MISTERIOZNA ŽENA iz Doline smrti opseda Norvešku: Pronađena je bez lica i sa OSAM RAZLIČITIH IDENTITETA - kada je slučaj posle pola veka ponovo otvoren, svet je bio ŠOKIRAN OTKRIĆEM

Kada su 29. novembra 1970. profesor Orjar Oin i njegove dve ćerke otišli na kratak odmor u Isdalen, planinsko područje nadomak Bergena poznato kao Dolina smrti, jer su u srednjem veku meštani tamo često izvršavali samoubistva, nisu ni slutili da će se ono što je trebalo da bude idiličan porodični izlet pretvoriti u – noćnu moru. Dok su šetali podnožjem planine Ulriken, koje je tada malo ko posećivao, nabasali su na ostatke spaljenog tela. Kada su došli sebi od šoka, pretpostavili su da je u pitanju žena.

Oin je otrčao do najbliže kuće i pozvao policiju. Islednici su utvrdili da je zaista reč o ženskoj osobi, kao i da se opekotine nalaze samo na jednoj strani: na leđima nije bilo nikakvih povreda. Lice se nije moglo razaznati, a ostaci ugljenisane odeće nisu imali etikete koje bi otkrile prodavnicu gde je garderoba kupljena. Shodno tome, bilo je nemoguće saznati i ime kupca.

Surova smrt u ledenoj dolini

U neposrednoj blizini, pored tragova logorske vatre pronađeno je nekoliko predmeta: flaša likera, dve delimično ugljenisane plastične boce, minđuše, prsten, sat, polomljeni kišobran, šal, ostaci gumenih čizama, spaljeni papir i futrola za pasoš, ali bez dokumenata. Način na koji su bili raspoređeni na tlu iznenadio je detektive. "Izgledali su čudno. Kao neka vrsta ceremonije ili rituala", ispričao je Tormod Bons, učesnik u istrazi.

Na stvarima nije bilo nikakvih oznaka. Ispod tela je pronađena krznena kapa natopljena benzinom, što objašnjava kako je zapaljeno. Međutim, i dalje nije bilo odgovora na najvažnije pitanje - ko je žrtva? Forenzičari su primetili veliku modricu na desnoj strani vrata, ali nisu mogli da potvrde kako je nastala, da li od udarca ili od pada. Utvrđeno je da nije imala nikakvu poznatu bolest, ali je sadržaj želuca bio neobičan - najmanje 50 tableta za spavanje, koje se do trenutka smrti nisu rastvorile.

"U plućima su pronađene čestice pepela, što znači da je bila živa dok je gorela. Ugušila se od ugljen-monoksida. Užasan način da se umre", rekao je Bons novinarima. Policija je, najviše zbog prisustsva tableta, zaključila da je u pitanju samoubistvo. Međutim, stanovnici Bergena, grada u čijoj se blizini nalazi Dolina smrti, nisu verovali u tu teoriju. Ostali dokazi koji su izašli na videlo tokom pokušaja da se otkrije identitet misteriozne žene takođe bacaju sumnju na zvaničan izveštaj.

Koferi puni tajni

Službenici železničke stanice u Bergenu sećaju se da je jedna žena nekoliko dana ranije ostavila dva kofera u ormaru za čuvanje garderobe. Otisci prstiju potvrdili su da je prtljag pripadao osobi pronađenoj u dolini. No, kada su otvorili kofere, imali su šta da vide...

"Ona je špijunka", gotovo uglas su rekli. Na to su ukazivale naočare za sunce i jedne sa dioptrijom, razne perike, mape, notes, šminka i novac iz nekoliko zemalja. Bile su tu i kašike, kozmetički preparati, krema za ekcem. Iako su se nadali da će na kutiji naći datum sa imenom pacijentkinje i lekara koji joj je prepisao mast, sve je bilo izbrisano sa ambalaže.

Ipak, pokušali su da otkriju gde su kupljene garderoba i kozmetika. Kontaktirali su najpoznatije robne kuće, ali niko nije mogao da identifikuje brendove. Međutim, jedan predmet pronađen u koferu pokazao se korisnim za istragu: paket iz prodavnice Oskara Rertveda u Stavangeru, južno od Bergena. Vlasnik se setio da je nedavno jednoj "lepoj i dostojanstvenoj ženi" prodao par gumenih čizama sličnih onima iz Doline smrti.

Doktori su utvrdili da je bila visoka 164 centimetara, da je imala oko 40 godina, dugu tamnu kosu, smeđe oči, okruglo lice i male uši. Opis koji je dao Oskar (a kasnije i drugi svedoci), kao i beleške pronađene u koferu (uključujući šifrovana dokumenta), omogućili su policiji da locira hotele u kojima je odsela.

Nepouzdani svedoci

Ispostavilo se da je od marta do novembra 1970. boravila u devet hotela, u svakom ne duže od devet dana. Uvek je koristila drugačija imena: Fenela Lork, Klaudija Tilt, Vera Jarle, Ženevjev Lansije... Samo jednu zemlju je uvek navodila: Belgiju. Pošto je na recepciji prilikom prijavljivanja morala da pokaže pasoš i popuni obrazac, to znači da je svaki put pokazivala lažne lične dokumente. Negde je tvrdila da je prodavačica, negde da je trgovac antikvitetima, ali osoblje svh hotela potvrdilo je da je za doručak naručivala isto - kašu sa mlekom.

Alvild Rangnes, konobarica u hotelu "Neptun", setila se da joj je bila sumnjiva jedna lepuškasta žena koja je u restoranu sedela pored dva vojnika. Drugi svedoci tvrdili su da je govorila različite jezike: francuski, nemački i loš engleski, kao i da je, dok je pričala na norveškom, imala čudan akcenat.

Poslednji put, osoba slična njoj primećena je 23. novembra dok je, vidno uznemirena, izlazila iz hotela "Hordahajmen" i ulazila u taksi. Ali, dvadeset godina kasnije, taj vozač, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdio je da tog dana iz hotela nije pokupio nikakvu ženu, već - muškarca.

Špijunka sa osam pasoša

Prema najrasprostranjenijoj teoriji, "žena iz Isdala", kako su je nazvali, bila je špijun. Čudno ponašanje, kao i činjenica da je ostavljala utisak bogate turistkinje, naveli su stanovnike Bergena da poveruju u to. Na kraju krajeva, sedamdesetih godina prošlog veka ovaj grad nije previše interesovao strane putnike, ali su se zato u blizini odvijale stvari koje bi mogle da se okarakterišu kao "strogo poverljive".

S obzirom na to da je najverovatnije posedovala osam pasoša (nijedan nije pronađen), po svemu sudeći je radila za neku moćnu obaveštajnu službu. U to vreme je besneo Hladni rat, a Norveška je bila puna špijuna, i sa Zapada i iz Sovjetskog Saveza. Čak je i izraelski Mosad "vršljao" po zemlji.

Interesantan je i podatak, doduše naknadno otkriven, da je žena obilazila područja u blizini mesta gde su se odvijala testiranja novih raketa, a u Stavangeru je u to vreme postojao poligon za vojne vežbe. No, kada su beleške pronađene u koferima dešifrovane, ispostavilo se da su kodirane poruke bile samo datumi i nazivi gradova u kojima je boravila.

Priča nije prestala da intrigira Norvežane

Slučaj je zatvoren krajem 1971. Neidentifikovana žena sahranjena je u kovčegu od cinka, kako bi se sprečilo raspadanje tela. Održan je i obred, katolički, iako niko nije znao koje je vere i da li je uopšte bila religiozna. Profesorka stomatologije Žizel Bang sačuvala je vilične kosti i ostatke tkiva u nadi da bi jednog dana mogle biti od koristi - imala je 14 plombi i nekoliko zlatnih krunica, što bi moglo da otkrije gde ih je stavila, samim tim i gde je živela.

Priča nikad nije prestala da intrigira Norvežane. Postojali su pokušaji da se slučaj otvori sredinom devedesetih, kada je počelo da se radi DNK testiranje. No, niko nije mogao da nađe vilične kosti, a gospođa Bang je u međuvremenu preminula. Otkrivene su tek 2016, u arhivi Univerziteta Hoklend. Pod pritiskom medija, policija je ponovo pokrenula istragu i predala nalaz naučnicima kako bi mogli da iskoriste savremene metode i utvrde bar identitet.

Norveški stručnjaci su, prvi put u istoriji te zemlje, sproveli izotopsku analizu zuba, koja može da otkrije vrstu vode koju je osoba pila u detinjstvu i hranu koju je volela u mladosti, što bi ukazalo na područje sa kojeg potiče. Potrajalo je... I vredelo je. Donekle.

Preokret posle 45 godina

Testovi su pokazali da je žena rođena u južnoj ili istočnoj Evropi (možda čak i na prostoru nekadašnje Jugoslavije), kao i da je živela na granici između Nemačke i Francuske, gde se preselila neposredno pre ili tokom Drugog svetskog rata. Ta naizgled beznačajna činjenica mogla bi pomoći u pronalaženju srodnika. Takođe, novinari su kontaktirali sa policijskim stanicama iz tih oblasti kako bi dobili spisak osoba koje su u to vreme nestale.

Nakon što je slučaj ponovo otvoren, Norveška radiodifuzna korporacija (NRK) naručila je od američkog umetnika Stivena Misala da napravi šest alternativnih skica "žene iz Isdala", kako bi ih prikazali ljudima koji su je videli. Da li će se iko setiti, previše vremena je prošlo?

Ipak, javio se jedan čovek iz Bergena, koji je tada imao 26 godina. Kada je video crtež u novinama, posumnjao da bi to mogla da bude žena koju je sreo dok je planinario, pet dana pre nego što je telo pronađeno. Iznenadilo ga je što je bila lagano obučena, jer je već bio kraj novembra. Hodala je ispred dvojice muškaraca koji su mu izgledali "južnjački". Delovala je rezignirano i činilo se da je htela nešto da mu kaže, ali nije. Kada je čuo za nestanak, otišao je u policiju da prijavi šta je video, ali mu je rečeno da zaboravi na to. Zbog toga ni njegovo ime ni susret nisu zabeleženi.

Entuzijasti iz celog sveta i dalje istražuju neobičan slučaj. BBC je čak napravio reportažu pod nazivom "Smrt u ledenoj dolini", a postoji i podkast, kao i grupe istog imena na društvenim mrežama. Svi žele da konačno otkriju istinu - od detektiva amatera do rođaka onih koji su bili uključeni u prvobitnu istragu. I ko zna, možda jednog dana saznamo ko je bila tajanstvena "žena iz Isdala", koja se tog davnog novembra izgubila u magli norveških planina.