Novi Ajnštajn je DEVOJČICA OD 14 GODINA! Sama sastavila CEO AVION i letela njime, upisala Harvard i dobila stipendiju koju pre nje NIJEDNA ŽENA NIJE DOBILA, a onda ju je Stiven Hoking CITIRAO

Zamislite tinejdžerku koja sa samo 14 godina u garaži sklapa funkcionalan avion, a potom sa lakoćom završava jedan od najprestižnijih svetskih fakulteta i bez oklevanja odbija ponude od kojih se običnim ljudima vrti u glavi. Reč je o Sabrini Gonsales Pasterski, devojci koja je rešila da slavu i novac zameni za čistu, fundamentalnu nauku i potragu za tajnama svemira.

Ko je ona i odakle se stvorila

Sabrina Gonsales Pasterski rođena je početkom leta 1993. godine u američkom Čikagu. Njena ljubav prema tehnici i načinu na koji stvari funkcionišu razvila se izuzetno rano, pa je već u ranoj mladosti teorijsko obrazovanje počela da primenjuje direktno u praksi.

Jedan od najneverovatnijih detalja iz njene biografije jeste samostalno sklapanje jednomotornog aviona. Ona je sa samo 14 godina od običnog konstruktorskog seta napravila pravi pravcati avion i njime poletela u nebo, upravljajući letelicom koju je sama stvorila pre nego što je uopšte dobila vozačku dozvolu.

Taj nesvakidašnji potez ubrzo je privukao pažnju stručnjaka i potpuno odredio njenu dalju sudbinu. Kada je došao trenutak da upiše čuveni Masačusetski tehnološki institut (MIT), komisija je isprva bila sumnjičava i stavila je Sabrinu na listu čekanja. Ipak, kada su profesori videli video-snimke njenih vazduhoplovnih eksperimenata i shvatili dubinu njenog uma, vrata instituta su joj se širom otvorila.

Na fakultetu je postigla rezultate koji se graniče sa nemogućim. Kompletan program, predviđen za znatno duži period, Sabrina je završila za samo 3 godine, i to sa maksimalnim prosekom 5,0.

Ona je postala prva devojka u poslednje 2 decenije koja je završila odsek za fiziku sa tako briljantnim rezultatima, usput osvojivši prestižnu Orlofovu stipendiju koja nikada pre nije dodeljena jednoj ženi.

Nakon toga, njen uspeh se nastavio na Harvardu, gde je upisala doktorske studije i dobila potpunu slobodu da sama bira pravac svojih istraživanja.

Grandiozna istraživanja

Na Harvardu se njen fokus usmerio ka nekim od najkomplikovanijih teorijskih problema današnjice. Radila je sa najistaknutijim svetskim stručnjacima na konceptu spin efekta memorije, koji se bavi promenama u tkanju prostora i vremena nakon prolaska gravitacionih talasa.

Ova istraživanja su izazvala pravi potres u naučnoj zajednici, a koliko su njeni zaključci revolucionarni govori i činjenica da se čuveni Stiven Hoking lično pozivao na njene radove u svojim poslednjim naučnim spisima, što je za Sabrinu bilo najveće moguće priznanje.

Danas je Sabrina na čelu projekta koji istražuje nebesku holografiju. Ova fascinantna teorija pokušava da dokaže da se naš četvorodimenzionalni univerzum zapravo može opisati kao obična dvodimenzionalna holografija na jednoj zamišljenoj sferi.

Njen cilj je da spoji naizgled nespojivo, odnosno kvantnu mehaniku i gravitaciju na najdubljem nivou. Njen rad i karijera su zbog toga postali deo programa jednog od vodećih kanadskih instituta za teorijsku fiziku, gde je prešla da radi.

Odbijanje slave

Ono što mnoge najviše fascinira kod Sabrine jeste njen stav prema slavi i materijalnom bogatstvu. Iako je dobijala pozive da radi za NASA, kao i za privatnu svemirsku kompaniju milijardera Džefa Bezosa, ona je sve te ponude hladno odbila.

Takođe je rekla ne profesorskim mestima koja su joj garantovala zaradu veću od 1.000.000 dolara godišnje, jer joj je sloboda istraživanja bila neuporedivo važnija od novca i društvenog statusa.

Zato je u svojoj 27. godini izabrala kanadski Institut Perimeter, postavši jedna od najmlađih članica njihovog naučnog tima.

Danas ova mlada žena ne samo da pomera granice ljudskog znanja već aktivno pomaže i inspiriše druge devojke da izaberu tehničke nauke i ostvare svoj posao iz snova u svetu nauke.

Pogledajte BONUS VIDEO: