Pregrevanje organizma - kada se osete grčeve u nogama, telo je već u opasnosti

Umor, vrtoglavica, ubrzano disanje. Srce kuca kao ludo, a na kraju prestaje da pumpa krv. Tako može da reaguje telo kada se bori sa tropskim temperaturama.

Toplotni udar je ogroman izazov za naš organizam. Ljudsko telo može dugo da se nosi sa viškom toplote, ali kada se izložimo žegi i ne unosimo velike količine tečnosti, možemo upasti u ozbiljne nevolje.

Signal iz centra za regulaciju temperature

Scenario ide otprilike ovako - kada je vruće počinjemo da se znojimo. Telo reaguje znojem na signal iz centra za regulaciju temperature, koji se nalazi u mozgu.

Hiljade receptora, ili senzora toplote i hladnoće, koji se nalaze u koži, prenose podatke o temperaturi do centra. Kada postane previše vruće, mozak šalje signal da se započne hlađenje.

Organizam se znoji i na taj način hladi površinu kože.

Nažalost, tu vreba opasnost - gubimo vodu, a sa njom i ključne minerale, pre svega natrijum, hlor i kalijum.

Nedostatak natrijuma dovodi do poremećaja svesti, dok deficit kalijuma može izazvati poremećaje srčanog ritma.

Posledice pregrevanja tela

Posledice pregrevanja uključuju gubitak telesnih tečnosti, ubrzan rad srca i stimulaciju nervnog sistema.

Nervni i cirkulatorni sistem su najosetljiviji na visoke temperature.

Kako se naša tela prilagođavaju vrućini, povećavaju protok krvi, snižavaju krvni pritisak i ubrzavaju rad srca.

Količina kiseonika u krvi postaje preniska da bi mozak i srce pravilno funkcionisali.

Javljaju se problemi sa vidom, disanje postaje teže, a krv se zgušnjava.

Preopterećeno srce sve teže funkcioniše. Težak moždani udar može na kraju dovesti do njegovog zaustavljanja.

Šta se dešava sa telom kada se pregreva

• Nedostaje kiseonik - nedovoljan protok krvi do organa dovodi do njihove dehidracije. Mozak takođe gubi snabdevanje kiseonikom.
• Krv se zgušnjava - otpor protoku krvi kroz krvne sudove se povećava. Krv se zgušnjava, što podstiče stvaranje ugruška i opterećuje srce.
• Porast telesne temperature - visoka telesna temperatura je najopasnija za mozak. Pri groznici od 41 stepen Celzijusa može doći do denaturacije proteina. Mišići nogu mogu da tolerišu više temperature - do 45 stepeni Celzijusa, ali kada ne mogu da oslobode toplotu, reaguju grčevima i bolom.
• Ubrzan puls (tahikardija) - porast telesne temperature ubrzava rad srca, pa puls može skočiti na 160 do 180 otkucaja u minuti.
• Pad pritiska - pod uticajem toplote šire se krvni sudovi, što dovodi do naglog pada krvnog pritiska.
• Ubrzano disanje - normalan broj udisaja je 16 do 17 u minuti. Kada je vruće, taj broj se višestruko povećava, što dodatno ubrzava dehidrataciju.
• Znojenje - vodu gubimo kroz pore na koži, ali i sa svakim izdahom, zbog čega u krvotoku cirkuliše znatno manje krvi. Zajedno sa vodom gubimo so i druge elemente u tragovima neophodne za funkcionisanje tela.

Glavni simptomi pregrevanja organizma

• slabost, umor,
• dezorijentacija, glavobolja i vrtoglavica,
• vizuelni poremećaji,
• jako znojenje,
• prestanak znojenja uprkos vrućini,
• mučnina, povraćanje,
• grčevi mišića nogu,
• bleda i vlažna koža,
• abnormalno suva koža,
• brzo, plitko disanje,
• ubrzan rad srca: 160-180/min,
• visoka temperatura, groznica,
• gubitak svesti.

Prva pomoć kod pregrevanja

Ako se primete ovi simptomi kod sebe ili nekog drugog, ključno je da se deluje odmah kako bi se sprečile fatalne posledice:

1. Skloniti se sa sunca - odmah se premestiti u hladnu, klimatizovanu prostoriju i
2. Rashladite telo - opustiti tesnu odeću. Staviti hladne obloge na vrat, pazuhe i prepone. Možete koristiti ventilator ili prskati kožu vodom temperature 25 do 30 °C.
3. Nadoknađivati tečnost - ako je osoba svesna, dati joj hladnu, negaziranu mineralnu vodu ili rehidratacione rastvore u malim gutljajima. U običnu vodu može da se doda i prstohvat soli.
4. Izbegavati kofein - može previše naglo da podigne krvni pritisak i ubrza dehidrataciju.

Limunada sa malo soli - zašto je dobro da se pije po vrućini

Brzo rashlađivanje tela - mesta gde treba staviti hladne obloge

(fakt.pl)