Obe discipline smanjuju stres, povećavaju fleksibilnost i mogu se prilagoditi raznim nivoima kondicije
Izbor između joge i pilatesa zavisi od individualnih potreba, a konsultacija sa stručnjakom je preporučljiva za bezbednost
Izbor između joge i pilatesa često se svodi na potragu za idealnim saveznikom u topljenju masnih naslaga i oblikovanju tela. Oba sistema koriste sopstvenu težinu kao primarni otpor, ali se razlikuju po načinu na koji aktiviraju metabolizam i definišu mišiće.
Iako na prvi pogled deluju slično, ove discipline šalju potpuno različite signale organizmu. Dok jedna fokus stavlja na stabilizaciju dubokih mišićnih slojeva i čvrstinu, druga se oslanja na dinamiku daha i specifičan temperaturni uticaj na telo.
Upravo te suptilne razlike u pristupu određuju kojom brzinom će kalorije da se troše i kakav će da bude konačni vizuelni efekat nakon nekoliko meseci doslednog vežbanja.
Šta je pilates i kako je nastao
Pilates je razvio Jozef Pilates krajem Prvog svetskog rata. Prvenstveno je korišćen kao rehabilitacija za ranjene vojnike. Jozef Pilates je doneo svoju metodu u Sjedinjene Američke Države 1923. godine i proveo godine usavršavajući svoj pristup.
Pilates može da:
- poveća snagu i izdržljivost mišića,
- poboljša fleksibilnost i držanje tela,
- dovede do bolje ravnoteže,
- rezultira smanjenim bolom u zglobovima.
Pilates se fokusira na male pokrete koji zahtevaju upotrebu važnih mišića leđa i jezgra (core). Postoji snažan naglasak na započinjanju svake vežbe kontrolisanim dahom koji pokreće kontrakciju mišića jezgra.
Pilates može da se radi na prostirci ili na specijalizovanoj opremi. Oprema je jedinstvena jer koristi samo opruge, poluge i sopstvenu telesnu težinu kako bi obezbedila otpor.
Dokazi sugerišu da pilates može da bude koristan za osobe koje imaju:
- artritis,
- urinarnu inkontinenciju,
- respiratorna stanja,
- povrede zglobova,
- bol u leđima.
Šta je joga
Joga je nastala u Indiji pre više od pet hiljada godina, a prvi put se pominje u drevnim hinduističkim spisima poznatim kao Vede.
Veruje se da ona doprinosi:
- pravilnom opuštanju,
- vežbanju,
- disanju,
- ishrani,
- pozitivnom razmišljanju i meditaciji.
Svesnost i duboko disanje su ključne karakteristike u praksi joge. Iako postoji mnogo različitih vrsta joge, zadržavanje različitih poza i protok kroz različite serije pokreta su standardni u većini časova.
Joga može da se posmatra kao oblik fitnesa za duh i telo. Ona kombinuje fizičku aktivnost i svesni fokus. Ovo donosi povećanu svesnost o dahu i energiji.
Prednosti joge su opsežno proučavane. Pored fizičkih i mentalnih prednosti, joga je poznata i po pozitivnim efektima na medicinske probleme, uključujući:
- anksioznost,
- depresiju,
- multiplu sklerozu,
- artritis,
- respiratorna stanja,
- visok krvni pritisak,
- hronični bol,
- dijabetes tipa 2.
Sličnosti joge i pilatesa
I joga i pilates na prostirci mogu da se rade sa malo opreme. Zahtevaju samo upotrebu prostirke i nekoliko dodatnih rekvizita, poput bloka ili pilates prstena, po želji.
Oba se fokusiraju na pravilnu upotrebu daha tokom vežbanja i naglašavaju dijafragmalno disanje, ili disanje duboko u stomak.
I joga i pilates zahtevaju mentalni fokus i mogu da pomognu u smanjenju stresa. Takođe mogu da se prilagode različitim nivoima kondicije.
Joga ili pilates: Šta je bolje
Joga i pilates su odlični treninzi.
Mnogi oblici joge zahtevaju značajnu fleksibilnost i mobilnost zglobova, posebno kičme, kukova i ručnih zglobova. Iako većina poza može da se modifikuje, osoba sa ozbiljnim ograničenjima ili bolovima može da se smatra izazovnim da prati nastavu na naprednijim časovima.
Postoji mnogo različitih stilova joge, uključujući restorativnu jogu, akro jogu i jogu na stolici. Pronalaženje šta najbolje odgovara telu je ključno.
Pilates može da bude odlična vežba za starije odrasle osobe ili one koji se oporavljaju od povrede zbog vežbi niskog intenziteta i suptilnih pokreta. Postoje mnogi oblici pilatesa, a glavna razlika među njima je vrsta opreme koja se koristi.
Pilates na prostirci je odličan za mnoge ljude, ali može da bude izazovniji za one sa smanjenom pokretljivošću ili slabom snagom jezgra.
Inače, i joga i pilates su odlični dodaci nedeljnoj rutini vežbanja. Ovi treninzi mogu da pomognu da se:
- izgrade vitki mišići,
- poveća fleksibilnost,
- stekne mentalna jasnoća,
- poboljša stabilnost jezgra.
Joga može da pomogne u produbljivanju prakse meditacije, poboljšanju fleksibilnosti i pomoći kod ravnoteže. Pilates može da bude bolji za oporavak nakon povrede i poboljšanje držanja i snage jezgra.
Mere predostrožnosti
Stručno medicinsko mišljenje i saradnja sa sertifikovanim instruktorom predstavljaju osnovu svakog bezbednog programa vežbanja. Individualni časovi pre prelaska na grupni rad ili samostalno praćenje video materijala značajno smanjuju rizik od povreda.
Nepravilno izvođenje vežbi i zanemarivanje sopstvenih fizičkih granica direktno ugrožavaju bezbednost i efikasnost treninga.
Kod pojave bolova u leđima i vratu ili u slučaju respiratornih smetnji, neophodno je da se prilagode pokreti.
Konsultacija sa lekarom pre početka praktikovanja joge ili pilatesa obavezna je tokom trudnoće, kao i kod postojanja specifičnih fizičkih ograničenja.