DOBILA IME KAKO BI ZAUSTAVILA SMRT Ćana u ispovesti otkrila i detalje borbe sa karcinomom kada joj je unutrašnji glas SPASIO ŽIVOT: "Ako zakasniš, nema popravnog"

Pevačica Stanojka Mitrović, koju javnost i publika poznaju isključivo po nadimku Ćana, rođena je u malom selu Gornja Tramošnja, u blizini Sanskog Mosta. Iza njenog pravog imena Stanojka krije se velika porodična tragedija koja se odigrala pre njenog rođenja.

Njena majka je pre pretrpela stravične gubitke, deca su umirala odmah po rođenju. Umrle su dve devojčice i jedan dečak. Kad bi se rodilo treće, četvrto, peto dete, nažalost odmah po rođenju je napuštalo ovaj svet. Kada je mama bila trudna sa njom dobila je savet da bi bilo dobro da ima ime koje ima i simbolično značenje da stane ta tragična situacija umiranja dece, kako je istakla profesorka, upravo je to razlog zašto je dobila ime Stanojka, odnosno Stana, a tek kasnije je postala Ćana.

- Pa jeste baš tako sticajem eto tih nesrećnih okolnosti. Verovatno da nije bilo tih okolnosti verovatno se ja ne bih ni rodila jer ne bi imalo razloga za više dece. Međutim s obzirom da je tako bila ta tragedija da je jedna devojčica umrla sa devet meseci, druga sa sedam godina i jedan dečak sa tri godine, majka je baš bila onako u nedoumici - ispričala je Ćana u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", a reprizu emisije možete gledati večeras uu 22.15 sati samo na Blic televiziji.

Iako su majku mnogi odgovarali od trudnoće zbog poodmaklih godina, ona je žarko želela devojčicu uz dva sina koja su joj ostala živa.

- Međutim ona je žarko želela da ima devojčicu i onda je ona uvek govorila jednu rečenicu da je ona mene od Boga isplakala jer se stalno molila Bogu.

Bolesni otac je tada podržao majku rečima koje i danas odzvanjaju:

- Tata je čak u jednom trenutku kada su mamu malo poljuljale drugarice da li njoj to uopšte treba, da li bi ona to dete trebalo da rodi rekao: "A meni je samo žao što ja neću baš puno poživeti", pošto je on pobolevao i imao zdravstvenih problema: "Ali ako je Gospod dao njoj život, daće joj put" - ispričala Ćana.

Sam nadimak Ćana izborila je sama još kao devojčica, jer joj se pravo ime nije dopadalo pošto su ga uglavnom nosile starije žene u njenom kraju, a imale su i nadimak Stana:

- Ja nekako nisam volela jer su to uglavnom bile starije osobe koje su nosile ta imena i sad moja sestra od strica, ona je bila Stanka, al' su nju zvali Ćana, a mene su zvali Stana. Meni se to nije dopadalo i ja sam rekla da ja hoću isto da budem Ćana. Rekli su da ne možemo imati dve Ćane u Bodirožama, to je moje devojačko prezime... Onda oni krenu da me zovu Stana, ja neću da se odazovem, tako da sam se ja borila i izborila.

Kasnije, kada je trebala da snimi svoj prvi album sa čuvenim hitmejkerom Novicom Uroševićem, on joj je predložio da promeni nadimak, na šta mu je ona odsečno odgovorila: "Ja neću da menjam ništa, mislim da je to autentično i da će ljudi lako da upamte". Pravo ime Stanojka koristila je samo njena majka u specifičnim trenucima:

- Mene je samo majka u some posebnim momentima zvala Stanojka. To je uglavnom bilo kad nešto pogrešim, pa kad je ljuta malo na mene onda ono kroz zube, a inače samo službeno kad nešto treba. Ja svoje ime ali bukvalno ne doživljavam, osim Ćana, ni jedno drugo.

Detinjstvo đaka pešaka

Odrastanje male Stanojke obeležio je rani gubitak oca, koji je preminuo kada je imala samo osam i po godina. Taj gubitak je ostavio trajnu prazninu u njenom srcu.

- Pa tuga je bila jako velika zato što smo mi negde, ne mogu da kažem da nismo očekivali, jer je baš onako u poslednje dve godine njegovog života bilo sve više i više vidno i ja kao dete sam slušala kad stariji pričaju kako neće ovo na dobro izaći i mene je to ljutilo jako: "Otkud vi znate"', naravno u želji da tata sve prebrodi.

Nakon smrti oca, koji je bio stub kuće, brigu o porodici preuzela je njena majka, izuzetno jaka žena koja se stoički borila da se domaćinstvo ne uruši, dok su joj braća pružila ogromnu podršku.

Pored porodične tuge, Ćanino detinjstvo bilo je obeleženo i surovim životom đaka pešaka. Svakog dana je do škole u susednom selu pešačila skoro deset kilometara u jednom pravcu, suočavajući se sa hladnom klimom i snegom.

- Zaista je bilo teško, ne samo meni nego je bilo teško generalno svoj toj deci. Mi smo bili đaci pešaci skoro 10 kilometara u jednom pravcu - istakla je pevačica.

Majka je, prestrašena zbog ranijih gubitaka dece, predlagala da joj tokom najhladnijih zimskih meseci iznajmi stan u blizini škole, ali Ćana to nije želela kako ne bi napustila svoje drugare sa kojima je delila naporan put:

- Dolazili smo u školu, ne možemo da otkopčamo kaputiće i bundice, inje se uhvati okolo kapuljače na kosi i taman kad se mi malo otkravimo i ogrejemo, e onda već treba ići nazad. Tako da smo mi u pet ujutru kretali i otprilike u pet popodne se vraćali kući. To je stvarno bio jedan naporan period.

Put od kase ekspres restorana do estrade

Nakon završene srednje Poljoprivredno tehničke škole u Sanskom Mostu, gde je bila odličan đak i predsednik odeljenja, Ćana je želela samo jedno, da peva. Međutim, njena patrijarhalna porodica i konzervativna sredina smatrale su da je estrada "put propaliteta" i da će devojka na tom putu samo "postradati".

Pošto joj se majka razbolela, Ćana je godinu dana morala da ostane kod kuće, a potom je uz pomoć brata otišla u Suboticu, gde dobija posao na kasi i šanku ekspres restorana "Beograd" u samom centru grada.

- Radila sam u gle čuda, restoran "Beograd" u Subotici u centru na korzou subotičkom. Tu je bio ekspres restoran pola, a pola kafana. Ja sam radila u ekspres restoranu na kasi za hranu i kao u šanku, a opet tu se meni dopadalo jer ja sam slušala svaki dan kad vežbaju muzičari u drugom delu sale i onda kad nema posla, kad je kiša ili ne znam nema naroda, onda ja odem pa se naslonim tamo pa slušam kad oni vežbaju...

Muzičari su ubrzo primetili njen talenat i počeli da je nagovaraju da peva sa njima, što je ona jedva dočekala, zaradivši tu svoju prvu radničku i umetničku platu.

Ipak, svesna je bila da se majka nikada neće lako složiti sa njenom odlukom da zakorači u estradu.

- Ja sam znala da majka baš neće da se složi s tim ali sam negde verovala da će nekako braća da izvrše pritisak i da je urazume.

Majka je bila izrazito protiv njenog pevanja, prvenstveno zbog straha od nepoznatog sveta u koji njena ćerka ulazi. Ćana taj svet slikovito opisuje kao odlazak "među vukove":

- Istini za volju ovo je izuzetno težak posao. Koliko god on delovao lepo, divno, krasno, bajno, izuzetno je težak posao za žene. Za muškarce možda manje, ali za žene je naročito težak iz više razloga, zato što prvo uglavnom mlade osobe kreću da se bave ovim poslom, tu dolaze ljudi različitih profila, sad ukoliko su te žene iz stabilnih porodica i tačno znaju šta može, šta ne može nemaju problem, međutim postoji i onaj drugi profil žena koji je možda labilan malo ili ne znam ni ja, e onda je njima mnogo nezgodno jer dolaze raznorazni ljudi sa raznoraznim namerama, nisu svi dobronamerni kao ni u ostalim profesijama uostalom. Ove devojke su sve doterane, lepe, namirisane i one su privljačne, ali su privlačne za različite profile, e sad tu kako opstati i ostati dosledan, to je sad ono pitanje zbog čega je moja majka bila protiv i što se ona plašila jer ja sam došla iz jedne totalno čiste sredine gde su se ljudi međusobno znali, uvažavali i sad ideš bukvalno među vukove što bi se reklo, da li ćeš se ti tu snaći ili se nećeš snaći.

Kada je sa samo 19 godina počela profesionalno da peva, suočila se sa podsmehom i odbijanjem nekih kolega, nije sve bilo tako idilično u startu, ali to je u njoj probudilo neverovatan inat:

- Bilo je svega. Iz početka sam imala teret zato što ja nisam imala mnogo veliki repertoar, a svi muzičari vole pevača koji ima veliki repertoar da ne moraju oni sa njima da vežbaju, a ja sam imala nekih stotinjak pesama. To je nedovoljno za veselja, za tako neke ozbiljnije... I onda je malo bilo muke. Ne znam super peva, ali treba s njom da se radi. Pa čak neki ljudi nisu hteli da prihvate - kaže Ćana koja je uzela stvari u svoje ruke:

- I onda sam se zainatila i za godinu dana ja sam preko 2.000 pesama bukvalno navežbala. Možda malo jače od godinu.

Samoća iz koje se rađa najlepša pesma

Uspešna karijera donela je Ćani slavu, ali i sate samoće po evropskim hotelima i restoranima gde je nastupala. Konstantno su joj u glavi odzvanjale reči njene braće koji su joj dali zeleno svetlo za rad, ali uz uslov da nikada ne ukalja ugled porodice.

Kako bi izbegla bilo kakve etikete i sačuvala svoje dostojanstvo, Ćana je svesno donela odluku da "zaključa" svoje srce:

- ...ja sam štedela svoje emocije u smislu da ne dozvolim sebi da se zaljubim u nekoga, a moram već za mesec dana da idem... Nisam želela da budem etiketirana u smislu ja sam sad ovde bila pa sad je bio tu neko pa je bio u sledećoj nekoj sredini neko drugi i tako dalje. Ja nisam smela sebi da dozvolim to, a onda je jedina opcija bila da budeš sam i da budeš samo prijatelj tako sa nekim ljudima.

Ta svesno izabrana samoća i potiskivanje osećanja dali su njenom glasu specifičnu, setnu dubinu po kojoj je prepoznatljiva.

- ...samo tužan čovek može najlepšu emociju da izbaci dok peva. Srećni ljudi teško mogu da daju tu emociju koja dopire do slušaoca, gledaoca, kako god, a ja sam bila jako tužna što sam bila u to vreme i poželjna i zaljubljena možda ali nisam smela, krila sam emocije i potiskivala sam ih - istakla je Ćana.

Svoju pravu, mirnu luku i porodičnu sreću Ćana je pronašla tek 20. oktobra 2001. godine kada se udala za supruga Dragana Relju. Tačno dve godine kasnije, takođe 20. oktobra 2003. godine, na svet dolazi kruna njihove ljubavi, sin Luka, koji joj je danas najveća podrška i vodi njene društvene mreže i ugovara nastupe.

Jutro kada je unutrašnji glas spasio sve

Najteže životno iskušenje Ćanu je zadesilo 2013. godine. Jednog sasvim običnog jutra, probudio ju je unutrašnji glas koji joj je jasno rekao da mora odmah da ode na pregled.

- Ja to pripisujem da je to Božija milost bila i ja sam naravno pošto imam to izraženo kada mi se neke stvari onako iz nevezanog jave ja to nikad ne zanemarujem jer se pokazalo u više navrata kao jako važno i to jutro sam ja otišla i uradila taj mamograf i eto - ispričala je Ćana, a profesorka nstavila:

- Tada je konstatovan nažalost karcinom ali je to sve uspešno, zahvaljujući izvrsnom hirurgu, stručnjacima, ali i čašicama razgovora koje ste imali sa svojim prijateljima u tom periodu, završeno i to je kao jedan ružan san koga ne želite verovatno ni da se setite, ali možda da pošaljemo poruku da je prevencija razboljevanja vrlo važna da moramo da vodimo računa i sami o svom zdravlju.

- Pa ja uvek kažem sve što je na vreme... Zaista je jako važno to na vreme. Zaista ne treba ništa zanemarivati - kaže između ostalog Ćana.

Iz te najvažnije životne bitke, izašla je kao pobednik i danas glasno šalje poruku svim ženama:

- Zaista je jako važno vreme, čovek ima samo jedan život i ako zakasni onda nema popravnog.

Celu ispovest gledajte večeras, u ponedeljak u 22.15 sati kada se emituje repriza emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" samo na Blic televiziji.