Ponosna je na svoju baštu u kojoj uzgaja raznovrsno povrće i uživa u rezultatima svog rada, osećajući se snažno i ispunjeno.
Dani na Braču protiču u sporijem, mirnijem ritmu, što Danijela opisuje kao pravi užitak i višestruko ispunjenje.
Udovica Dina Dvornika, Danijela Dvornik (59) nakon muževljeve smrti promenila je život iz korena, rasprodala sve i otišla da živi na ostrvo. Ona je tamo našla mir i napravila domaćinstvo, a odnedavno drži i kokoške te je sada snimila kokošinjac.
Danijela sada uglavnom jede organsku hranu, ima svoju baštu kao i domaća jaja, a sada je podelila snimak iz kokošinjca sa pratiocima.
O tome koliko je srećna nakon što je napustila grad i sama je govorila.
- Definitivno, ostrvo je moja sreća . Predivan sunčan dan , kafica na suncu , odradila sam moje modne storije, odgovorila na neke mejlove, a onda veselo otišla u maslinjak . Dan je bio kao stvoren da se zapale već suve grane od maslina koje mi oku smetaju, a moj stari prijatelj je doneo pašticadu i njoke i prijateljski podelio ručak . Je li može bolje? Pašticada sa njokama u maslinjaku na ovakav dan - napisala je ona nedavno i dodala:
- Još mi je “dao ruke” i pomogao da brže spalimo grane . Dogovorili smo se za sutra da sednemo na biciklu i odradimo turu do Milne i popijemo kafu na suncu. Jesen na Braču ima svoj ritam - sporiji, mirniji.Kad se ostrvi umiri, jesen pokaže koliko može biti lepa. Sad je pravi gušt.
Ima svoju baštu
Danijela se ne libi nijednog posla, a nedavno se slikala kako uživa u dvorištu dok ispija piće nakon napornog dana.
- Vreme je za počastiti sebe nakon posla. Pa sam sebi smućkala Aperol. Majstori se nisu pojavili tako da mi sledi čekanje jer čekanje je igra sa vremenom, beskonačna. Ali strpljiva sam . Imam li izbora? Momentalno čekam više stvari, zato pijem da umanjim bol čekanja . Bas mi prija… Koke veselo trčkaraju po maslinjaku i uživam ih gledati. Umiruju i vesele. Danas su oborile rekord, 9 jaja me čekalo. Roko se nadvikuje sa drugim komšijinim pevcem. Zasadila sam tikvice, rajčice , cherry rajčice, paprike, salatu, peršun i selen, lubenicu. Još moram fažolete i blitvu. Imaću sve svoje. Nema većeg gušta!I još kad sedneš na sveže ofarbane stolice i gledaš u svojih ruku delo oko sebe - napisala je ona i dodala:
- I osećaš se ponosno i srećno , poput neke ženske verzije Herkulesa, moćno i snažno. Ofarbala sam stolice i sto u roze i ljubičasto jer ponekad moram zaroniti duboko u sebe i izvući potisnutu ženu u sebi. Sakrije se negde, čeka neki bolji trenutak, da oslabi muška energija i vikne iz dubine: "Jesi li nokte sredila, oprala kosu, kad ćeš obući nešto normalno? " Daj ne pitaj! Strpi se još malo!
