On je prvi čovek na svetu koji je imao PLASTIČNU OPERACIJU: Zadobio teške rane u ratu, a onda su hirurzi uradili NEZAMISLIVO za to vreme

Njegov životni put bio je posut trnjem od samog početka. Rođen 1890. godine, Valter nije ni stigao da upozna svog oca, podoficira Fransisa Jea. Samo tri nedelje po bebinom dolasku na svet, Fransis je nastradao u stravičnom brodolomu kada se plovilo "HMS Serpent" razbilo o stene nadomak španske obale, ostavivši za sobom samo tri preživela člana posade od ukupno 176. Uprkos ovakvom gubitku, Valter je uspeo da izgradi svoj život, pa je tako 1914. godine stupio u brak sa Adom Edvards sa kojom je kasnije dobio dve devojčice, Lilijan i Dorin.

Međutim, miran porodični život prekinuo je rat. Kao pripadnik britanske vojne mornarice, Valter se našao usred pakla pomorskih sukoba. Kobnog 31. maja 1916. godine, upravljajući naoružanjem na brodu "HMS Vorspajt" usred krvave bitke kod Jilanda, doživeo je strahovite povrede.

Ostao bez očnih kapaka, uništenog lica

Pored toga što mu je lice bilo uništeno, on je tom prilikom ostao i bez oba očna kapka.

Baš ova nesreća dovela je do neverovatne medicinske prekretnice. Valter se našao u rukama ser Harolda Gilisa, stručnjaka koji se danas sa punim pravom naziva "ocem plastične hirurgije". Doktor Gilis je u Londonu, pri bolnici "Kraljica Meri", po prvi put oformio specijalizovano odeljenje isključivo za tretiranje povreda lica, gde je nesrećni mornar primljen u avgustu 1917. godine.

Tu je Jeo postao prvi čovek u ljudskoj istoriji kome je uzeto zdravo tkivo sa drugih delova tela i prebačeno na lice u vidu "maske", a dobio je i potpuno nove očne kapke. Naravno, u to vreme, ovaj pionirski zahvat bio je iscrpljujući i izuzetno rizičan. Svega par dana nakon prvih operacija i postavljanja stenta u novembru, došlo je do opasne infekcije. Suočavajući se sa komplikacijama, sam doktor Gilis je oštećeni deo presađene kože surovo, ali istinito opisao zabeleživši da je bio "plutajući u gnoju u jednom trenutku". Bila je potrebna danonoćna i rigorozna medicinska nega kako bi se spasao preostali deo novog tkiva.

Nakon komplikacija došlo do velikog uspeha

Nakon višemesečne borbe i dodatnih estetskih korekcija, zahvat je 1918. procenjen kao uspešan, iako su njegove rane, pri otpustu iz vojske 1921. godine, okarakterisane kao popravljene, ali i dalje ozbiljne.

Valter se na kraju vratio u svoj rodni grad Plimut, gde je dočekao starost i preminuo 1960. godine u svojoj sedamdesetoj. Znatno kasnije, umetnik Pedi Hartli uzeo je medicinske fotografije ovog neverovatnog čoveka kao motiv za svoju izložbu i počeo da istražuje sudbinu njegovih potomaka. Susrevši se sa nedostatkom informacija o Valterovim posleratnim godinama, Hartli je izjavio:

- Valter Jeo je poslednji put otišao na tretman u bolnicu u Plimutu 1938, ali je malo šta drugo poznato o njemu - naveo je on.

Zaintrigiran misterijom njegovog mirnog porodičnog života, umetnik je dodao: "Bilo bi zanimljivo da se sazna šta mu se dogodilo u narednom periodu.".

Ono što svakako zauvek ostaje upamćeno jeste da je ovaj mornar nehotično postao začetnik novog doba u medicini. Njegova tragedija omogućila je razvitak hirurgije zahvaljujući kojoj su doktor Gilis i njegov tim do kraja svoje karijere operisali preko 5.000 ljudi u više od 11.000 zahvata.