Ana je 85 dana bila sama u PLANINAMA na -30: Ostavili su je sa DETETOM da UMRE, a ono što je uradila da preživi NAJSTRAŠNIJI JE DEO PRIČE

Let iznad Pamira bio je smrtonosno opasan. Avion je morao da se provlači između vrhova, kroz takozvana planinska vrata. U jednom trenutku, zbog guste oblačnosti, krilo je zakačilo liticu. Motor se ugasio, a letelica se srušila na planinsku padinu, na visini od oko 4.400 metara. Prelomila se na dva dela, ali se nije potpuno raspala.

Nakon pada aviona, preživeli su se sklonili u ostatke trupa. Napolju su temperature padale i do minus 30 stepeni. Nije bilo hrane, nije bilo vode, nije bilo ogrevnog drveta. Nedostatak kiseonika i visinska bolest brzo su počeli da uzimaju danak.

U avionu su imali tek nekoliko namirnica: nešto putera, sira, kobasice, jednu konzervu i nekoliko flaša alkohola. Jeli su jednom dnevno, po nekoliko grama. Vode nije bilo – topili su sneg.

U potrazi za spasom

Dva muškarca su pokušala da se spuste niz planinu i potraže pomoć, ali su se vratili. Sneg je bio toliko dubok da su tonuli do grudi. Ostalo im je samo da čekaju spasilački avion.

On je jednom i preleteo područje, ali ih nije primetio.

Dana su prolazili. Hrana je nestajala. Devetnaestog februara pokušali su još jednom da pronađu put, ali su naišli na glečer i provaliju. Tri dana kasnije, mali Valera je umro. Ana ga je umotala i položila u zadnji deo aviona.

Do 24. februara hrane više nije bilo. Muškarci su tada doneli odluku da krenu po pomoć sami. Ana i Saša nisu mogli da hodaju po dubokom snegu. Obećali su da će se vratiti. Nikada se nisu vratili.

Ana ostaje sama sa detetom bez hrane

Ana je ostala sama sa detetom, bez hrane, zatrpana snegom, na minus 30. Nastavila je da vodi dnevnik. Ona i Saša su pisali oproštajna pisma porodici. Dečak je plakao i molio za hranu. Ana je tada bila primorana da donese najstrašniju odluku u svom životu – odluku koja će joj omogućiti da preživi još nekoliko dana.

Saša je slabio iz dana u dan. Jednog trenutka, prišao je majci, zahvalio joj se i zamolio da mu, kad izađu iz ove "jazbine", ispeče pite. Posle toga je umro.

Drugi pokušaj pronalaska pomoći

Prošlo je više od dva meseca. Muškarci koji su krenuli po pomoć bili su spašeni već posle nekoliko dana, ali nikome nisu rekli da su u planini ostavili ženu i dete. Kada su stigli u Horog, pilot je samo kratko rekao da su "sigurno mrtvi". Potraga nikada nije pokrenuta.

Tek mesecima kasnije, u maju, organizovana je ekspedicija da se pronađu ostaci srušenih aviona. Među ljudima u toj grupi bio je i Anin muž, koji se u međuvremenu ponovo oženio.

Na planinskoj padini, 12. maja, pronašli su olupinu. Na jednom komadu trupa sedela je žena. Bila je živa. Prošlo je 85 dana od pada aviona.

Ana Gurejeva je preživela pakao.

Njeni dnevnici postali su ključni dokaz na sudu. Posle spasavanja dugo je boravila u psihijatrijskoj bolnici. Kasnije se ponovo udala, dobila decu i unuke. Promenila je ime i prezime i pokušala da zauvek zaboravi tri meseca provedena u planinama Pamira.