ASTRONAUTI KOJI SU PRVI HODALI MESECOM ZAMALO POGINULI NA TOJ MISIJI Malo je falilo da zauvek ostanu zarobljeni na našem satelitu, a živote im je spasio OBIČAN FLOMASTER

Posle uspešnog sletanja i nekoliko sati napornog rada na lunarnoj površini, Nil Armstrong i Baz Oldrin vratili su se u svoj modul koji je nosio naziv Orao. Kako bi malo povratili snagu nakon iscrpljujućeg dana, oni su pojeli kobasice i popili voćni punč. Pošto u samoj kabini nisu bila predviđena nikakva mesta za spavanje, Oldrin se udobno smestio pravo na pod, dok je njegov komandant seo na poklopac motora i okačio improvizovanu ležaljku za noge.

Dok je Oldrin tako ležao i prilično rasejano posmatrao prašinu sa Meseca koja se nataložila po raznim uređajima, odjednom mu se učinilo da jedan od mnogobrojnih prekidača izgleda nekako čudno. Bilo je izuzetno lako pripisati to čistom umoru, jer oni na tom dugačkom putu ionako nisu uspeli normalno da se naspavaju.

Ipak, kada je astronaut pogledao malo pažljivije, ostao je potpuno zaprepašćen jer je shvatio da je automatski prekidač, koji je apsolutno morao da bude u uključenom položaju, zapravo slomljen.

Oldrin je tada počeo grozničavo da proverava i sve ostale tastere na kontrolnoj tabli, a ubrzo je postalo jasno ono najgore. Slomio se upravo onaj ključni polugica koja je direktno pokretala motor za uzletanje sa površine. Bez te zatvorene strujne mreže, njihov mali modul nikako nije mogao da se spoji sa glavnim komandnim brodom Kolumbija, gde ih je inače strpljivo čekao Majkl Kolins. Bili su potpuno svesni da ovo znači sigurnu katastrofu.

Konstruktori su pravili ovu lunarnu kabinu da bude maksimalno laka, pa su upravo zbog toga sve bitne žice i prekidače ostavili spolja i potpuno nezaštićene. Iako su inženjeri na Zemlji unapred pažljivo osmislili najrazličitije havarijske scenarije, jednostavno nisu predvideli onaj u kom ovi hrabri ljudi neće moći da uzlete sa same površine.

Zarobljena posada nije imala apsolutno nikakav način da dođe do Kolinsa, a ni sam Kolins nije imao nikakvu mogućnost da se nekako spusti dole i pritekne im u pomoć. Kiseonik u modulu je nažalost bio precizno proračunat za samo još nekoliko sati boravka, što je situaciju činilo gotovo beznadežnom.

Snalažljivost i spasonosno rešenje

Kada je Oldrin uspeo da stupi u kontakt sa Hjustonom, u početku su mu samo savetovali da ne paniči i da obavezno pokuša da zaspi. Gotovo šest predugih sati ova dva čoveka su se mučila u tesnoj i veoma hladnoj kapsuli, očajnički pokušavajući da se makar malo odmore.

Međutim, ujutru ih je centar za upravljanje letovima potpuno šokirao neverovatnom vešću jer stručnjaci tamo dole nikako nisu uspeli da smisle način kako da poprave taj slomljeni prekidač.

Tada je Oldrin hrabro uzeo stvar u svoje ruke i razmislio sasvim logično. Ukoliko uspe da pronađe neki predmet koji po svojoj veličini savršeno odgovara otvoru gde se nalazila slomljena poluga, on bi praktično mogao ručno da zatvori taj obavezni strujni krug. Korišćenje sopstvenog prsta ili bilo kakvog metalnog alata bilo je previše opasno zbog ogromnog rizika od strujnog udara ili kratkog spoja.

I baš u tom najnapetijem trenutku, on se setio svog običnog flomastera koji mu je mirno ležao u džepu letačkog odela. Ugurao ga je u prazno ležište, krug se uspešno zatvorio i ova genijalna šema je na kraju uspešno proradila.

Povratak kući

Armstrong i Oldrin su jako dobro znali da je ovaj mali i improvizovani trik zapravo samo pola obavljenog posla. Prilikom onog najvažnijeg uzletanja nije smela da se dogodi ni najmanja moguća greška, jer je i najsitniji propust direktno značio sigurnu smrt.

Ipak, samo poletanje prošlo je potpuno besprekorno i bez ikakvih zastoja, a modul se sasvim bezbedno spojio sa Kolumbijom. Oni su se uspešno vratili kući dvadeset i četvrtog jula te godine, kada ih je pokupio čuveni nosač aviona Hornet u ogromnim vodama Tihog okeana.

Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da Oldrin i dan danas ljubomorno čuva upravo onaj zlosrećni prekidač koji je zakazao, ali i taj spasonosni flomaster koji je doslovno postao njihova slamka spasa.

Na samom Mesecu i dalje ponosno stoji poznata tabla koju su lično potpisali Ričard Nikson, Armstrong, Oldrin i Kolins, a na kojoj jasno i glasno piše da su ljudi sa planete Zemlje po prvi put stupili na ovaj satelit noseći mir u ime celokupnog čovečanstva.