ZAMENILI DŽIP ZA TRAKTOR I NAPRAVILI IMPERIJU! Ovi naši glumci žive seosku idilu: Imaju vodenice i stotine koza, a jedan NE DA IMANJE NI ZA MILIONE

Dok mnogi o povratku prirodi samo maštaju, naši poznati glumci su presekli, spakovali kofere i zamenili svetla velegrada za seoski mir, svež vazduh i rad na zemlji. Odluka da napuste beogradski asfalt nije im donela samo duševni spokoj, već i priliku da razviju veoma unosne poljoprivredne i ugostiteljske biznise i naprave imperiju.

Ovo su priče naših dramskih umetnika koji su se hrabro upustili u poljoprivredne vode, zasukali rukave i dokazali da se uz rad, trud i ljubav prema zemlji može izgraditi pravi mali raj, ali i ostvariti zavidan finansijski uspeh. Od proizvodnje premium rakije i domaćeg vina, do uzgoja koza i sadnje hiljada stabala voća – ovi glumci danas žive potpuno drugačiji život.

Kubura: "Volim selo i poljoprivredu"

Glumac Aleksandar Srećković Kubura svoj istinski mir i autentičnu sreću pronašao je daleko od gradske vreve, posvetivši se čarima seoskog života.

- Odrastao sam u Kraljevu ali veći deo detinjstva proveo sam u Ratini. Volim selo, poljoprivredu... Dosta dugo sam bio zadovoljan Beogradom, dosta dugo sam bio tamo, ali sada mogu da radim manje, a kvalitetnije, pa sam našao vreme da dođem na selo i bavim se nekim drugim stvarima. Želeo sam da se bavim nečim što me ispunjava i što je kreativno, a to svakako vino i rakija zahtevaju. Kum i ja smo počeli da istražujemo, uvodimo neke nove metode, tako da sam zadovoljan. Znam sve komšije sa sela, pomažemo se, obilazimo. Idemo jedni od drugih kada treba pomoć - rekao nam je on tada za emisiju "Metar moga sela" i dodao:

Njegova svakodnevica sada obuhvata poslove oko stoke u kojima se, kako se navodi, izvanredno snalazi, a posebnu strast gaji prema proizvodnji domaćeg vina i pravljenju domaćih kobasica. Ekipa "Blica" ga je posetila jednom prilikom na imanju gde on marljivo ulaže u najmoderniju opremu za proizvodnju vina i trudi se da živi životom pravog, tradicionalnog seoskog domaćina. Kubura se nedavno i javno pohvalio procesom pravljenja vina u svom dvorištu, pokazavši da se nimalo ne libi teškog fizičkog rada, u čemu mu svesrdno pomažu komšije i radnici.

-Ljudi su usmereni jedni na druge jer je neisplativo da neko sve radi za platu, mi se ispomažemo, družimo se i zadovoljstvo je. S vremena na vreme stariji sin pomaže, mlađi da se igra. Verujem da će vremenom da zavole. Volim da ih sklonim iz grada da ovde uživaju. Mlađem sinu kada dođe ovde ne dozvoljavam da koristi telefon, tablet... Voleo bih da naslede sve ovo ako ih bude zanimalo.

Milan Bosiljčić ima šljivik i pravi rakiju

Glumac Milan Bosiljčić razvio je neverovatno uspešan privatan biznis nadomak Beograda od kojeg, kako se navodi, zarađuje ogroman novac. Njegova porodica ima dugu tradiciju proizvodnje rakije, a Milan se ovom poslu posvetio sa maksimalnom ozbiljnošću, proširivši porodični biznis i nedavno pokazavši javnosti kako izgleda novi deo njihovog voćnjaka.

Glumac se ne plaši fizičkog posla na imanju, pa je tako nedavno obradovao pratioce fotografijama na kojima se vidi kako potpuno sam prska stabla šljiva protiv korova.

Ova preduzetnička priča, međutim, nije nastala preko noći, već vuče duboke korene iz viševekovne porodične istorije.

- Preci iz Užica su se time bavili još pre 820 godina. Imali su svoje utvrđenje, tako je i nastao zamak na tom mestu kao omaž našim precima. Brat iz Amerike je imao želju da mesto naših predaha oplemenimo, a meni je prepustio da taj posao vodim, jer on nije toliko često u Srbiji. Rado sam to preuzeo na sebe i rakija koju mi pravimo proizvodi se preko 20 godina. Od rakije proizvodimo samo šljivovicu koja se čuva po posebnoj recepturi i u buradima. Sada je već postala premium brend, dobila je i nagradu - rekao je jednom prilikom glumac za "Super TV".

Bane Tomašević ima hiljade stabala višnje

Branislav Bane Tomašević uspeo je da kreira autentičan komad raja za svoju porodicu na prelepom seoskom gazdinstvu nadomak Gornjeg Milanovca.

Tamo sa suprugom Jelenom i njihova tri sina živi okružen prirodom, uzgajajući domaće životinje i vodeći računa o sopstvenoj bašti. Njegova posvećenost ekologiji i ruralnom načinu života u potpunosti je transformisala svakodnevicu njegove porodice.

- U selu sam i baš dok pričam sa vama deca me dozivaju, viču: "Ručak!". Ovde je jedna posebna dimenzija života, pravi život! Imam kontakt sa prirodom, bez buke i haosa. Gledam svoje kokoške, prvi put sam ih pustio u prirodu. Kupio sam 40 pilića i podgajio ih, pravi su, divlji, oni što šetaju po dvorištu i kljucaju - rekao nam je Bane Tomašević nedavno i objasnio da je od malih nogu navikao na selo i rad:

- Gajim životinje, imam svinje i ovce takođe. Imam svoju baštu, paradajz, krastavac, tikvice. Nije mi teško da sve radim, u detinjstvu sam dolazio na selo kod bake i dete, oduvek sam voleo tu da boravim. Kada sam ovde nema stresa uopšte. Čim čovek sedne u auto i 30 metara napravi nešto se desi, odmah neka nervoza. Ovde je to drugačije.

Pored uzgoja životinja, Bane aktivno razvija ozbiljan posao sa voćarstvom na imanju koje je nasledio sa bratom.

- Zasadio sam mnogo stabala višnje na imanju na kojem se rodio moj otac, to je moja dedovina, kao i mog brata. Sagradili smo i kuću. Zatim sam dokupio nekoliko obližnjih hektara zemlje i napravio zasad od 1.000 stabala višnje. Ideja mi je da razvijem posao proizvodnje voća i usput razmatram sve mogućnosti za preradu i pravljenje proizvoda od tog voća. Imam spremnu zemlju za još 1.200 stabala višnje - kazao je jednom prilikom Bane za "Blic".

Branko Janković: Farma od 800 koza i vodenica

Kada je reč o ozbiljnim poljoprivrednim poduhvatima, ime Branka Jankovića nezaobilazno je. Ovaj sjajni glumac preselio se u živopisno selo Gunjaci kod Osečine, gde živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom. Branko se izuzetno uspešno bavi proizvodnjom kozjeg mleka, sira i surutke, a u Beograd dolazi samo onda kada ga pozovu poslovne obaveze.

- Pripremam se za početak sezone muže koza. Trenutno je jarenje u toku. Ove godine smo blizu 100 tona mleka preradili - rekao je jednom prilikom.

Njegovi planovi i ambicije na selu su zaista impresivni.

- Imamo oko 800 grla na mlekari. Guram i radim. Uskoro pokrećemo novi segment, to je kozja kozmetika. Kozje mleko je neverovatno za regeneraciju kože, vlažnost - dodao je tada.

Branko je otišao i korak dalje, kreiravši na svom imanju pravi pravcati turistički raj za sve one koji žele da iskuse duh starih vremena.

- U selu imam pet kućica, vodenicu, ima bioskop čak, na licu mesta se sprema hrana na vatri, ljudi rezervišu celo selo, pravo povezivanje sa prirodom. To je nostalgičnost jedna, napravio sam da tu ima sekire, drva, da spavate u hladnoj sobi, čisto, uredno sve, sa doživljajem sela - naveo je tad Branko.

- Treba se vratiti korenima. Srbija je prelepa, treba biti zahvalan. želim da kroz moj primer ljudi vide da je moguće da malo preduzeće, jedan preduzetnik, da sam uspe - dodao je tad.

Za Nenada Jezdića imanje u Zabrdici nema cenu

Nenad Jezdić odavno je svoj duševni mir pronašao u valjevskom selu Zabrdica, gde provodi dane sa suprugom Sarom, sa kojom je u skladnom braku od 1996. godine, i njihovih četvoro dece.

Ovaj proslavljeni srpski glumac nije samo zaljubljenik u prirodu, već i izrazito uspešan preduzetnik. Njegova posvećenost proizvodnji domaće rakije nadaleko je poznata, a na svom imanju neumorno radi i stalno ulaže u voćnjak.

Koliko je vezan za svoje seosko utočište govori i činjenica da je glumac glatko odbio izuzetno unosnu ponudu da proda imanje, dajući do znanja da njegov raj nema cenu. Njegove komšije o njemu imaju samo reči hvale, svedočeći o njegovoj ogromnoj radnoj etici.

- Biznis s rakijom mu cveta, što i ne čudi s obzirom na trud koji ulaže. Ovde su stalno mašine, ima puno posla - kažu komšije.

Sam glumac često naglašava koliko mu je rad na zemlji promenio perspektivu, čineći ga neizmerno ponosnim na stvoreno.

- Otkako sam u ovom poslu, uvek mi je teško i složeno da vidim sebe kao nekoga sa iskustvom i nekim staromodnim stvarima iza mene, ali nikada nisam uradio toliko - priznao je Nenad, potvrđujući da njegov uspeh nije stigao preko noći, već kroz ogroman i predan rad.