Vaskrs joj uvek budi lepe uspomene iz detinjstva kada je cela porodica bila na okupu i slavila praznik.
Jovana Tipšin postila je ceo vaskršnji post i naglašava važnost vere, tradicije i molitve u svom životu.
Pevačica Jovana Tipšin postila je ceo vasršnji post i tako dočekuje najveći hrišćanski praznik - Vaskrs, poštuje naše običaje i tradiciju, a sa nama se prisetila detinjstva, ali i otkrila nam svoje neostvarene želje.
Jovana Tipšin nam je otkila i kako je izdržala ceo post.
- Postim 28 godina, sredu i petak i sva četiri godišnja posta. Izdržala sam slava Bogu. Bilo je puno iskušenja. Kroz posao iskušenja su prisutna i pojačana, ali kad znamo gde idemo i za kim idemo za našim Hristom, sve se to prebrodi lako. Uz molitvu, post i veliku ljubav prema ljudima, životinjama, da praštamo da volimo. I onda nekako čovek budemo lepši u duši i lepše se osećate.
Jovana ističe da je Vaskrs uvek asocira na detinjstvo i bezbrižan period života.
- Bilo je stvarno lepo, svi smo na okupu mama, tata, moja braća i sestre, nas osmoro sa mamom i tatom. Mama sprema po celu noć pečenicu, jagnjetinu, pogaču. Radujemo se kucanju jajima.
Jovana nam priznaje da poštuje naše običaje i tradiciju, te otkrila kako će ove godine Vaskrs izgledati u njenom domu.
- Brat dolazi sa snajom i sa decom kod mene na ručak. Snaja sprma sarmice sa zeljem sarme, a ja jagnjetinu pod sačem sa krompirima. Uvek kad se pričestim u ponoć, sestre moje i ja, svi ponesemo po jedno jaje i tucamo se. Bitno je da pojedemo to prvo jaje posle četrdeset devet dana posta. Tad uzmem i malo crnog vina da nazdravim - kaže ona i dodaje:
- Kad je Veliki petak prvo ofarbam jaja i radujem se. Odvojim čuvarkuću, crvena boja i onda idem u crkvu. Taj dan baš strog je post, pojedem neku jabuku da mi se ne zavrti u glavi. Iznosi se Plaštenica, plašt majke Božije i onda se ide oko crkve. To je mnogo lep običaj. Meni je hrana najmanji problem. Ja volim kad postim da vodim, meni to prija. Uvek ima iskušenja, imala sam neke proslave sada, ja pijem limunadu, vodu, kafu. Ispred mene, stekovi, jagnjetina, ćevapi i ja ništa. Mislim, lepo miriše, ali nekako odviknete se. Ne gledam tuđi tanjir, ne osuđujem nikoga što ja postim. A što se tiče iskušenja, to su najgore te misli, pomisli, jer nečastivi nikad ne spava, ali je Bog pobedio sve to.
Živimo brzo - kaže Jovana i naglašava da uvek treba da se osvesti trenutak i uživa u datom.
- Osvestim trenutak, sad šetam, idem s njim kroz šumicu sedam, osam kilometara, slušam ptičice, meditiram kroz šumu, zahvaljujem se Bogu, poljubim drvo, hvala ti Bože. Sve je ovo Božija blagodat. Svaki dan imamo izobilje, a hoćemo milion želja.
O neostvarenoj želji da se uda i bude majka
Pevačica nam je priznala i da li ima neostvarenih želja.
- To je ono da se udam i da budem majka. Sve prepustila Božijoj promisli, kako bude, biće. Sve prihvatam, zahvalna sam. Nikad se ne zna, imam 49 godina ne znamo šta je Božija promisao. Godine više nisu bitne. Bitna je vera i čuda se dešavaju. Da imate pravog partnera koji, pravog muškarca koji bi stao iza vas kao ženu, majku sutra ili otac svog deteta. Volim po protokolu, kako je od Boga, tako će biti.
Odlazak roditelja
Najteži životni trenuci su vezani za odlazak njenih roditelja, te nam je priznala i da li žali danas zbog nekih trenutaka neprovedenih sa njima.
- Tatu sam izgubila sa 19-20 godina. Pevala sam u Italiji taj vikend. Imali smo grupnu vizu i trebalo je da ostanemo još jedan dan. Završili smo naš nastup i ja sam rekla da se vraćam nazad. Da se nisam vratila, ne bih oca zatekla. Indira je čitala je novine u avionu i bila je neka umrlica i ja sam videla mog tatu. Sleteli smo i sestra i ja smo otišle u bolnicu i tata je bio crn. Digle smo frku zašto mu niko ne pomaže. Kada se on smirio, rekla sam mu: “Tata, vidimo se kasnije.” Nisam spavala celu noć, ceo dan sam bila sa njim. Otišla sam, kupila mu viršlice, pa smo pričali i kad sam ulazila u bolnicu, okrenula sam i pogledala sam ga. Možda je ovo zadnji put. Mi otišli da kupimo nešto da jedemo i pitamo tatu šta da mu donesemo, ali on nije odgovorio. To je bilo oko pola jedanaest uveče i on se pokojio u deset do jedan. Javili su uveče, odnosno ujutro. Najviše mrzim telefone ujutru. Ne mogu da podnesem ujutro da mi zvoni telefon možda zbog toga što su javili da je tata umro iz bolnice u osam ujutru - rekla je ona i dodala:
- Mama je pet godina živela sa mnom. kad je počela korona, ona je bila samo moja. Evo, za Vaskrs je bila samo moja, spremale smo trpezu. Ja sam je grlila, ljubila. Mnogo je sanjam u poslednje vreme. Duhovna lica su mi rekla da smo mnogo povezane ona i ja. To je ta linija majke i deteta. Znam da je ona živa, da je kod Boga, da nema boli i patnje i sveti Vasilije uzeo njenu dušu. Kad sam bila kod Svetog Vasilija, kad sam držala glavu na kivotu i ona je se u tom momentu pokojila i krstila sam se na Svetog Vasilija, tako da ja znam da je ona na sigurnom i da joj je lepo s tatom. Srešćemo se se jednog dana, osećam to.
Pevačica nam je otkrila i na koji momenat u karijeri je najponosnija.
- Kad sam snimila prvi CD. Svi su me pitali kad ću da snimim CD, a ja sam govorila: "Ne znam, kad Bog da. Ja ne žurim." Ima vremena. Što me briga za CD. I ja sam jako brzo snimila za PGP RTS. To mi je bio moj ponos prvenac. Kad držiš u rukama CD, ploču, kasetu, ali i publika, druženje sa publikom, preko 100 snimljenih pesama. Znate koja je to blagodat da imate samo jedan mega hit, jednu ličnu kartu. Sve moguće nagrade sam dobila, presrećna sam, jer to je pečat svega ono što sam ja do sad radila - 32 godine karijere. Jako sam ponosna na moje dvije diplome što imam.
