Mislite da nosite OBIČNO PREZIME KOJE SE ZAVRŠAVA NA -IĆ ILI -OVIĆ? Neka od njih kriju urnebesne tajne, a zbog jedne BIZARNE SEOSKE NAVIKE nastalo je najzvučnije prezime kod nas

Prezimena su na našim prostorima počela masovno da se ustaljuju u drugoj polovini 14. veka. Kod slovenskih naroda su prilikom njihovog nastanka korišćeni potpuno različiti sufiksi, ali su upravo nastavci ić i ović među ubedljivo najzastupljenijima.

Nastavak ić u svojoj osnovi uvek označava nešto malo ili mlado, dok ović ima vrlo jasno značenje potomak od, odnosno ukazuje na direktno poreklo od određenog pretka.

Zahvaljujući brojnim istorijskim dokumentima je poznato da su mnoga današnja prezimena bila u upotrebi još pre nekoliko stotina godina, pa se tako među najstarijim srpskim prezimenima nalaze Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan i Bujak. Ona se mogu naći u istorijskim izvorima iz 13. i 14. veka, uključujući tu i čuvenu Dečansku hrisovulju, kojom je tadašnji kralj Stefan Dečanski bogato darovao posede manastiru Dečani.

Poznati etnolog Miroslav Niškanović, koji je ujedno i jedan od retkih stručnjaka koji se detaljno bavio ovom temom i autor knjige Srpska prezimena, objašnjava da su naša prezimena uglavnom nastajala po muškom pretku.

"To su patronimi, pa su tako brojni potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi ili Nikolini jednostavno postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići i Nikolići. Prezimena po ženskom pretku ili matronimi mnogo su ređa i uglavnom su nastajala po onim ženama koje su se posebno istakle u društvu ili su rano ostale udovice, pa su tako nastali Marići, Stanići i Jelići", objašnjava detaljno Niškanović.

Otkrivala su poreklo, ali i služila za zastrašivanje

Postoje i prezimena koja vrlo slikovito opisuju nečiji fizički izgled, specifičan karakter ili upečatljiv nadimak rodonačelnika. Upravo na taj način su nastala prezimena poput Slijepčević, Ćosić za osobu koja je ćosava, Brkić za nekoga ko je brkat, ali i Mudrinić, Divljak, Bujak što je značilo brz ili hitar, Guzina, Ubiparip i Vrtikapa.

Takođe, mnoga od njih su odmah otkrivala i odakle je neko došao. Takva su na primer prezimena Birčanin, Crnogorac, Bosanac ili Kaćanski, a ona su danas naročito česta u Vojvodini.

Veliki broj prezimena nastao je direktno po zanimanju prvog pretka, pa danas imamo brojne Samardžiće, Molere, Popoviće, Ćurčiće, Kalajdžiće, Mešteroviće, Panduroviće, Ćatoviće, Hodžiće i Keseroviće.

Sa druge strane, Niškanović ističe da su neka od najstarijih prezimena sačuvana upravo u Crnoj Gori, Hercegovini i nekadašnjoj Vojnoj krajini, gde je tradicija oduvek bila posebno jaka.

U tim krajevima se mogu čuti prezimena kao što su Grdinić, Grubanov ili Jovanda, pri čemu je ovo poslednje izvedeno od imena Jovan. U to vreme nazvati nekoga Jovicom bila je ogromna uvreda, dok je Jovanda zvučalo neverovatno snažno i moćno, sa jasnim ciljem da zaplaši svakog neprijatelja.

U ovu pomalo divlju grupu spadaju i prezimena nastala po životinjama, poput Vukotića, Međedovića i Drakulića. Naš narod je čvrsto verovao da će snaga vuka, medveda ili zmaja simbolično preći na nosioca samog prezimena i da će ga uvek štititi od neprijatelja i svih zlih sila.

Etnolog posebno naglašava da prezimena Drakulić i Drakulović nemaju apsolutno nikakve veze sa čuvenim vampirom Drakulom. To je zapravo jedno starobalkansko ime, a samo prezime se na prostoru Srbije koristi još od 11. veka, što je mnogo pre vremena kada je živeo ozloglašeni Vlad Cepeš, navodi Niškanović.

Smešna značenja

Vremenom su pojedine stare reči potpuno promenile svoje značenje, pa su tako neka prezimena danas mnogim ljudima jako neobična ili čak urnebesno smešna. Među njima su Gaće, Karagaća i Kurajica.

Naime, nekada je reč gaće označavala obične čakšire ili pantalone, pa je Karagaća zapravo bio sasvim običan muškarac u crnim pantalonama. Zbog toga su u narodu nastala i prezimena poput Derigaće, Paligaće ili Serigaće.

Slična priča važi i za prezime Kurajica, jer je taj koren u praslovenskom jeziku označavao petla, a tek je znatno kasnije dobio ono značenje koje danas ima u našem svakodnevnom govoru.

Ni samo poreklo prezimena Domazet ili Žugić nije baš laskavo prema našim današnjim merilima. Nekada je domazet bio naziv za onog muškarca koji se posle ženidbe uselio u kuću suprugine porodice, dok je žuga bio stari naziv za dozivanje gusaka, ali i za sićušnu larvu slaninara koja nagriza suvo meso. U nekom prenesenom značenju, reč žugav obično je označavala izuzetno zajedljivu ili prepredenu osobu.

Kada je reč o našim najpoznatijim prezimenima, Danilović vodi poreklo od ličnog imena Danilo, koje zapravo potiče od grčkog oblika onog poznatog biblijskog imena Danijel. Divac je nastalo od reči div ili od istoimenog muškog imena i označava mladog diva, to jest Diva sina, a ovo prezime se u raznim dokumentima pominje još u 15. veku.

Ekmečić jasno potiče od zanimanja rodonačelnika koji je bio običan pekar ili ekmedžija, dok je Karadžić nastalo po imenu Karadža, što je čest turcizam koji označava vola crne dlake, ali ujedno znači i srna. Korać je naziv koji usko potiče iz teškog kovačkog zanata i označava onaj čekić kojim su se potkivali konji.

Savić je jednostavno izvedeno od ličnog imena Sava, čije je izvorno značenje starac ili deda, a Stojaković vuče koren od reči stojak kojom se nekada nazivala motka sa cepom za mlaćenje žita ili pak onaj veliki drveni štap kakav su po selima često nosili izuzetno ugledni ljudi.

Ipak, ubedljivo najzanimljivija priča krije se iza prezimena Glumac, odnosno Glumčev. Prema jednom starom tumačenju, glumac ili prislušnik u pojedinim našim krajevima zapravo bio je čovek koji se tokom prve 3 bračne noći tiho prikradao prozoru mladenaca. On je pažljivo osluškivao šta se to tačno događa u njihovoj sobi, a zatim je o svim sočnim detaljima uredno obaveštavao ostale meštane sela. Ova pomalo neobična praksa danas zvuči potpuno neverovatno, ali je još jedan sjajan dokaz koliko istorija srpskih prezimena krije pravih tajni i značenja koja su se tokom vekova gotovo potpuno izbrisala iz sećanja.