Načnici tvrde da ljudi koji veruju u TEORIJE ZAVERE imaju jednu zajedničku osobinu: OPASNIJA JE nego što mislite i može da vam ZAGORČA ŽIVOT

Da li mislite da su sletanja na Mesec bila lažirana, da je Zemlja ravna ploča ili da vlada krije vanzemaljsku tehnologiju zaključanu u skrivenim bunkerima? Istraživanja o tome šta pokreće teorije zavere dugo su sugerisala da bi osobine ličnosti mogle da budu krivac, pri čemu su nesigurne ili impulsivne osobe sklonije da ih prihvate. Sada, prema australijskim psiholozima, upravo su narcisi ti koji su skloniji da postanu vernici u teorije zavere.

Naučnici, koji su pratili više od 600 odraslih osoba, otkrili su da su izrazito narcisoidni ljudi u većem riziku da razviju takozvani "zaverenički mentalitet", ali i da su manje sposobni da prepoznaju dezinformacije, bez obzira na to da li imaju srednjoškolsko ili visoko obrazovanje. Ovaj obrazac ostao je isti čak i kada su u obzir uzeti godine, prihodi i politički stavovi.

Narcisi su skloni teorijama zavere

Istraživači nisu mogli tačno da objasne zašto su narcisi skloniji teorijama zavere, ali su sugerisali da bi razlog mogao biti u tome što su sebičniji, željni pažnje i sebe vide kao superiorne u odnosu na druge.

Teorije zavere mogu biti privlačne takvom načinu razmišljanja, jer nude nešto posebno - tajno znanje.

Glavni autor studije, dr Tajlor Kozgrov, predavač psihologije na Univerzitetu u Adelajdu, rekao je za The Conversation:

"Obrazovanje često ljudima pruža veštine procenjivanja dokaza, kritičkog razmišljanja i zajedničko razumevanje načina na koji dolazimo do istine. Međutim, ljudi su prilično dobri u takozvanom ‘motivisanom rezonovanju’, odnosno korišćenju razmišljanja kako bi došli do prijatnih zaključaka, jer želimo da u nešto verujemo. Ova vrsta rezonovanja često je povezana sa neosnovanim uverenjima – onima bez dokaza.

Kad se ljudi osećaju superiorno u odnosu na stručnjake, žele da se osećaju posebno ili im je potreban konkretan odgovor u neizvesnim vremenima, mogu koristiti svoje razmišljanje kako bi zadržali određena uverenja uprkos nedostatku dokaza. Moje istraživanje pokazuje da ni obrazovani ljudi nisu imuni na to."

Teorije zavere su alternativna objašnjenja velikih događaja koja odbacuju zvaničnu verziju. Na primer, pošto površina Zemlje izgleda i deluje ravno, takozvani "ravnozemljaši" veruju da ona zaista mora biti ravna. Druge popularne teorije uključuju verovanje da su vakcinacije način da se ljudima ugradi čip u telo.

Narcis se teško menja

Istraživanje, koje je sprovedeno kroz dve studije, obuhvatilo je 660 odraslih osoba koje su popunjavale niz upitnika radi merenja narcisoidnih osobina.

U prvoj studiji, učesnici su upitani u kojoj meri veruju u određene teorije zavere, uključujući i atentat na Džona F. Kenedija. Druga studija je zatim procenjivala sposobnost učesnika da razlikuju tačne tvrdnje od dezinformacija, tako što su im prikazivani pravi i lažni naslovi vesti.

Jedan od lažnih naslova glasio je: "Virus ebole izazvan američkim testiranjem nuklearnog oružja, tvrdi nova studija".

Naučnici su otkrili da su osobe sa izraženijim narcisoidnim osobinama lakše prihvatale teorije zavere i dezinformacije. Važno je istaći da je to bilo tačno bez obzira na nivo obrazovanja.

"Visokoobrazovani ljudi podjednako su skloni prihvatanju ovih uverenja kao i oni bez ikakvog formalnog obrazovanja", dodao je dr Kozgrov.

Pišući u časopisu Personality and Individual Differences, naučnici su naveli:

"Osobine ličnosti poput narcizma izuzetno je teško promeniti, naročito ako pojedinac nema motivaciju za promenu. Pružanje prilagodljivih načina za zadovoljavanje epistemoloških (potreba za znanjem) i društvenih potreba moglo bi smanjiti njihovu povezanost sa zavereničkim uverenjima i dezinformacijama. Međutim, to je izuzetno zahtevan zadatak."

Dodali su i da su dalja istraživanja ove pojave od ključnog značaja, jer je trenutno "nejasno" da li su "efekti narcizma, potrebe za zatvaranjem i potrebe za jedinstvenošću" direktno povezani sa zavereničkim mentalitetom.