Popularni pevač Darko Lazić godinama je pod lupom javnosti zbog skandala i nesreća, a njegova prava životna priča počinje, kako sam kaže, u "Lazić sokaku", delu Brestača gde pevač pronalazi mir koji u gradu nije mogao da ima. U iskrenom razgovoru za specijalnu novogodišnju emisiju "Metar moga sela", Darko je otkrio detalje iz svog detinjstva i vaspitanja koje danas pokušava da usadi svojoj deci.
O tome kako provodi vreme sa decom, šta ih uči, šta ne voli da rade, ali i kako je on provodio detinjstvo Darko Lazić priča u emisiji "Metar moga sela" koju možete gledati večeras u 21.30 sati samo na Blic televiziji.
Povratak u Srbiju
Darko Lazić je veći deo detinjstva proveo u Holandiji, gde je i odrastao. Povratak u rodno mesto sa 13 godina za njega i njegovog brata bio je pomalo čudan, ali ne zbog sela, već zbog jezika.
- Bilo nam je na početku malo čudno jer nismo srpski pričali baš perfektno. Dok smo se uklopili sa jezikom prvo, pa sa ovim mentalitetom... Ali veruj mi da ne bih ni za šta menjao ovo svoje rodno mesto i Srbiju - priznao je Darko, pred kamerama Blic televizije, dodajući da se, uprkos tome, brzo prilagodio novoj sredini.
Dok je Darkov brat bio nemiran, on kaže da je bio suprotnost bratu.
- Ja sam bio mirno dete. Bio sam što kažu povučen, miran. Kao mali nisam pravio haos nikakav, to je više brat mlađi, ja sam bio ono mirno dete - kaže Darko.
Pakovanje paprika i ustajanje u 4, 5 ujutru
Darkov život u Brestaču nije bio obeležen muzikom od samog starta, već radom na njivi. Lazići su se ozbiljno bavili poljoprivredom.
- Imali smo bostan, papriku, svašta nešto. Bilo je naporno. Oko 4, 5 se ustaje i ceo dan si na njivi - prisetio se pevač.
Jedna stvar mu je bila posebno teška.
- Najgore mi je bilo kad mora da se pakuje. To mi je bilo užas, užas, ali opet neko lepo sećanje mi budi, ima tu nešto svoje, doživeo sam to nešto što nisu mnogi i drago mi je - otkrio je Lazić, priznajući da tada nije planirao da mu to bude životni poziv, ali je morao da pomaže porodici.
Kafana umesto fudbala
Darko se danas priseća i toga kako je rano ušao u svet odraslih. Dok su njegovi vršnjaci igrali fudbal, on je već sa 13 godina pevao sa ocem po kafanama.
- Prvo sam učio da sviram harmoniku, pa mi to nije nešto išlo, onda sam počeo da pevam. Ja sam jako rano počeo da pevam, sa 8 godina i sa 12, 13 sam već počeo da radim sa ćaletom - kaže Darko i dodaje:
- Možda sam prerano krenuo. Možda sam trebao da imam detinjstvo kao sva ostala deca, a ne da budem u kafani, ali opet to ima neku prednost i manu, naravno. Imam bolje neko iskustvo životno, prošao sam malo više u muzici i to mi je dobro, ali opet kažem nedostajalo mi je to neko detinjstvo, da igram fudbal sa vršnjacima, da izlazim, a ja sam umesto izalazaka išao da radim. Ja sam tako želeo, meni je to bilo zanimljivo, tek kasnije sam shvatio da sam izgubio to neko vreme koje sam mogao da provedem kao svi ostali - iskren je pevač.
Upravo zbog toga je danas doneo čvrstu odluku kada su u pitanju njegova deca.
- Gledam da svoju decu ne vaspitam tako. Dete mora da ima svoje detinjstvo. Kada treba da počne da se bavi ozbiljnim poslom, mora da ima ozbiljne godine. Ne bih to dozvolio kod moje dece, ali dobro, nisam se ja pitao tada - kaže Lazić sa osmehom.
Učenje zaboravljenim igrama
Kada mu deca dođu u Brestač, Darko provodi vreme sa njima, uči ih razne igre jer voli da to vreme koje provedu zajedno bude bez telefona i tableta. On insistira na igrama koje su obeležile njegov boravak u rodnom mestu i njegovo detinjstvo.
- Danas deca ne znaju šta je to, ja to hoću svoju decu da naučim. Kada mi dođu Lorena i Aleksej preko leta, tokom raspusta, mi se igramo tu u dvorištu. Lepo je vreme, ajmo napolje, idemo da se igramo, ajmo između dve vatre, ajmo trule kobile, ajmo klikere. Alekseju sam kupio klikere, on pita: "Tata, kako se ovo igra?", e, sad ću da ti pokažem, iskopamo rupu, pa da vidiš. Hoću da ga naučim te neke stvari koje su mene učili. To je malo tužno, deca su zaboravila i ne znaju ni šta je to danas - priča pevač.
On smatra da deca danas gube konekciju jedni sa drugima jer više komuniciraju preko uređaja nego uživo.
- Više su na telefonu nego što se druže. Odrastanje na selu ipak je mnogo bolje nego u gradu, ipak ima tih nekih druženja i igara koje deca praktikuju. U gradu već nema jer tako je neko vreme došlo, bukvalno ljudi malo komuniciraju, više su na telefonu, na tabletu, što ja ne poštujem - kaže Darko.
Krađa trešanja
Uprkos radu na njivi, Darko je imao i trenutke dečačkog nestašluka. Najdraža uspomena mu je "upadanje" u komšijska dvorišta.
- Voleli smo kada stignu prve trešnje, to se obavezno kralo kod komšija. Čekamo da padne mrak i upadamo kod komšije u dvorište. To se skupe deca iz celog kraja, zna se ko ima najviše trešanja, penjemo se na drvo noću i krademo trešnje i jedemo - prisetio se on.
Danas ga meštani doživljavaju kao "svoje dete", a Darko kaže da mu prija boravak u Brestaču jer tu može da bude potpuno opušten.
- Mogu u klompama i papučama da idem u prodavnicu, niko me ne gleda kao vau - kaže Darko, dok su nam komšije kada smo prethodni put posetili Brestač istakle da je on "luda glava" koja je uprkos svemu ostala prirodna i obična.
Sa Darkom smo razgovarali o nesreći kada nije znao da li će ikada više moći da hoda, pričali smo i o bivšim partnerkama, kao i o sadašnjoj supruzi, a šta nam je sve otkrio gledajte samo u emisiji "Metar moga sela" koja se emituje večeras od 21.30 sati na Blic TV.
