Bliznakinje se rodile godinu dana posle SMRTI SESTARA, imale su NJIHOVA SEĆANJA, izgledale su i ponašale se isto: OTAC SVE NASLUTIO - najubedljiviji dokaz REINKARNACIJE zapanjio svet

Da li postoji život posle smrti? To je jedno od največnijih pitanja na koje civlizacija traži odgovor otkako je čovek postao svestan sebe. Prema tradicionalnom mišljenju, samo sledbenici istočnih religija veruju u "transmigraciju duša", ali sestre Polok nisu imale baš nikakve veze sa Azijom. Ova reinkarnacija je, po mišljenju mnogih svedoka vremena, bila – stvarna.

Džon Polok iz engleskog grada Heksama bio je veoma religiozan. Iako posvećeni hrišćanin, verovao je u reinkarnaciju, koju je njegova supruga Florens smatrala besmislicom. No, otkako je o tom principu čitao u jednom romanu kada je imao samo devet godina, bio je siguran da se "seoba duša" odvija i van knjiga, filmova i učenja na granici sa okultizmom. Čak se molio Bogu da mu pruži neki dokaz da je u pravu.

Džoana je često govorila da nikada neće odrasti

Par je 1946. dobio ćerku Džoanu, a pet godina kasnije i Džeklin. Devojčice su obožavale jedna drugu i bile su nerazdvojne. Starija sestra pomagala je mlađoj u svemu, volele su da se igraju maminom kosom, ali bile su i veoma nemirne. Tako je Džeklin, kada je imala tri godine, upala u bure (srećom, prazno), a nestašluk je ostavio trag – ožiljak na čelu. Džoana je takođe imala beleg, na stomaku. Iz nekog razloga, starija je često govorila da nikada neće odrasti, ali niko nije ozbiljno shvatao detinjasta brbljanja. Međutim, ispostavilo se da su te reči bile proročke...

U maju 1957, sestre su, zajedno sa drugaricom, otišle u crkvu. Poslednji put. U povratku su stradale u saobraćajnoj nesreći. Žena koja je vozila automobil nameravala je da izvrši samoubistvo i u punoj brzini izletela na trotoar kojim su šetala nesrećna deca. Poginule su na licu mesta. Nisu imale vremena da se sklone, niti su to mogle jer se između njih i kola isprečila betonska ograda. Vozač je preživeo.

Za slomljene roditelje utehe nije bilo. Majka je pokušavala da raznim aktivnostima skrene pažnju sa beskrajne tuge. Pomišljala je i na najgore. S druge strane, otac je, skrhan od bola, mislio samo na ćerke. Te večeri kada su izgubile život, imao je čudnu viziju – video ih je na nebu. Nedelju dana nakon tragedije učinilo mu se da je ugledao njihove duhove u sobi na drugom spratu. Od tada je retko napuštao tu prostoriju.

"Bog me je kaznio što sam tražio da mi pruži dokaze za reinkarnaciju", pomislio je nesrećni čovek. Međutim, i dalje je bio uveren da na reinkarnaciju svoje dece neće dugo čekati.

"Ponovno rođenje" u bliznakinjama

Ubrzo je Florens ostala u drugom stanju. Džon je bio uveren da ga je viša sila čula. Štaviše, predvideo je da će dobiti bliznakinje – na kraju krajeva, prema njegovoj teoriji, trebalo bi da postoje dve preporođene duše. Buduća majka je odbacivala takvu ideju: ginekolog joj nije rekao da će roditi dvoje dece (tada nije postojao ultrazvuk), a niko od roditelja u porodičnom stablu nije imao blizance.

No, ispostavilo se da je suprug bio u pravu: u jesen 1958. Florens je rodila dve devojčice. Džilijan je svet ugledala sa belegom na čelu, na istom mestu gde se nekad nalazio Džeklinin ožiljak, dok je Dženifer imala veliki mladež na stomaku, baš kao Džoana.

Kada su bliznakinje imale tri godine, roditelji su im pokazali igračke pokojnih sestara, koje su čuvali na tavanu. Bili su šokirani kada su od Džilijan čuli da jedna lutka pripada "izvesnoj Džoani". Dženifer je isto rekla za Džeklininu lutku. Mala deca se često svađaju oko stvari, ali to nije bio slučaj sa bliznakinjama – kao da je svaka od njih unapred znala koja kojoj pripada.

Majka, inače skeptična prema neobičnim stvarima, više puta je čula kako ćerke razgovaraju o detaljima nesreće, iako nisu znale o čemu se radi. U jednom tenutku, Džilijan je, dodirujući sestrinu glavu, promrmljala: "Krv ti ide iz očiju. Tu je bila povreda od udara automobila..."

Uspomene iz prošlog života

Uznemirena žena saopštila je mužu da je veoma zabrinuta zbog čudnog ponašanja njihove dece. Džon je priznao da je, kada je otišao da identifikuje tela, Džeklin imala povez preko očiju. To nije bilo sve... Džilijan je u nekom trenutku pokazala na mladež na sestrinom stomaku i rekla: "Zaradila ga je kada je pala u bure". Ocu nije preostalo ništa drugo nego da poveruje kako u Džilijan živi duša preminule Džoane, dok je Dženifer reinkarnacija Džeklin.

Bilo je još neobjašnjivih situacija. Pre smrti starijih ćerki, Florens je pomagala mužu koji je dostavljao mleko i tom prilikom nosila mantil. Nakon tragedije, dala je otkaz i nikada se nije vratila tom poslu.

Jednog dana, Džon je odlučio da prefarba ogradu i obuče ženinu nekadašnju radnu odeću. No, Dženifer mu je odmah pritrčala i pitala ga: "Zašto nosiš maminu uniformu?". Rekla je Džilijan šta se dogodilo, ali je ona samo slegnula ramenima: "Zato što joj zapravo i pripada".

Upoređujući činjenice, otac, koji je bio svedok obe scene, setio se da Džoana nikad nije videla odelo koje je njena majka na poslu, jer je u to vreme uvek bila u školi. Zato nije mogla ni da zna da je pripadalo Florens. Ali, kada su roditelji pitali Dženifer kako zna za mantil, odlučno je odgovorila: "Tata, pa ona je u njemu dostavljala mleko".

Od preminulih sestara nasledile su karaktere, izgled i strahove

Mlađe devojčice rođene su u drugom, većem gradu, pošto je porodica napustila Heksam nakon tragedije. No, jedne godine Polokovi su odlučili da posete svoj mali rodni grad. Bliznakinje su se ponašale prilično samouvereno dok su obilazile "nepoznato" mesto. U nekom trenutku izrazile su želju da posete park i sednu na "svoje omiljene ljuljaške", iako ih nikada ranije nisu videle.

Čak su i njihovi karakteri bili potpuno isti kao oni preminulih sestara. Džilijan je brinula o Dženifer, takođe su volele da se igraju sa majčinom kosom i bile su nemirne. Džilijan je bila društvenija i zanimale su je stvari neobične za njene godine. Generalno je bila zrelija. Sličnosti sa starijim devojčicama bile su očigledne čak i u izgledu. Džilijan je bila mršava kao Džoana, a Dženifer zdepastija, poput Džeklin. Bliznakinje su takođe "pozajmile" hod preminulih sestara.

Postoji još jedan misteriozan detalj – obe su se plašile automobila. Nekad je strah bio toliki da se pretvarao u histeriju. Polok je kasnije otkrio novinarima da su jednom prilikom, dok se šetao sa ćerkama niz mračnu uličicu, a jedan automobil zatrubio, one počele tako glasno da jecaju, da su se skoro onesvestile. U panici nisu mogle ni da se pomere. Tada se prisetio da Džoana i Džeklin takođe nisu imale gde da pobegnu tog kobnog dana jer se iza njih nalazila ograda.

Džilijan je jednom imala i neobjašnivu viziju – lutala je kroz kuću u kojoj je porodica živela dok Džoana nije napunila četiri godine. Opisala ju je vrlo živopisno i detaljno, a novinari koji su posetili kuću potvrdili su istinitost njenih reči. Međutim, kada su ušle u pubertet, bliznakinje su prestale da "emituju" sličnosti sa sestrama. Razvile su se u normalne, zdrave žene, koje su se i udale, zasnovale porodice, dobile decu. Nažalost, nisu sačuvane nikakve informacije o njihovim kasnijim životima.

Šta kaže nauka?

Sredinom šezdesetih, slučaj bliznakinja Polok izazvao je neviđeno interesovanje javnosti. Američki biohemičar i psihijatar Ijan Stivenson, koji je proučavao decu pokušavajući da sazna da li poseduju informacije o životima ljudi koji su živeli pre njih, takođe se pozabavio slučajem. Po njemu, ponašanje mlađih sestara nikako nije moglo biti rezultat psihološkog uticaja roditelja. Štaviše, majka je bila veoma skeptična, a reinkarnacija je za nju bila – obična budalaština.

U knjizi "Deca koja se sećaju prethodnih života: Potraga za reinkarnacijom", Stivenson pominje još nekoliko desetina sličnih priča koje je dokumentovao. Međutim, njegov rad je uvek nailazio na osporavanje. Britanski naučnik Ijan Vilson posebno se obrušio na američkog kolegu, napominjući da su njegovi dokazi o mogućnosti transmigracije izuzetno slabi.

Što se Džilijan i Dženifer tiče, Vilson je insistirao na tome da su jedini svedoci njihovog ponašanja bili roditelji, od kojih je jedan zdušno verovao u život posle smrti, te se stoga ne može smatrati objektivnim.

Sestre Polak su postojale, u to nema sumnje. A da li je njihova priča istina ili fikcija, nikada nećemo saznati. Ni postojanje reinkarnacije nije naučno dokazano, što ne sprečava mnoge ljude da veruju u nju, nadajući se da će im se preminuli voljeni vratiti u drugačijem obliku, u telu druge osobe.