NAJVEĆA FARMACEUTSKA PREVARA SVIH VREMENA Jedna porodica zaradila 35 MILIJARDI DOLARA, a zbog njihovog leka umrlo POLA MILIONA LJUDI

Najstariji od tri slavna brata Sakler, Artur, veoma je rano i prilično oštroumno shvatio kako zapravo funkcioniše kompletna farmaceutska industrija. On je razvio neverovatno efikasan metod koji se zasnivao na tome da se lekovi ne reklamiraju direktno samim potrošačima, već da se u njihov kvalitet agresivno ubeđuju isključivo lekari.

Njegov sistem, koji je plasirao preko sopstvene medicinske novine sa šeststo hiljada pretplatnika, toliko je dobro funkcionisao da ga je američka kuća slavnih iz oblasti medicinskog oglašavanja kasnije i zvanično proglasila ocem modernog farmaceutskog marketinga. Ipak, on sam nije doživeo da vidi ono glavno poglavlje mračnog porodičnog biznisa, jer je preminuo od srčanog udara krajem osamdesetih godina.

Njegova braća su ubrzo otkupila njegov deo, preimenovala kompaniju u Perdju Farma i glavno upravljanje prepustila novoj generaciji, pre svega Ričardu, sinu brata Rejmonda. Glavni prelomni trenutak desio se u decembru 1995. godine kada je nadležna američka agencija odobrila njihov potpuno novi preparat protiv bolova, a centralni deo reklamne kampanje bila je tvrdnja da on deluje ravnomerno punih dvanaest sati i da su šanse za zavisnost manje od jedan odsto.

Međutim, njihovi sopstveni klinički podaci, koji su do tada već uveliko postojali, pokazivali su znatno drugačiju i strašniju sliku. Lek je prestajao da deluje posle samo osam sati, dok su u ona preostala četiri sata pacijenti prolazili kroz pravu agoniju trpeći jake bolove, drhtavicu i anksioznost, što su zapravo klasični rani simptomi jake apstinencijalne krize.

Agresivna prodaja i epidemija u ruralnim krajevima

Umesto da povuče proizvod, kompanija se odlučila za neverovatno surov potez i preporučivala je doktorima da jednostavno povećaju doze, što je pacijente guralo još dublje u ponor zavisnosti. Više od hiljadu trgovačkih putnika sa neograničenim i basnoslovnim bonusima razmilelo se po zemlji, ciljajući ne samo stručnjake za bol, već i obične terapeute, ortopede i porodične doktore, a članovi porodice su lično tražili nedeljne izveštaje o prodaji i obučavali menadžere kako da teraju lekare da pišu više recepata.

Plaćali su uticajne stručnjake i slali ih na luksuzna putovanja, dok su zvanični izveštaji državnog tužioca Masačusetsa kasnije otkrili da su doktori koje su posećivali njihovi agenti prepisivali ovaj preparat čak deset puta češće onim nesrećnim ljudima koji su kasnije nažalost umrli od predoziranja.

Kompanija je imala i svoj tajni program pod radnim nazivom nulti region, pomoću kog su agresivno gurali prodaju baš tamo gde su znali da već uveliko raste broj zavisnika. Tako su siromašni i ruralni delovi Apalačkih planina poput Kentukija, Zapadne Virdžinije i Ohaja postali pravi epicentar ove nezapamćene tragedije.

Tamošnji rudari i radnici na farmama sa hroničnim povredama masovno su postajali žrtve, a svet su ubrzo obišle zastrašujuće fotografije školskih sportskih timova sa kraja devedesetih, na kojima je polovina maturanata kasnije izgubila život od predoziranja za svega pet do sedam godina.

Kada je država početkom dvehiljaditih konačno pooštrila kontrolu izdavanja recepata, zavisnici su masovno prešli na ilegalne supstance, a poražavajuća statistika kaže da je čak osamdeset odsto njih počelo svoj put upravo sa ovim potpuno legalnim receptima.

Sramota, milijarde i zakašnjela pravda

Iako je 2007. godine ova moćna kompanija konačno priznala krivicu za svesno obmanjivanje javnosti o rizicima i platila ogromnu kaznu od šeststo miliona dolara, nijedan jedini član ove moćne porodice nije bio optužen, dok su samo tri menadžera dobila po četiristo sati društveno korisnog rada.

Prodaja leka se naravno nesmetano nastavila, a zapanjujuće je to što su Saklerovi u otpečaćenoj tajnoj prepisci svoje žrtve sramno nazivali običnim ološem i kriminalcima. Da stvar bude još bizarnija, oni su istovremeno interno raspravljali o tome kako bi ulazak na tržište za lečenje zavisnosti bila jedna izuzetno privlačna poslovna prilika, pokušavajući da zarade ogroman novac na krizi koju su potpuno sami stvorili.

Od 2008. do 2016. godine iz firme su nesmetano izvukli oko jedanaest milijardi dolara, da bi u septembru 2019. godine i zvanično proglasili bankrot.

Zbog ovog neviđenog skandala, čuvene institucije koje su decenijama stipendirali poput Luvra, Metropolitena, galerije Tejt, Gugenhajma i univerziteta Oksford i Harvard počele su besno da skidaju njihova imena sa svojih prostorija.

Tek je u januaru 2025. godine postignut istorijski dogovor o poravnanju teškom sedam i po milijardi dolara, uz obavezno objavljivanje čak trideset miliona internih dokumenata. Tim činom je Saklerovima zauvek zabranjen bilo kakav rad u farmaciji na tlu Sjedinjenih Američkih Država, ali uprkos svim sankcijama, nikakva pravda nikada neće moći da vrati onih pola miliona nesrećnih ljudi koji su platili najveću moguću cenu zbog jedne nezasite pohlepe.

Konačan bilans ove mračne farmaceutske bajke iznosi zastrašujućih pola miliona mrtvih, trideset i pet milijardi dolara čiste zarade i nijedno jedino krivično delo za glavne aktere.