.

Sećam se da smo muž i ja bili u dnevnoj sobi i rekli smo deci da moramo nešto da im kažemo. Vrlo brzo su me pitali: 'Mama, da li je rak zarazan?'. Brinuli su se da se to ne proširi na njih, ali su se pitali i da li sam to pokupila od nekoga. Bilo je praktičnih pitanja, šta dalje... Ali posle toga, otvorena sam sa njima, sve im kažem. Shvatila sam da su se mnogo više plašili ako im nešto krijem. Kada im iskreno kažem za rezultat, bio dobar ili loš, sami mi kažu da ništa ne krijem, da ćemo naći plan A, B, C. Nije im lako, ali se odlično nose s tim. Sazreli su. Nisam očekivala da će biti tako. Živimo na Menhetnu, na Petoj aveniji, idu u najbolje privatne škole sa decom najbogatijih ljudi na svetu. Okruženje u kojem smo moj muž i ja, izbeglice iz Rumunije, imali najveći strah da ne budemo razmaženi, da ostanemo skromni, da cenimo sitnice, kao što možemo, kroz ratove, moj muž preko Čaušeskua. Bežao je iz Rumunije u Italiju, zatim u Nemačku, Grčku, a onda je sa 12-13 godina došao u Ameriku. Čitavo to putovanje, trnovit život, kako ga preneti deci, koja odrastaju u potpuno drugom svetu. Često sam naglas govorila da im je potrebno nešto teže u životu da ih malo protrese. Ali ovo nisam očekivala, i nadam se da nisam prizvala taj užas. To je sada njihova svakodnevica", ispričala je za 24 sata hr.

U tom intervjuu je ćerka čuvenog jugoslovenskog fotografa Jadrana Lazića i Vesne Lazić iz Beograda, pričala i o našoj prestonici.

"Živela sam u Beogradu do svoje 18. godine, tamo sam završio srednju školu. Bila sam tamo do bombardovanja, bilo je to 1999. godine, nekoliko meseci posle toga sam otišla u Los Anđeles da studiram. Imao sam divnih 18 godina u Beogradu, to je i dalje moj dom, bez obzira na to što duže živim u Americi nego što sam tamo. Od druge godine sam svako leto provodila na Hvaru, moj tata je tamo sagradio vilu Tamara i leta sam tamo provodila sa bratom. Bili smo tamo kod babe i deke. Imam divne uspomene iz detinjstva. Uspomene su lepe, sada idemo na Hvar svake godine, samo sam prvu godinu preskočila nakon dijagnoze".

Podsetimo, dr Tamara Lazić diplomirala je medicinu na čuvenom Jejlu, tokom studija upoznala je supruga Džona Strugara, koji je danas ugledni neurohirurg i sa njim dobila dvoje dece. Bila je stručnjak iz oblasti dermatovenerologije.