Tokom života suočavala se sa brojnim izazovima, uključujući prerano rođenje ćerke, bolest supruga i izbeglištvo iz Prištine, ali je sve to prevazišla zahvaljujući pozitivnom stavu i radu.
Pored ličnih problema, posvećena je brizi o teško pokretnom suprugu kojem svakodnevno pomaže, a povremeno dobija podršku medicinske sestre kada je odsutna.
Pevačica i rijaliti učesnica Milica Milisavljević Dugalić je u razgovoru za "Blic" govorila o teškim životnim situacijama sa kojima se suočila. Priznala nam je i da bije bitku sa opakom bolešću.
Naime, Milica Dugalić nam je priznala da se već godinu dana bori sa kancerom dojke.
- Ja već godinu dana vodim bitku sa kancerom leve dojke. Ja imam hemioterapiju, završila sam i prvi i drugi ciklus. Sledeće nedelje krećem pola na hemio, pola bioterapiju. Borim se za svoj život. Borim da opstanem i da ostanem, da budem srećna u svojoj porodici, uz svoju ćerku i svoje unuke. Želim da ih vidim dok još malo porastu, dok ne budu adolescenti, da vidim u kom smeru se kreću njihova interesovanja i da ih ja uputim. Verujem da je Bog uz mene jer Bog poštuje i voli pravedne, a ja ću se boriti svojim osmehom i disciplinom da pobedim ovo zlo u meni - rekla nam je Milica, a potom priznala kada je osetila da nešto nije u redu:
- Osetila sam kvržicu sa donje strane leve dojke i onda sam otišla na mamografiju i ona ništa nije pokazala. Onda sam izvršila opet mamografiju, pa opet mamografiju. Onda sam otišla na onkologiju, pa onda su na onkologiji radili ultrazvuk, pa isto ništa nisu pronašli. Nije se videlo. Znate da je jedino fizičko punktiranje toga i pokazalo da se unutar mojih ćelija nalaze kancerogene ćelije i biohemijske analize su pokazale to nešto. I onda sam ja otišla na magnetnu rezonancu. Magnetna rezonanca je pokazala svaku falinku u mom organizmu. Štaviše i da su mi sedmi i osmi pršljen pomereni. Ja sam imala pre 50 godina saobraćajnu nesreću i to se tada to nešto desilo.
Milica je istakla da je najvažnije otići na vreme na pregled kada shvatiš da tvom organizmu nešto ne prija.
- Najbitnije je da onog momenta kada osetiš ne kvržicu, nego da ti energija pada, da ti ne možeš da ustaneš, da spavaš. Da ti je loše, a da ne znaš zbog čega ti je loše da misliš da je to možda psihofizička stvar. Odmah otići i pregledati svoje telo. Sve od "A do Š" pregledati i svima preporučujem. Jeste teško doći do nje jer je velika gužva, a malo aparata, ali magnetna rezonanca je pokazala svaku falinku u mom organizmu. I hvalim te Bože, imam te četiri aksile tu koje se smanjuju i nadam se uz pomoć savremene medicine uz pomoć moje želje potpuno promenjenim ne načinom života. Jer ja ako ostanem u kući, ja ću se ugušiti u četiri zida. Ja sam žena koja voli da komunicira, da se druži koja voli da peva koja razgali svakome dušu, pa i sebi. Spremam novi CD i nove fotografije i nove priče. Osmeh je moje oružje. Moja bezgranična ljubav su moji unučići i moja ćerka. Ja moram, ja hoću i ja želim. I mislim da imam pomoć svih onih i sve energije pozitivne ovog sveta. A ako se desi nešto, Bože moj, desilo se. Pa ja sam i živela život, 70 godina je cifra, ali ja bih volela još malkice da vidim kako moji unučići rastu u kom smeru.
Suočavanje sa teškim trenucima leči osmehom, a ishranu je kako kaže, promenila.
- Ništa ne boli, ništa ne osećaš. Godinu dana se lečim od toga, niti sam imala temperaturu, niti povraćam, niti me boli glava, potpuno sam promenila način ishrane. Od svinjskog koristim samo sapunjaru slaninu i čvarke. To je pozitivno jer je to organska materija. Jedem puno voća i puno povrća. Pravim sokove svaki dan, ne kupujem ništa. I ne pijem mleko, ne jedem sir, ali zato jedem kozji sir, pijem kozje mleko. Imam kancer i uspešno se za sada borim sa njim i nadam se da ću ovo zlo u meni pobediti svojom pozitivnom energijom, svojom dobrom i kvalitetnom ispravnom ulogom u upotrebi svega toga nečega što meni škodi ne. Pa znate šta ja sam jela trista grama čokolade dnevno. Sada sanjam čokoladu, tortu. Ali zato taj voćni šećer kompenzuje sve. I onda sam dobila tri, četiri kilograma od tog voćnog šećera. Ozdraviću. Živa jesam i ozdraviću.
Prevremeno rođenje ćerke Maše i briga oko supruga
Život je nije mazio, vodila je teške bitke, a ćerku Mašu je prevremeno rodila.
- Moja energija je nepresušna. Ja sam to pokazala godinama i radeći i stvarajući, noseći čitavu svoju familiju na leđima, jer moj život nimalo nije lak, a ja sam jedna vesela žena koja ne pretvara negativnost u pozitivnost, nego jednostavno eliminiše sve to nešto da nađe način kako ću izaći iz svega. Moja Maša je rođena pre vremena, imala je kilogram i sto pedeset grama. I ona se izborila za svoj život. Završila je Pravni fakultet. Udata je. Ima dvoje dece. Luka ima osam godina, a Anja ima pet godina i to su moje dve bezuslovne ljubavi. S tim što je Maša jedan sastavni deo mene. I ja se radujem svaki put kada treba da budem sa njima, kada trebam da im pomognem, tu malo razmislim o čemu se radi, da li ću ja moći da sve to obavim kako valja. Ako smatram da mogu, ja to nešto uradim i podmetnem leđa - rekla je ona, otkrivajući i da je velika podrška svom suprugu koji se zbog bolesti teško kreće:
- Moja osnovna obaveza sada kao penzioneru, jer sam penzionisana pre par godina. Ja sam ušla u to svesno zbog toga što je moj suprug, s kim sam 40 godina u braku, imao tri moždana udara i tada je dobio polineuropatiju. I on već tri godine nije izašao iz stana. On se teško kreće. Ja mu pomognem da ustane. Ja mu pomognem u svim njegovim životnim funkcijama, osim da drži viljušku i kašiku ili šoljicu za kafu. Kafu obožava i strastveni je pušač, a ne bi trebao to.
Na našu konstataciju da joj je sigurno bilo teško da ostavi supruga kod kuće, kaže:
- Pa ja sam se pobrinula oko njega. Sve sam sredila. Ustanem rano, on još uvek spava. Spremim preobuku, ovo, ono. Ali ja bih želela da živi što duže i da ja proživim što duže da bismo oboje našli radost u svojim unučićima. I oni nam radost pružaju i produžavaju nam život. Ja ne razumem ljude koji imaju mogućnosti i šanse da budu srećni, a ne nalaze sreću u sitnici.
Iako ima brojne obaveze i preglede kako zbog svog zdravstvenog stanja, pitali smo je da li ima nečiju pomoć oko brige o suprugu.
- Povremeno dolazi jedna medicinska sestra onda kada ja putujem, kada imam negde koncert ili odem negde u inostranstvo. Ja volim da putujem i onda gledam one kraće ture da odem negde. Onda ja angažujem jednu gospođu i ona dođe i stara se oko njega. Naravno, ne bude sve vreme, jer on je mentalno apsolutno sposoban. Šta više - ništa ne zaboravlja. Ja mogu i da zaboravim, ali on ne. On ništa ne zaboravlja. Sa njim je komunikacija odlična. Skuvaš mu kafu, cigarete, jede ono što hoće. Za lekove ne moram da ga opomenem. Jedino što je problem, to je to kad krenemo negde kada je deci rođendan uvek mi treba pomoć i to dva jaka muškarca mi trebaju koji će ga dovesti doneti do auta i onda smestiti, a onda i izneti iz auta i otići negde. Kada sedne on ima svoje štake i on se kreće, ali je problem kada se duže kreće. Svi imaju probleme. Nema ko nema problem. Samo neko govori o tom problemu, a neko ne govori. Predlažem svima da pričaju o svojim problemima, jer tada kada sa nekim razmeniš svoje misli, ti si onda pola svog tereta stavio na tuđa leđa i onda se osećaš lakše.
Noću, kada je niko ne čuje, plače
Bilo je mnogo situacija kada je psihički padala, ali nikome se nikada nije požalila.
- Mnogo puta noću kada me niko ne čuje, suze mi krenu same. I desi se da bude tri sata ujutru, da bude pola četiri, a u pet sati čujem da je krenuo prvi autobus i ja još uvek, meni misli vrludaju. Imam nemiran san i ne mogu da zaspim zbog toga što razmišljam kako da pronađem izlaz iz svega. Verujte mi, nađem izlaz. Ujutru kada ustane i on, kada dođu deca, kada su unučići tu, kada dođu komšije na kafu. Niko nije ni u stanju da prokljuvi da sam ja imala tako tešku noć. I onda sam rekla: “Bože, pomozi mi kad ustanem ujutru da ne ustanem na levu nogu i da ustanem na obe noge i da sam zdrava i čitava, da mogu da nastavim da se borim sa životom, a život neka me napada sa svih strana.”
Milica ne krije da je bilo i finansijskih poteškoća, nakon što su izbegli sa Kosova, ona je radila, dok se Radule brinuo o ćerki Maši, a onda su usledila i tri moždana udara koja su sve promenila.
- Bilo je finansijskih poteškoća. Pošto smo u Prištini živeli do 1999. godine, onda kada smo izašli iz Prištine, to je 22. jun Kad smo došli u Beograd, mi smo imali neku torbu sa nekim dokumentima, dva ćebeta, dva jastuka jer sam ja mislila da ćemo možda negde u nekoj šumi završiti. I jednu torbicu Mašinih stvari, mojih stvari. Kao da smo krenuli negde na vikend. A veliki stan od 86 kvadrata sam zaključala i rekla sam: “Zbogom moja lepa kućo” i nikada više - rekla je ona i dodala:
- Radule je bio zauzet oko Maše. On je vodio u školu, a ja sam radila. Ja sam morala da odem da radim u Zvečan. Ja sam radila u Zvečanu od ponedeljka do petka i petkom dolazila u Beograd. U nedelju se vraćala nazad, znači putovala 5-6 sati sa svojim kolegama. A onda kada smo snimali petak, subota, nedelja kada znamo unapred da ima određeni koncerti, onda ja radnim danima budem u Beogradu, a dan pre nego što počne snimanje da bih okupila ekipu, ja se vratim za Zvečan i onda idemo na teren.
Milica: "Primali smo humanitarnu pomoć"
Teško je bilo krenuti od nule, kaže Milica.
- Radule je ekonomista i on je radio u banci. Onog momenta kada je počelo bombardovanje, Radule je prestao da radi jer je banka prestala da postoji. Kako da mu kažem da je dobio preko novina otkaz? Mislim, bio je šok za njega. Posle deset dana je on dobio novi moždani udar. On je čovek koji ne priča kao ja. On je čovek koji ne iznosi ništa kao ja. Verovatno smo on i ja minus i plus. On ne pokazuje svoje emocije, svoje emocije pokazuje tek sada prema unučićima. Vrlo je nesebičan deda i ovaj Radule nije imao svoj lični dohodak godinama. Snalazili smo se, primali smo humanitarnu pomoć, neki pirinač, žito. Ja sam bila mlada, zgodna pre 25 godina, imala sam 50 kilograma. Nosio se mini. Ja sam nosila mini. Bila sam cica-maca i ovaj, znala sam da šarmiram. Uvek sam znala da pevam. Pevanje je moja velika ljubav posle moje porodice, posle mojih unučića i ćerke, muzika, pa onda svi ostali. I onda sam ja zarađivala, radeći sa Slavkom Stefanovićem, sa Zoranom Brkljačićem, sa svim tim muzičarima koji su se kasnije pokazali u Srbiji i u Beogradu kao vrhunski muzičari, instrumentalisti, producenti - kaže Milica i ističe da vredno radi na novom albumu, uprkos svemu što ju je zadesilo:
- Ja spremam sada novi album, ali u jednoj drugačijoj formi, jer onda kada sam ja snimila to za PGP i izdala, kažu: “Šta ova žena radi? Što skrnavi muziku?” Ne. Ja sam pevala autentično, kao što se autohtono u tom određenom mestu ta pesma peva gde je i nastala. Ali aranžman je pravio atmosferu i to nosio kao celina, kao celina i meni naravno davao krila da ja mogu da se razmašem i da ja mogu da pustim svoj glas. Danas se mnogi bave etno muzikom i oni koji su me pljuvali u sredstvima javnog informisanja, i oni su snimili CD etno muzike.
