Jedna greška može UPROPASTITI fil za sarme: Evo kako da napravite SAVRŠENO jelo pa da uspe svaki put

Sarma je jelo sa dugom istorijom — sporo se kuva, koristi se ono što imate, i nema mesta za komplikovane trikove. U izvornoj metodi pripreme meso se ne dinsta do kraja pre nego što se stavi u listove kupusa. To je greška koju mnogi danas prave misleći da će tako ubrzati proces ili pojačati ukus.

Umesto toga, fil za sarmu se samo kratko proprži, dovoljno da se luk kratko uprži i mleveno meso promeni boju, ali ne i skuva. To znači bez dugačkog dinstanja i bez sušenja mesa. Cilj tog kratkog prženja je da se sastojci samo povežu i pripreme za dalji proces kuvanja — ne da se meso potpuno skuva pre motanja.

Tek nakon što meso, luk i pirinač dobiju samo malo toplote, dodaju se pirinač, začini, jaje i peršun, pa se smesa pažljivo meša. Pravo kuvanje sarme dešava se kasnije u šerpi dok se sarmice satima lagano krčkaju na tihoj vatri. Upravo tada meso otpušta svoje sokove, meša se sa kupusom i pirinčem i vezuje ukus u celinu.

Ako biste meso prepržili do kraja u tiganju, fil bi postao suv i mrvičast, jer tokom dugog kuvanja više ne bi imao šta da oslobađa u sos. Umesto sočne i nežne sarme, završili biste sa tvrdom i nepotrebno suvom varijantom bez pune arome.

Postoje i druge uobičajene greške pri pripremi sarme koje utiču na krajnji rezultat. Na primer, previše pirinča može odvući vlagu iz fila i ostaviti ga suvim, dok premalo pirinča otežava vezivanje mesa i može učiniti fil rastresitim. Takođe, preslan ili previše kiseo kupus, sale ili preterano jaka vatra mogu promeniti ukus i teksturu jela na gore.

Najvažnije pravilo koje treba zapamtiti je da sarma ne voli žurbu. Ona traži vreme, strpljenje i pažljivo slaganje ukusa. Ako se sve uradi kako treba — posebno kada meso samo blago propržite pre motanja — rezultat je bogata, sočna i aromatična sarma koja i danima nakon kuvanja ostaje ukusna.