Nakon smrti oca, Dunja je nasledila samo 1.000 evra, pošto je sva imovina prethodno rasprodata.
Pevačica je javno govorila o svojim problemima sa narkoticima, naročito heroinom, iz kojeg ju je izvukla majka.
Pevačica Dunja Ilić, koja se na estradnoj sceni pojavila pre skoro 15 godina i brzo stekla veliku bazu fanova, prošla je trnovit put od luksuznog života do beskućništva. Nakon što se njen bogati otac suočio sa bankrotom, pevačica je bila primorana da se bori sa ekstremnim siromaštvom, a kasnije i sa teškim porocima koji su je, usled nemarnog odnosa prema novcu, doveli do života na ulici.
Iako je odrastala okružena velikim bogatstvom kao dete milionera, Dunja priznaje da joj je luksuz doneo više štete nego koristi. Život na visokoj nozi naglo je prekinut kada je njen otac bankrotirao, što je porodicu primoralo da se preseli u Mionicu i suoči sa siromaštvom.
- Javnosti je poznato da sam odrastala kao dete milionera. Na moju veliku žalost. To kažem jer smatram da je očev novac mnogo više uzeo nego dao. Nakon života na visokoj nozi, otac je bankrotirao. To je bio trenutak kada smo počeli da živimo i u jednoj kolibi u Mionici, koja je imala zemljano kupatilo, miševe. Nismo imali valjane zidove, cevi su se ledile. To je bio život na ivici. Ta dva meseca smo živeli u nehumanim uslovima i bilo je strašno. Spasilo nas je to što sam bila dobra kuvarica.”
Nakon očeve smrti, pevačicino nasledstvo bilo je izuzetno skromno, s obzirom na to da je on poslednje dane proveo živeći od invalidske penzije i rasprodajući preostalu imovinu, uključujući i porodičnu kuću i kolibu u Mionici.
- Moje nasledstvo je bilo 1.000 evra. Eto. To je sledovalo meni, pa sam to i uzela.”
Borba sa teškim porocima i heroinom
Karijera koja je išla uzlaznom putanjom zaustavljena je kada je pevačica nestala sa scene kako bi se prepustila porocima, koji su je na kraju skupo koštali. Dunja je otvoreno govorila o problemima sa narkoticima kojima je bila sklona u mladosti.
- Probala sam skoro sve droge, ali se to u mom slučaju završavalo samo na probanju. Jedino sa čega sam se skidala je heroin. Majka mi je pomogla u tome da se izborim sa porokom, na čemu sam joj neizmerno zahvalna.”
Dve nedelje na ulici: „Lepo je biti beskućnik”
Zbog lošeg raspolaganja finansijama, Dunja je u jednom trenutku ostala bez ičega i završila na ulici, gde je provela dve nedelje pre nego što je zatražila pomoć nadležnih kako bi se vratila u Srbiju. Njen osvrt na teške dane i spavanje na ulici nosi prilično neuobičajenu poruku.
- Prodala sam sve i završila na ulici dve nedelje. Na kraju sam se nekako naterala da odem u policijsku stanicu, a službenici su pozvali moje roditelje. Potom su me vratili u Srbiju. Lepo je biti beskućnik. Ne moraš da misliš ni o čemu, a hranu ćeš svakako nekako naći. Naučiš da ponekada spustiš glavu. Znaš ti kako je slobodno i lepo u odnosu na sve ovo. Upravo zbog toga nisam smatrala da je strašno što sam na ulici.”
