I ovog ponedeljka u 22.15 sati samo na blic TV očekuje vas emisija "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" u kojoj je gošća modna kreatorka Suzana Perić, koja potpuno otvoreno i bez zadrške priča o svom ljubavnom i porodičnom životu.
Suzana Perić se tokom razgovora u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" prisetila svojih srednjoškolskih dana u Sarajevu i prve velike ljubavi sa simpatijom Srđanom, sa kojim je kao maloletna uradila nešto potpuno neočekivano.
- Kasnije ljubav ta srednjoškolska koja je poznati moj Srđan, s njim sam otišla i kasnije je došao za mnom i u dane koji su prethodili za Nemačku i tako dalje. Tako da nekako su životni periodi obeležili neke velike ljubavi i sa svima njima sam još uvek na neki način i u dobrim odnosima - priča otvoreno Suzana.
Na pitanje profesorke gde u njenim sećanjima danas živi Srđan, Suzana je otkrila detalje o njihovom zajedničkom begu iz škole u Francusku:
- Pa toliko je duboko da ga i Tifani stalno poredi sa nekim, spominje ga. U nekom lepom sećanju, zato što kada odrastate u okruženju u kojem sam ja odrastala, baš ono što sam Vam rekla, on je poznavao mene kao devojku iz Sarajeva, iz takve porodice, koja uči, koja se bori, koja je kul, koja je rok, pop sluša, koja putuje. Mi smo zajedno pobegli, u trećem razredu srednje škole za Pariz i tražili su nas dva dana i on je bio iz fenomenalne porodice. Tako da Srđan je bio sve ono što je obeležilo...
Profesorka je zatim upitala gde su bili kada su pobegli, a kreatorka je potom detaljno opisala kako je izgledao beg iz ugla dvoje tinejdžera sa jugoslovenskim pasošem:
- Na Šanzelizeu u šopingu. Išli smo nekim autobusima. Dva dva dana smo se vozili. On je neke pare uzeo od roditelja koje su štedeli. Ja sam tako, nisam bila ni punoletna. Ne znam uopšte, to mi sad nije jasno kako sam ja prošla te autobuse i to sve sa tim je l' jugoslovenskim pasošem. Tako da su to bili neki prvi koraci i to je bila duga veza koja je trajala pet šest godina a i dan-danas smo povezani. I on je bio iz mešovitog braka, kod muzičke škole su živeli i kasnije kroz razne neke životne puteve smo se susretali i ponovo u Beogradu i moji roditelji, i dan-danas, on se javi njima. To je tako ostalo kao jedno... Veze u Sarajevu i te mladalačke su bile kao delovi porodice. To je kod nas sve bilo tako. Ništa to nije bilo skriveno. Drugačije se odrastalo i sa puno poštovanja.
Nakon odlaska u Nemačku usled rata, Suzanin život obeležila je još jedna velika ljubavna priča sa Nemcem Klausom. Međutim, ova veza je počela velikom laži, jer je Klaus mesecima krio svoje poreklo:
- Pa nije bilo previše. Mada sam ja imala veliku ljubav i to je Klaus. On je Nemac. Bili smo sve vreme mog fakulteta medicinskog i kasnije, on je bio i na neki način možda neko ko je imao uticaj da ja se oslobodim i krenem na Akademiju za modu i dizajn. Za mene koliko god da je bila želja, bila je i prepreka da li sam ja u tom gradu, da li ću moći, jer to je stvarno odabrani krug... Tada i u to vreme je u Nemačkoj studirati to tako nešto bilo je baš... Sad je to malo drugačije. Klaus Prange, on je dolazio iz najuticajnije, znaju kada budu slušali, porodice, možda i najimućnije. Ja nisam znala da je on tako... Prvo se predstavio kao Tomas. Ja sam se tri, četiri meseca zabavljala sa Tomasom jer meni nije bilo bitno. I kada mi je govorio da je ta i ta, ja sam mislio rekao mi je da tu negde radi u toj nekoj kompaniji neko vreme, nije vojni rok nego vojni rok koji se može odraditi, civilni. Moja mama mu je pravila šnicle bez žilica teleće, dolazio tu do momenta dok mi neko iz neke poslastičarnice italijanske nije rekao pa znaš li ti sa kim se ti viđaš. Tako da Tomas postade Klaus, raznih šest meseci razdvajanje ili tri gde sam ja bila ljuta Sarajka, pa sve moguće obletanje i onda jedna velika ljubav. Tako da je ta ljubav u stvari, to moj bivši suprug zna, ne može sad da se naljuti, on je napravio divno dete i divan je otac, ali je to bila moja najveća ljubav. Taj Klaus je obeležio, imao je plave oči kao i Tifani, a Tifani ima na tatu, tako da, nema veze... I posle toga se viđamo i dan-danas smo na neki način... To je obeležilo celokupnu moju Nemačku...
Uprkos velikom uspehu u Nemačkoj i ponudama svetskih modnih kuća, Suzana je zbog ogromne ljubavi prema Beogradu došla u Srbiju. Tu je ubrzo ušla u brak sa tatom njene ćerke.
- Pa ja sam došla baki na 80. rođendan u Beograd. Beograd je bio razlog. Toliku ljubav koju ja imam prema Beogradu to je ili iz prrethodnog života ili Vi Slavce znate da mi date dijagnozu. Ja volim Beograd isto koliko volim sav svoj život. Sada da mi ponude da vodim Iv Sen Loran ili Guči, ja bih rekla ako može iz Beograda. Imala sam ponude. Tako da je Beograd nešto što je... Brano se zadesio u Beogradu, moja baka je slavila rođendan, svi smo hteli da joj budemo tu na rođendanu. I tako, u roku od šest meseci sam se odlučila za to da se prebacim iz Dizeldorfa i da... Zaljubila sam se, naravno i volela sam ga, ali volela sam i život u Beogradu. Tada u Beogradu, to su najgore godine, tako da sam i bombardovanje bila u Beogradu deo - priča između ostalog Suzana i dodaje:
- Tako da Beograd je koliko god da je i ljubav prema mom bivšem suprugu toliko je ljubav prema Beogradu.
Kreatorka je objasnila i kako su funkcionisali kao partneri i šta je dovelo do kraha bračne zajednice.
- On je bio vlasnik kompanije Stem. Ja sam radila, dobila tada mogućnost da odem u ogromnu kompaniju sa ogromnom platom, tražili su me i tada bi bili razdvojeni. Ja bih bila u Hamburgu, on bi bio ovde i onda sam... Mislim, najveće znanje i najveće iskustvo radila sam i stekla u Stemu zato što sam dobila da radim masovnu konfekciju celokupnu i ti mantili, te stvari i danas pričaju žene i znaju me i njihove ćerke, svi znaju da sam za Stem radila. To je bio stvarno rudnički posao jer sam ja prihvatila to, a iz ljubavi ka njemu ili ka svemu tome želela i da se dokažem. Uporedo sam otvorila svoju liniju. Tu smo imali u Nemačkoj. Tako da ja mislim da tada nisam spavala više od tri sata zadnji taj, ceo brak - kaže Suzana, a na pitanje profesore da li su bili srećni odgovara:
- Pa da, bili smo jako kompatibilni u smislu idejnog, u poslu, a kao partneri smo, da smo ostali zajedno ugušili bi jedno drugo jer smo bili dva bića.
Posle osam godina braka rodila se Tifani, a ubrzo su se i ona i suprug rastali.
- Nakon osam godina braka i tada se i razdvajamo - kaže Suzana, a na profesorkinu opasku da su se posle godinu dana već razliši Suzana ističe:
- Hteli smo da se raziđemo pre...
Kreatroka je objasnila i koje su to bile razlike među njima i istakla da je bolje što su se razdvojili, a zatim je pred kamerama Blic televizije priznala i da joj je ta odluka bila teška:
- Jako teška zato što u sredini ja sam bila jako tradicionalno odgojena. Neću reći konzervativno, oni su širokih shvatanja ali još uvek je postajalo šta će reći neko. Nije njima bilo bitno ili bilo kome da li ću da ne daj bože ja budem nesrećna... Ali je to još uvek negde... Ili je meni to bilo, ne mogu da osuđujem nemam nikoga iz porodice, ali bilo je teško i jednostavno nisam bila možda spremna ili svesna šta znači stvarno biti sam sa Tifani. Međutim, toliko su meni pomogli moja porodica u vremenu da nisam sama i mama... To je bilo nesebično pomaganje. Neki moji prijatelji najbolji, da im sada ne spominjem ime, ne vole, koji kažu da ti nije roditelja... Tako da smo Tifan i ja dok se Brano adaptirao na tu situaciju da smo razdvojeni, kasnije se i on intenzivno uključio stvarno u druženje, odgoj. Koliko to, šta znači odgoj kad smo razdvojeni, uvek je dete negde kod onoga kod koga jeste, nismo mi bili tako moderni pa sedam dana kod mene, sedam dana kod njega, mi smo se sporazumno razveli.
Suzana je Tifani vodila sa sobom i na sve revije.
- Ja se sećam, ja se poklonim, tada Amanta, crnkinja koja je bila na naslovnoj strani Voga, dosta mojih drugara je bilo sa mnom na Nedelji mode u Berlinu. Ja sam je dojila, pošto dugo je to trajalo da nas razdvoje, četiri godine, i ja se poklonim na pisti i vraćam se po Tifani koja je još tu. Tako da je bila deo celokupnog, da li je to dobro ili nije... Sve što je bilo, bilo je transparentno. Ona nije bilo dete koje čuvaju bebisiterke nego ako mi treba pomoć bio je neko uz mene, neka devojka, sestra, mama ali je ona bila tu deo celokupnog mog nekog poslovnog i privatnog života. I nije bilo lako stvarno. Prvih pet godina sam bila pogubljena, imala sve te stvari koje čujem da pričate sa drugima, ali sam nekako uz pomoć takvih roditelja to sve prevazišla i te panike i sve te nedostatke serotonina i sve to što prožive sve te devojke, ali sam stasala i to me ojačalo.
Suzana Perić u emisiji otvoreno govori i o svom obrazovanju, radu u restoranu brze hrane i solarijumu, brzom učenju jezika u Nemačkoj, ali i šta je to uticalo da napusti medicinu koju je studirala.
Emisiju "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" gledajte večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji.
