KOD MIKIJA ĐURIČIĆA NA SALAŠU! KUPIO IMANJE OD 54 ARA, sadi voće, otkrio da li ulazi u "Elitu 10", pa progovorio o porodici i ženi: "Bio sam samoživ, zakleti neženja, deca su mi pokretač" (VIDEO)

Miki Đuričić veteran rijalitija i voditelj, ugostio je ekipu “Blica” na salašu koji je kupio u naselju Mala Bosna, nadomak Subotice, a kako kaže, on i njegova supruga baš tu planiraju da sade voće i povrće, ali i da im ovo imanje služi za odmor.

Ovde su kako kažu, pronašli mir, daleko od znatiželjnih pogleda, a oko njih ima svega nekoliko vikendica oko kojih su zasadi suncokreta. Miki Đuričić nam je objasnio da na imanju koje ima 54 ara imaju već zasade lešnika, a da im je sada u planu i voće i povrće, kako bi imali za kućne potrpštine.

- Nama je ovo prvenstveno studio na otvorenom, gde mi kuvamo napolju, spremamo hranu za naše gledaoce, deca se igraju, naša neka svakodnevnica i gledaocima damo neki receptčetvrtkom i nedeljom na našem Jutjub kanalu “Kuvajte sa Mikijem”. Žena i ja smo uvek patili da kupimo salaš. I volimo ovaj kraj, volimo Suboticu. Ljudi u Maloj Bosni su jako nas lepo prihvatili, jako prijatni ljudi. Inače, Donji Tavankut, Mala Bosna, to je uglavnom bunjevačko stanovništvo, jako blag jedan narod, pitom narod, da pomognu, jako su srdačni i nama su oni jako legli ovde, ovaj kraj. I tu nam je Subotica blizu - kaže Miki i dodaje:

- Planiramo ovde voćnjak da posadimo. Šljive, višnje, da pravimo džemove. Kuvali smo već džem od kajsija. Uskoro krećemo od šljiva. Planiramo malo organsku proizvodnju neke hrane, pošto ovde imamo 54 ara. Iza imamo tu neke lešnike koje sam ja planirao možda čak i da izvadim, pa da posadimo voćnjak. Ovde kad dođemo, tu je takav mir, tišina. Tu nema nikoga oko nas. Mi smo u njivama. Ima naravno i trofazna struja i voda i sve. Dolaze nam i prijatelji sa svojom decom i gosti. Danas će doći Dunjin ujak, moj šurak, isto sa njegovim sinom da se igraju. Angelina i Dunja će ići na bazen. Kaže Angelina, mi ovde kao da smo sto godina. Sremci su malo, Bačvani i Banaćani se razlikuju po temperamentu. Mi smo malo Sremci onako žustriji. Bačvani i Banaćani su onako mirniji narod, ali nam je ovde ovako tako leglo to noću. Uzeo sam na “temuu”ove kineske sijalice i to solarne, sija. Sija ceo salaš ono.

Mikija smo pitali i kako izgleda jedan dan njega i supruge na salašu.

- Kad ustanemo, tu sa decom, doručak ja spremim. Ode se na neki bazen il se ode do Subotice, prošeta se do Palića. Volimo na Palić da idemo sa decom. Gledamo da deca imaju neku aktivnost. Pomažu nam tu, igraju se, imamo mir ovde. Jeste primetili kako vetar stalno duva? I da je 40 stepeni, uvek taj vetrić duva. Taj mir koji ljudi više nemaju u velikim sredinama u gradovima, mi smo to pronašli ovde i nama se to mnogo sviđa i volimo da pustimo decu da su slobodna, da se igraju - priča Miki, otkrivajući da ima u planu da renovira vikendicu koja će biti prava oaza mira za porodicu i prijatelje:

- Mi ćemo preko leta biti ovde, a živimo u Inđiji zbog dece i škole. Ovde dosta provodimo vremena preko leta, mi to još sređujemo, skoro smo to uzeli. U planu je da to sredimo da može ovde da se bude i zimi, nećemo seoski turizam. Mi volimo da se družimo i to. Neće biti otvorenog tipa, više zatvorenog tipa gde bi dolazili uglavnom naši prijatelji, gde bi mi spremali ručkove. Angelina ona je isto vrsna domaćica.

Miki nam je približio i kako izgleda život na selu.

- Ja sam živeo već na selu. Živeti na selu nije lako. Sad ovo mi kao turisti koji dođemo vikendom ili preko leta i ne zavisimo od seoskih poslova je lako i nama je predivno ovo, jer nama ovo služi kao vikendica - kaže Đuričić.

Kako je Mikijev sin Arsenije, poželeo da bude naš pomoćnik, on nam je držao i mikrofon dok je njegov tata pričao:

- Baviti se poljoprivredom to je pošten i častan posao, ako ne i najpošteniji i najčasniji posao. Ja jako cenim prave poljoprivrednike, ljude koji žive od zemlje, jer u tome i jeste poenta življenja i čoveka, ono da ostavi potomke, da se razmnoži, da živi na zemlji sa zemljom. Ljudi koji se bave poljoprivredom su prirodni ekolozi, čuvaju tu zemlju, čuvaju sve, proizvode hranu da bi mi mogli da jedemo sutra. Poljoprivrednicima treba dići spomenik, ljudima koji se bave poljoprivredom jer na njih retko ko obraća pažnju. To su ljudi koji nama proizvode hranu i žive zajedno sa tom prirodom i sa zemljom. Ja sam relativno mlad čovek, sad ću 50 godina. Kad sam imao 25 godina negazirana voda nije postojala da se kupi u prodavnici. Sada kupujemo, svi pijemo. Niko ne pije vodu sa česme. Mi svi to nekad pili iz vodovoda. Sve je bilo super i živele su babe i dede po 90 godina. Moja jedna baba 93 godine živela, deda 87. Ništa nam nije falilo. Jela se domaća hrana. Pogledajte sad, sve isti ukus ima. Paprika, paradajz, sve isti ukus ima - rekao je Miki, ističući da želi sve što sprema kod kuće da bude organska proizvodnja, te da im je u planu i plastenik:

- Mi planiramo za naše potrebe i za te naše goste organsku proizvodnju kao nekad što je bilo jer ja sam odrastao u povrtnjakoj porodici gde se sadilo na otvorenom po dva hektara paprike, boranija, krompir, luk, grašak. Možda ćemo i neki plastenik staviti jer planiramo sve to što pravimo i što kuvamo u našim emisijama, da to bude odmah ubrano iz naše bašte i da gledaocima pored kuvanja prikažem kako se sadi začinsko bilje, kako se paradajz prska, kako se od koprive napravi prirodno đubrivo. To se nabere kopriva, sipa se voda, stavi se u jedno bure. Bože me oprosti, takav miris niste osetili u životu, ali to je jako zdravo i to je gvožđe ustvari. Danas je jako bitno i to šta ljudi jedu. Svinje koje koljemo, naše svinje ne jedu koncentrat. To su svinje koje jedu kukuruz, jedu ječam, kao nekada u šumi žive. Ovo jeste sada ove godine malo problem. Afrička kuga se pojavila pogotovo u šumama Kupinova, Obrež. Mi svi živimo od tog slobodnog svinjarstva tamo gde su puštena po sto svinja u šumi.

S obzirom da ima imanju u Kupinovu, kao i kuću u Inđiji gde nas je ugostio, a sad i u Subotici, pitali smo Mikija kako stiže sve da obradi.

- Ne pitaj ništa. Što se tiče košenja, dok nisu bile velike vrućine, moralo je da se kosi svakih 10 dana. Ovde retko pada u Maloj Bosni kiša, tako da travu ovaj nismo kosili već tri, četiri nedelje jer je spržena. U Kupinovu je ćale sada tamo, on se oporavio. Živeo je jedno vreme kod nas, dok se nije oporavio, kad je došao iz bolnice. Dođe i on ovde kod nas. Ponekad, mi ga redovno obilazimo. Tamo ima ko mi održava, dečko dođe, pokosi, sredi. U Inđiji isto mi sami održavamo. Nije lako kad hoćeš da imaš, možeš i da vodiš računa i da sređuješ - kaže on, ističući da u svemu što radi ima apsolutnu podršku supruge Angeline koja ne voli da se eksponira u javnosti:

- Kako ne, Angelina je pokretač jedan, ona više čak radi nego ja. Ja sam zadužen više za spoljne poslove, ali što se tiče kuće, Angelina je tu. Ona radi i muške poslove, ovaj deo smo krenuli da krečimo, to je Angelina okrečila. Mi se oko svega dogovaramo i našli smo se. Pitali su nas ljudi, hoćemo li ovde da dovedemo i neke životinje, ali nećemo zbog muva. U Kupinovu planiram da obnovim to imanje kao gde imamo svinjce, kokošinjce, šupe, sve i da nađem nekoga ko će mi to sve gledati i da i on ima koristi i ja, a ovo ovde nam je u suštini prvobitno za uživanje.

Iako je mama Angelina prvenstveno zadužena oko dece, tata Miki ističe da su mu ćerka Dunja i sin Arsenije motivacija i pokretač za sve.

- Moram priznati da je Angelina najviše zadužena oko dece, jer ja vikendom nisam kod kuće. Tu je Angelina, onda ona preuzme sve na sebe. Jeste da sam ja malo kasnije dobio decu, ali iživeo sam se. Nije me niko pitao dok su drugi odecu dobili s 25-30, eto, ja sam prvo dete dobio u 43-oj, drugo u 46-oj, tako da sve ima svoje. Nije mi teško ništa. Ta deca su upravo i motiv da mi radimo toliko ja i Angelina da se za njih borimo da znaš, radim s voljom. Ja čim nešto ne radim s voljom, ja to odmah prekidam. Dajem otkaz i napuštam. Jer dokle god imam volju, a sad imam mnogo veću volju upravo zbog te dece - kaže on i dodaje:

- Deca su veliki pokretač. Ja sam bio zakleti neženja. Mislio da neću imati porodicu. Ja sam voleo taj samački život, ali koliko god da je sad možda teže u životu, taj život je bio prazan. To bez dece gde sam ja sam, samoživ, ja ideM, a utakmice. Gledam gde ću na odmor. Sve pare što zaradim su moje. Mogu kako hoću i kockao i ludovao. To je pogrešan život. To možda i jeste bilo lepo iz perspektive dok si mlad, ali zamisli sad ja 500 godina - ni dece, ni žene, nikog. I sad sve to ja imam što i sad imam, ali si sam. Mnogi ljudi se bore da da dobiju potomstvo, pa nekome uspe, nekome ne. Život dobije novi smisao sa decom. Najveći čovekov neprijatelj je ego, a deca su ta koja pobede čovekov ego da ti više nisi važan u tvom životu i da si ti najbitniji i tvoje želje tvoja sitna zadovoljstva.

Na našu konstataciju da će Miki sutra imati pomoć dece da obrađuje zemljište, kaže:

- Pa ni ne mora. Supruga i ja planiramo ovde penziju. Deca će otići svojim putem. Mi nismo slučajno Suboticu izabrali. Nama je sad u planu u nekoj skorijoj budućnosti da kupimo i stan u u Subotici. Planiramo da nam deca idu u Budipmeštu u školu. Ne očekujem ja od dece pomoć. Ja bih voleo da oni zavole ovo, da ovo pamte kao jedno srećno detinjstvo, da dovoljno da cene, da vide da su se mama i tata žrtvovali. Mi nismo imali ništa. Ja i moja supruga smo odrastali u najgore vreme. Ona je mlađa od mene 10-ak godina, ali ja sam u najgore vreme rastao jedan rat, drugi, sankcije, bombardovanje. Moja generacija - šta smo mi imali? Imao sam jedne patike jedne i to dobijače jedne. To ti je ono kad imaš nekog bogatog druga kome je tata kupio original patike. Pa kad on iznosi, on ti da. Dve, tri majice na Savu, basket. Nismo ništa imali, pa smo bili srećni. Pa ja gledao mali crno-beli televizor. Danas sve imamo. Danas Dunja ide s Angelinom na bazen, malo razmažena. Ali joj ja kažem: “Ajde, sine lepo da središ sobu svoju.” Mora dete imati i radnu naviku i ne može sve da se dobije na tacni. Moraš da zaslužiš. Naravno da će dobiti sve, ali moraš si zaslužiti. Moraš imati radnu naviku, moraš i slušati mamu i tatu, mada su sva deca danas malo razmažena. Tako da i Dunja, al Dunja razume.

Mikija smo pitali i čiji karakter je nasledila ćerka Dunja - mamin ili tatin.

- Pa Angelina kaže da je na moju sestru. I ja to ponekad vidim. Dunja je svoja, opasna je, jako je pametna, namazana. Da mi neko rekao da dete koje nema još šest godina zna da manipuliše, ja ne bih to verovao da nisam video svojim očima. I meni je drago, neka je, zna da se snađe. Voli društvo, decu. Gde god odemo ona odmah nađe drugaricu, odmah se igraju. I drago mi je što su društveni. Bata čim odemo negde, najveća nam je frka po restoranima. Samo sedne za taj sto i krene da jede. Bata voli žensko društvo, tako da ni to nije na mene. To je isto na jednog čoveka iz ženine familije dok je bio mlad - kaže Miki kroz smeh i dodaje:

- Pa nisam ja nikad bio neki ženskaroš nešto. Meni je jako neprijatno pričati o tim stvarima ili komentarisati lepu ženu ili muškarca. Meni je to tako primitivno, katastrofa. A znaš kakvi su muškarci oni kažu: “Vidi ovu ribu”. Meni je to budalaština. Nisam ja neki ženskaroš bio. Ja sam bio uglavnom u nekim dugim vezama. Mene je zanimao samo sport, filmovi, muzika, bio sam malo čudan kad sam bio momak. Nosio dugu kosu. Ložio se na rock’n’roll. Igrao basket od jutra do mraka. Ja sam rano napustio srednju školu. Otišao sam s dedom da se bavim tim svinjarstvom, pošto je Kupinovo mesto gde se celo selo tada bavilo time. Deda je imao 300,400 svinja u šumi. Iako sam bio odličan đak, ja sam se čitav život družio sa starijima. Mislio sam da sam najpametniji. Ja sam bio, ono, star mali. Sve sam znao. Čitao bih lekciju unapred, interesovala me istorija i dan-danas me to interesuje. Kad me pitaju: “Šta ti je žao u životu?” Jedino mi je žao to što nisam završio neku školu, što nisam fakultet upisao. To je jedino što mi je žao, što nemam neko formalno obrazovanje, a ni za čim drugim ne žalim. Danas ti je sve dostupno, ni u čemu ne uživas. Sve ti dostupno, a narod nikad gluplji. Pogrešno koristimo tu tehnologiju. Ta tehnologija koliko je doprinela dobrim stvarima toliko je unazadila ljudske odnose. Sedimo naspet drugara, svi smo pedeset godina. Ovaj jedan je na kladionici, ovaj drugi na Instagramu juri ribe, ovaj treći igra kviz. Svako gleda u telefon, a nekad smo pili kafu.

Mikija smo pitali i da li će biti deo jubilarne “Elita 10”.

- Ja sam ostao u dobrim odnosima sa svima, sa Željkom sam isto u dobrim odnosima ostao i, ovaj, nikad nisam imao nikakav problem. Uvek sam bio ispoštovan od strane Pinka i to, ali nažalost omatorio sam, nisam više za to, ne mogu da ostavim ženu i decu, a i radim tri projekta sada. Nisam ja više za rijaliti i zbog supruge i dece. Ne bih mogao sad ostaviti suprugu na 10 meseci. Ne mogu ja izdržati tamo više i nije to za mene, a plus kažem ti prezadovoljan sam sad trenutno ovim projektima koje radim, plus to “Kuvajte sa Mikijem”. Uskoro planiram i svoj neki podkast od garaže da napravim gde pričati o stvarima koje mene zanimaju, a to je film, muzika, sport i da će mi uglavnom dolaziti takvi gosti.

Mikijevu ćerku Dunju smo pitali i šta bi ona volela da bude kada poraste, na šta nam je rekla:

- Pevačica, ali mi taja ne da. Neću tata slikarka da budem. Ja bih volela da pevam kao Rumi - rekla je Mikijeva ćerka Dunja koja nam je zapevala, ali i izvela koreografiju.

Kako nam je rekla, ona će tati pomagati na imanju, a obožava jagode i lubenicu.