Sugrađani naglašavaju Zvonkovu neposrednost i bliskost s ljudima, ističući da je "čovek iz naroda, nasmejan uvek, nije uopšte uobražen" i da svakoga srdačno pozdravlja na ulici.
Poseban osvrt posvećen je njegovoj ljubavi prema konjima, što je strast koju deli sa prijateljima i smatraju je delom njegovog identiteta.
Ekipa emisije "Metar moga sela" danas u 14.15 sati samo na Blic televiziji vodi vas u Vojvodinu, u kojoj, zna se, tempo se mora usporiti, jer ovde je sve lagano i sve se može stići, a mi smo uspeli da stignemo da čujemo od komšiluka i priču o jednom od najcenjenijih umetnika u Srbiji, o Zvonku Bogdanu.
Kada dotaknete ovo tlo ne možete, a da u srcu ne osetite zvuk njegove muzike jer čitavo svoje bitisanje na muzičkoj sceni Zvonko Bogdan je posvetio čarobnoj Vojvodini. Iako je detinjstvo proveo u Somboru, već više od pet decenija živi u Subotici, u kojoj za emisiju "Metar moga sela" komšije otkrivaju kakav je ovaj umetnik van scene.
Iako je rođen u Somboru gde je proveo deo odrastanja, većinu svog života Zvonko je ipak odlučio da provede u najsevernijem gradu Srbije. Ušuškan u mirnom kraju, nedaleko od centra, Zvonko živi među svojim komšijama kao sav normalan svet.
- Ovo je inače deo grada gde si u gradu, a nisi u gradu - kaže jedna komšinica Zvonka Bogdana.
U Subotici nema ko ne zna za gospodina Zvonka ili čika Zvonka kako ga od milošte zovu, a na pitanje kakav je jedan sugrađanin kaže:
- O nije to lako odgovoriti. Ne, on je stvarno specifičan u svemu i u pesmama koje izvodi, narod koji predstavlja, Bunjevac, je l tako, samo malo čudi zašto je morao da ode iz Sombora. Zašto je otišao i prešao ovamo u Suboticu. Ja sam inače bivši muzičar, ne neki bog zna kakav, ali svirao sam svadbe i te stvari pa tako i njegove pesme.
Komšija se ponovo naglas zapitao:
- Nije da se nije snašao, nego me to samo čudi. Voleo je Sombor, pa pisao je pesme o Somboru, pa me eto čudilo, jer mogao se snaći i tamo isto kao što se snašao ovde pretpostavljam.
Ovaj sugrađanin kaže da je imao priliku i da se sretne sa Zvonkom kada je svirao sa folklorom:
- Zaista deluje kao normalan, običan čovek. Svaka mu čast. Čovek koji se ponese previše neće dugo.
Kada smo ovog komšiju upitali da nam opiše Zvonka ukratko odgovorio nam je:
- To ne mogu, stvarno, svaka mu čast jednostavno. Gledao sam i njegove koncerte, on stvarno zna da radi sa publikom, zna da oseti publiku...
Komšinice su bile raspoložene da pričaju o Zvonku Bogdanu, a na naše pitanje šta misli o ovom pevaču jedna nam je rekla:
- Sve lepo. Jako prijatan čovek. Uvek se javi, uljudan, lepo peva, gospodin, stari gospodin. Ja volim njegove pesme da slušam i dobar je komšija. Ništa nemamo protiv, barem ja lično nemam ništa, a verujem da i okolina nema ništa protiv. Poznat je, svi ga vole i ja verujem da ga cene kao što ga ja cenim. Skoro svakodnevno se sretnem ja sa njim i uvek dobar dan...
Druga je takođe pred kamerama Blic televizije ishvalila komšiju, poznatog pevača:
- Ne da se mora sve najbolje pričati o njemu nego jeste tako. Što duže da postoji.
Još jednu komšinicu smo pitali kakav je Zvonko Bogdan, a ona nam je odmah rekla:
- Nema šta, on je kao sav drugi svet, mislim moje moje mišljenje znaš komšija kao komšija. On je za mene običan čovek. Ja ga lično gledam kao komšiju.
Iako je iz Sombora, ova komšinica Zvonka gleda kao Subotičanina.
- Ja ga više poznajem možda kroz konje, kod tate...
Sa njom smo upravo popričali i o toj Zvonkovoj ljubavi prema konjima:
- Ja nisam taj tip, volim konje kao životinje, ali moj tata ili čika Zvonko, oni za to žive. Ko ne voli, zna kako je to.
Imali smo priliku da popričamo i sa još jednim komšijom:
- On je običan čovek, golupčar. Šetka se normalno sasvim kao i svako drugi. Normalan čovek sasvim. Dobar je čovek, voli konje...
Šetajući Suboticom naišli smo i na Zvonkovog prvog komšiju koji se mnogo obradovao kada je čuo o kome želimo da pričamo.
- Ja njega znam 45 godina. Ja njega znam te tolike godine. On je bio dobar sa mojim drugom Lacom Orčićem, Laco je sad u Kanadi, a oni su bili veliki drugari i Laco je jako voleo te konje, jako. Oni su bili drugari preko konja, Laco ima i prikolicu i sve ostalo, a ja i Laco smo radili auto opremu, servis. Zvonko i on su kažem bili dobri preko konja, onda se Laco batalio toga i otišao je u autoelektričare, to jest ostao, a Zvonko je posle prešao, s tim pevanjem i ostalo - kaže ovaj komšija, a na naše pitanje zašto ga vole u Subotici odgovara:
- Čovek ima svoju priču... Čovek iz naroda, nasmejan uvek. Nije uopšte uobražen.
I sa prvim komšijom smo popričali o Zvonkovoj ljubavi prema konjima:
- To je posebno, ne može se objasniti, to je u DNK. Te konje voli... To je ljubav.
Komšija je takođe istakao da je Zvonko uvek nasmejan:
- Čovek iz naroda, njega ne možeš zateći da je loše volje, trofazni Bunjevac, ja ga tako zovem. On je čudo, boem.
O Zvonku i sugrađanima kojima se uvek javlja nam je pričao i njegov prijatelj:
- On je nešto posebno i tako ga i očekuju svugde. Kad prolazi on se svakome klanja, on se svakome javlja, on ima karakterističan stajling koji je prepoznatljiv. On ima svoje mesto u određenim tamo kafićima gde seda, pije kafu, gde se druži sa ljudima, sa svima priča, sarađuje. Tako da ne možemo ništa loše o njemu reći, samo lepo.
Šta su nam još sve komšije ispričale o Zvonku, kako izgleda kuća u kojoj živi, gledajte danas, u nedelju u 14.15 sati u emisiji "Metar moga sela", koja se emituje samo na Blic televiziji.
