NASA naučnica preživela 3 kliničke smrti i evo šta je videla SA ONE DRUGE STRANE: "Posmatrala sam svoje beživotno telo, a onda sam ugledala svoju majku", pomenula i SVETLOSNA BIĆA

Sve je počelo kada je naučnica imala samo dve godine. Jednog jutra, u svom domu u kolumbijskoj Bogoti, mala Ingrid Honkala igrala se sa starijom sestrom. U jednom trenutku posegnula je za loptom i upala u veliki rezervoar sa ledenom vodom. Dok je tonula ka dnu, umesto panike i borbe za vazduh, obuzeo ju je neverovatan osećaj mira. Strah je nestao, a zamenila ga je potpuna tišina.

Osetila je kako se njena svest odvaja od malog, nemoćnog tela. Sledeće čega se seća nije pripadalo fizičkom svetu, već proširenom stanju svesti. Lebdela je iznad vode i posmatrala svoje beživotno telo kako pluta, ali se više nije osećala kao dete zarobljeno u telu. Postala je, kako opisuje, čista svest, polje svetlosti i spoznaje.

U tom stanju, koncept vremena i prostora prestao je da postoji. Nije bilo straha niti misli, samo duboko i urođeno saznanje da je sve međusobno povezano i savršeno. Osećala se potpuno sjedinjeno sa samim životom, kao da su granice koje inače definišu naš identitet jednostavno nestale.

Bilo je to, kaže, kao da je uronjena u beskrajnu inteligenciju ispunjenu ljubavlju, jasnoćom i mirom. Dok je bila u tom stanju izvan tela, tvrdi da je mogla da vidi svoju majku, koja je bila nekoliko blokova dalje od kuće, na putu ka prvom danu na novom poslu. Prepoznala ju je i pomislila: "To je moja mama."

U tom trenutku, opisuje, uspostavila se komunikacija između njih, ne kroz izgovorene reči, već čistom svešću. Godinama kasnije, kada je razgovarala sa majkom o tom događaju, njihova sećanja su se poklopila. Majka je potvrdila da je iznenada osetila snažan i neobjašnjiv poriv da se vrati kući. Kada je stigla, pronašla je ćerkino telo u rezervoaru sa vodom.

Ovo neverovatno iskustvo nije bilo i poslednje. Ingrid Honkala tvrdi da je „umrla“ još dva puta. Drugi put to se dogodilo kada je imala 25 godina, nakon teške saobraćajne nesreće na motociklu. Treći put, u 52. godini života, našla se na ivici smrti kada joj je tokom operacije krvni pritisak naglo pao na opasno nizak nivo.

Uprkos potpuno različitim okolnostima, ishod je, prema njenim rečima, bio isti. Svaki put se vraćala u isto stanje spokoja i odvojenosti od fizičkog sveta, u istu dimenziju beskrajne ljubavi i povezanosti. Ta ponovljena iskustva samo su joj potvrdila ono što je osetila kao dvogodišnja devojčica, da svest nastavlja da postoji čak i nakon što telo prestane da funkcioniše.

Ovi događaji neizbežno su oblikovali njen život. Od prvog iskustva, tvrdi, potpuno je izgubila strah od smrti, koju više ne doživljava kao kraj, već kao prelaz u dublji sloj stvarnosti koji postoji izvan naših fizičkih čula.

Kako je odrastala, počela je da doživljava i druga neobična duhovna iskustva, uključujući susrete sa onim što je kasnije opisala kao „Bića Svetlosti“. Ta svetlosna prisustva, kaže, komunicirala su sa njom kroz svest, a ne govorom, pružajući joj utehu i smernice.

Veruje da su joj upravo ta iskustva pomogla da prebrodi teško odrastanje u ratom pogođenoj Kolumbiji i usmerila je ka karijeri koja na prvi pogled deluje nespojivo sa takvim mističnim doživljajima.

Paradoksalno, upravo su je ta iskustva „sa druge strane“ usmerila ka nauci. U njoj se probudila neutaživa želja da kroz posmatranje i istraživanje razume prirodu stvarnosti. Godinama je bila gotovo potpuno posvećena naučnoj karijeri i retko je govorila o svojim duhovnim iskustvima.

Stekla je doktorat iz morskih nauka, a kao cenjena okeanografkinja sarađivala je sa prestižnim institucijama poput NASA-e i američke mornarice. Vremenom je, međutim, zaključila da nauka i duhovnost možda nisu u sukobu.

„Možda“, kaže ona, „samo istražuju istu misteriju iz različitih perspektiva.“

Njena iskustva navela su je na teoriju da svest možda nije isključivo proizvod mozga, već nešto mnogo fundamentalnije, nešto što postoji nezavisno od našeg fizičkog tela.