Govoreći o svom odnosu sa majkom, priznao je da je Snežana uvek bila uz njega i da mu je pružala podršku.
Marko je otvoreno priznao da se lečio od alkoholizma, ali tvrdi da njegovo ponašanje nema veće posledice na okolinu.
Sin pevačice Snežane Đurišić, Marko Gvozdenović nekoliko puta bio u žiži interesovanja zbog problematičnog ponašanja, budući da je imao i probleme sa porocima, te je bio i na lečenju od alkoholizma.
Svojevremeno ga je gazdarica jedne picerije optužila da ima problema sa alkoholom, te da je od nje ukrao pazar i automobil kojim se razvozi dostava.
- Nije istina, alkohol ima problem sa mnom. (smeh) Volim da popijem, to je istina, volim da bežim iz realnosti, ali mislim da to nema veze ni sa čim. Kad izađem u kafanu pijem, nisam sklon problemima kada popijem - rekao je Marko, pa dodao:
- Jeste, lečio sam se od alkohola, u dva-tri navrata. Nije bila alarmantna situacija, nego je moje zdravlje bilo u pitanju. Volim da popijem, da izađem, volim sve što vole i ostali ljudi.
O njegovom odnosu sa majkom mnogo se spekulisalo, te je bilo priča i da nemaju komunikaciju, ipak on je tada otkrio drugu stranu priče.
- Tako je, ona nema ništa sa tim, ali imala je, bila je uz mene kao majka. Mnogo puta mi je pomogla, materijalno, u svakom smislu. Snežana mi je najveća podrška u životu, posle oca, koji je 2013. godine preminuo, nastradao, ili kako već...
- Ne, nikada se to nije dogodilo. Bilo je momenata kad ne razgovaramo, kako nije. Kada je moj otac umro, ja sam tražio neka svoja prava, ona neka svoja, ali mislim da je toliko glupo pričati o tome, to je iza nas. Ništa, plivaj dalje, mnogo godina je prošlo. Ona je sada savršen drug, bila je majka, sad je drug, sve je okej. Hvala joj za sve - rekao je on u ispovesti za "Telegraf" svojevremeno.
Snežana o sinu
Takođe, Snežana je pričala o bolnoj temi i istakla da je on njen sin kakav god da je.
- Kako može da me kao majku ne boli? Sudbina je takva. Borimo se, ali šta će od toga biti, to samo gospod bog zna. Ali ja sam neko ko nije za tu zamotanu priču, ali sam za onu da je to moje dete i samo ja mogu o njemu da pričam, a ne neko drugi. Ne samo da ne bi trebalo nego će dobiti po nosu ako nastavi. Ma kakav da je, on je moje dete, iako nije dobar. Sve što uradi u životu, kao i svi ljudi, snosiće odgovornost kako to zakoni nalažu. Ali to ne daje za pravo nikom da ga vređa.
