(VIDEO) "UVREDILA SAM MONAHINJU" Cakana posle 17 godina otkrila tajnu i sve o kući na Kosovu, pa progovorila i o preseljenju: "Brat je umro mlad, dešavale su se loše stvari u porodici"

Pevačica Dragica Radosavljević Cakana govorila je za "Blic" o svom privatnom životu, teškom periodu kao i nekretninama. Ona je u Sremčici napravila oazu mira iako nekada nije znala gde se nalazi taj deo grada.

Cakana kaže da većina nekretnina pripada njenoj deci, a da ona i suprug imaju stan kod Hrama i kuću u Sremčici.

- Nemam baš neke nekretnine, odmah da vam kažem. Imam naravno stan u Beogradu i ovde kući. To je sve. Moja deca imaju, ali to je stvarno njihovo. Nije moje, niti sam im ja kupila. Moja ćerka ima svoj stan, ne živi niko u tom stanu osim unuke srednje, ali to je njihovo. Oni su ga kupili. Neša i ja imamo taj stan kod Hrama i evo ovu kuću i to, to su naše nekretnine i nekretnine smo ja i on sve više. Ne krećemo se. Šalim se - rekla je, pa nastavila:

- Ja ranije nisam ni znala gde je Sremčica. Dok se nismo mi selili, dok nisam s Nebojšom počela da izlazim i da dolazimo kod njegovih roditelja. I to se meni tad jako dopalo. Sremčica je u tom periodu mnogo drugačije izgledala. Bila je nekako ruralnija, ali i lepša. Sad je cirkulacija automobila neprihvatljiva kao i u gradu. Ali ako poredim sa gradom ovde ne da je oaza mira, ovde je stvarno mir svih mirova. Kada smo odlučili da kupimo nekretninu u Sremčici u tom periodu nisu bile ni jako skupe. Mi smo ono para što bi eventualno dali za neki stan. Mi smo to lepo renovirali, sredili na svoj način i jeste sad mi je oaza mira. Ja stvarno volim da budem gore, ali su majstori svake godine po mesec dana jer je kuća, što bi naši ljudi rekli, rupa bez dna. Zbog tog svog perfekcionizma ja sam uspela da i u tom smislu perfektna pa odaberem perfektne prijatelje. Tako da stvarno imam prijatelje i dođu mi vrlo često. Pošto imamo malu jednu staklenu kućicu koju mi zovemo već godinama letnjikovcem, a i zimi smo tu vrlo često kad nam dođe društvo, tu imamo klavir, tu imamo tako taj kamin, pa se nekad nešto tako stavi na ražanj, uživamo tu i stvarno nam je lepo. Ja ne mogu da kažem da nije, a nekad kad sam ljuta, onda bih otišla za Beograd i onda se ne vraćam danima.

Potiče sa Kosova i neguje tradiciju

Cakana uvek ponosno ističe da potiče sa Kosova i Metohije.

- Izgleda da sam ja retka koja podseća da je s Kosova, al da vam kažem za mnoge pevače znam baš da su s Kosova i onako se malo nekad začudim kad ne kažu to. Volim da kažem da sam se rodila u Kosovskoj Mitrovici, da sam delom odrasla u Banjskoj i da sam na kraju srednju školu završila u Leposaviću i tu smo ostali jer je moj tata iz okoline Leposavića. Sad sam baš bila da obiđem i dedinu kuću i manastir. Dugo nisam gore odlazila i moj brat je napravio jedan divan vinograd gore i bavi se sad nekim vinom, pošto je u penziji - rekla je Cakana i dodala:

- Mama je preminula pre dve godine i dok je ona bila živa, ja sam stalno išla. Sad je dole sestra i povremeno, pošto nas je tri, bude moja najstarija sestra, pa onda budem ja, a onda dođe sestra iz Podgorice i tako se menjamo. Naša kuća je dole, mi živimo dole, moja braća su dole, moje sestre su dole, tetke i još po neko ko je ostao. Vreme prolazi i stariji su ljudi. Dešavale su se u poslednje vreme jako i loše stvari u porodici, sada smo pričali kad smo bili dole, nekog moramo da oženimo ili udamo da se prekine ta jedna loša i tužna priča. To je život, nažalost. Meni je brat dosta mlad preminuo i to je najteže što me posle mamine smrti pogodilo i sestra od strica. Mogu da kažem da sam sada na Kosovu pevala u Ropotovu i da sam se rasplakala. Prilično empatična i emotivna, naročito kad su deca i stariji ljudi u pitanju, tako sam se rasplakala da sam, ono, pustila njih da pevaju. Toliko vam se stegne grlo, toliko radosti, oni su tako srećni što sam ja došla dole. Niko nije bio zadnjih 17 godina da drži koncert, iako je Milan Vasić odozdo. On ode, ali on u svojoj porodici pa nešto odradi tamo, pa snimi nešto, ali nikad se nije desilo da im dođe neko. Znate, vole oni nekog drugog da vide. A tu ima dosta pevača s Kosova koji bi baš mogli da odu, ali dobro, to je njihova stvar - rekla je ona, pa se dotakla situacije na Kosovu.

- Ne znam šta da kažem. Što se našeg naroda tiče loše, jer vi nemate ni policiju, ranije je to bilo mnogo opuštenije. Dođete pa ste ipak sigurni nekako. Tu je vaša policija, a sada ih viđate u grupama do zuba naoružani koji se tako šetaju. Može bilo ko na vas prstom da pokaže za bilo šta, da vas optuži za budalaštinu neku i da vi završite tamo negde. Ljudi se snalaze, žive kako mogu i bave se uglavnom svojim životima kako mogu. I Srbija tu strašno pomaže. Evo, ja sam bila sa prijateljicom sada dole. Otišle smo njenim kolima podgoričke registracije. Ona vozi taj rent a kar i ima sva ovlaštenja, putne naloge. I došle smo do granice prepunog gepeka jer smo nosile stvari da donira. Tu se nosi brašno, makarone, pirinač, ulje. Tako da smo mi to sve nakupovale u Srbiji, jer mene nikad ja kad idem kolima niko me nikad nije zaustavio i otvorio mi gepek. Sad smo kupile paket ulja, paket brašna, makarone nisu nas pustili da uđemo kolima. Zato što moja drugarica ima srpski pasoš i ličnu kartu, ali oni traže jer im se ne slaže s kolima to. Moja bratanica je došla kolima, sve smo prebacili i prešli i nakon što sam otišla na 40 dana bratu, krenule smo put Gračanice, uzele hotel, uzele rent a kar i obišle kompletno sve što smo mogle.

Rekla je da li bi mogla da zamisli ponovo svoj život na Kosovu.

- Pa kad bih morala, da. Ja sam u Beogradu više od 50 godina ovde živim, ali moji koreni su dole. Dole sam odrasla u stvari i mogla bih. Kad bih morala, mogla bih. Privikla bih se, naravno, to je ono ako bih morala, ali ne vidim ni jedan razlog što bih se vraćala, jer sam ovde pustila neko drugo korenje.

"Monahinja se naljutila na mene"

Govoreći o religiji, Cakana kaže:

- Ja nisam onaj vernik. Svi mi kažemo kad nam je frka i kad nam je nešto loše: “O Bože, pomozi!” Odem za svaki praznik i zapalim sveće, kad su zadušnice, kad treba da osveštam kolač. To sve uradim, ali ja nisam neko ko ide u crkvu, ide na liturgije i nisam vernik u tom smislu. Ali nisam neverujuća. Ja sam se sad s nekim stvarima možda prvi put u ovim godinama upoznala. Kako se ophoditi prema tim monasima ili monahinjama. Ja sam monahinju nazvala gospođom. “Mi smo vam doneli nešto.” Mislim da se jako uvredila, ali ne ono uvredila da se naljutila, Njoj je to delovalo kao neka uvreda. Ona je meni samo sela i rekla: “Mi jesmo istog pola. Ti si žena, a ja sam monahinja.” Kaže: “Glupo je da ti sad objašnjavam. Hajde lepo da te provedem da ti to sve vidiš, da ti pokažem”, jer je bila zahvalna i na tim poklonima.

Priznaje da ju je iskrenost dosta koštala u životu.

- Pa koštao me i kad je moj posao u pitanju. Ja nisam znala da prećutim neke po mom mišljenju, nepravde. Nikada se nisam laktala. Ne idem sad više na te neke tako manifestacije kao što smo ranije ja i Neša znali. Ta generacija kojoj ja pripadam se ne povukla. Normalno je da dođu mladi i ja sam nekad došla na nečije mesto. Mladi vole da izlaze, da se napirlitaju, da odu. Nas to manje više sad, mi smo sve to prošli, to nas ne zanima mnogo. Da bih išla da se slikam, to mi je stvarno smešno - rekla je ona i dodala:

- Vrlo često znam da odem nekad u emisiju i da se ne osećam prijatno, da mi bude dosadno u emisiji, jel’. Ako nemam šta da pričam o svom, svojoj karijeri, šta imam da pričam, da li je neko pio, jeo ili da ogovaram kolege ili pričam o kolege. To me uopšte ne zanima. Kad si bio mlađi, sve je to bila tema, sad je drugačije.

Što se tiče poziva za nastupe kaže da ima problem što je ljudi karakterišu kao pevačicu koja peva isključivo jednu vrstu muzike.

- Problem je u tome što su ljudi mene doživeli kao pevačicu izvorne narodne muzike sa Kosova. Ja obožavam sevdah, obožavam i sandžačke pesme koje su vrlo slične. Sve je to slična harmonija i crnogorske izvorne, Makedoniju posebno, Kosovo da ne pričam. Ja najmanje pevam Šumadiju, zapravo.Ali moj glas nije za Šumadiju, al’ moj glas jeste zato da ja opevam i dobar zabavnjak. I da mogu da opevam dobru neku brzu i uglavnom su to pesme mojih kolega koje ja volim da pevam više nego svoje. Pošto naš narod u Srbiji strašno voli da sluša Jelenu Rozgu, strašno voli da angažuje Jelenu Rozgu, strašno voli da angažuje sve osim srpskih pevača, pa na primer imate Preobraženje - e tu na primer pevaju neki ljudi iz Bosne. Ja nikad nisam nigde pevala ni Ramazan ni Bajram, ali zato oni hladno ignorišu vašu ponudu. Sklone se strane i pozovu nekog Osmana, Husu, nije bitno. To su stvari koje strašno pogađaju i nerviraju. I sad mene to nervira i ja nemam nameru da o tome ćutim, iako nemam ništa protiv. U Srbiji smo svi pokazali da nemamo protiv i da ovde svi mogu da dođu. Ali gde to mi možemo da dođemo? Po Hrvatskoj se zovu samo pevačice ili možda tu i tamo ako se pozovu ozbiljni pevači to bude Saša Matić, Aca Pejović, ili ne znam, ti ljudi koji su ultra popularni. Uglavnom se zovu neke pevačice koje više šou neki prave. Kad dođete u Zadar, oni crkavaju, mi gledamo kako se oni smeju našim plakatima. Mi nemamo uopšte taj obzira prema sami sebi. Ne poštujemo ništa što je naše. - rekla je, pa dodala da joj ne smeta što su mlađe kolege drugih žanrova popularnije.

- Nemam ja tu problem nikakav. Ja bih strašno volela da ima više pevača, a vidim da ih u poslednje vreme i ima dosta koji se bave lepom narodnom muzikom, starom izvornom. Prvi primer je pesma „Ej, dragi, dragi božurove sadi, to je novokomponovana pesma. Kad vi pročitate ispod neko napiše: „Ovu izvornu pesmu je otpevala ova bolje“ Uopšte nije izvorna pesma, novijeg je datuma pesma. „Srpkinja je mene majka rodila“, to je isto, to su komentari, ne mogu, ako počnem da pričam, iznerviraću se, nemojte, bolje da budem raspoložena. Ako malo obratite pažnju na te neke reči su lepe, al’ mene nervira ovaj neki pravac koji nije ništa. Pritom svi u poslednje vreme pevaju njanjavo Mislim, to je kao neki novi fazon, odnosno to je Sendah ili Senidah, kako se zove, nije važno. Mislim, ne znam stvarno. Znam da je žena popularna i da je uvek dobro obučena, to sam primetila i da ima tu specifičnost, al’ to je ona. A sad svi nešto pevaju tako, kao što su jedno vreme pevali svi ko Ceca, pa sad ti ne znaš dal’ stvarno čuješ Cecu ili nekog drugog. Postoje pevači koji ne mogu tek tako da se skinu. Tu sam sigurna da pripadam, jer imam tu specifičnu boju glasa. Pa nek neko skine Mariju Šerifović ako može. Može i njena mama i obrnuto. Tako je. Jer njih dve su neverovatne pevačice.

- Pevam balade svoje, pevam tuđe pesme, pevam sve najpopularnije pesme. Tu se najviše izdvajaju Brena, Ceca i Bekuta, Nade Topčagić, pa i Prijovićka, puno mladih, pa i Tanja Savić. Ja doduše tu po jednu, dve pesme ne pevam. Nas dve se ne družimo, ali smo uvek super. Nije da se mi posećujemo. Nada je meni posebna. Ima posebnu harizmu. Kod nje ima svašta i negativno i pozitivno i sve se to dešava u dva minuta. Ona u dva minuta bude i ljuta i vesela i nasmejana i opet ljuta. Ali to je Nada. Zato je ljudi i vole.

O učešću u rijalitiju

Ona je svojevremeno učestvovala u rijaliti programu, a sada je otkrila da li bi se ponovo oprobala u takvoj ulozi.

- Kad bih morala, ušla bih. Znači kad bi mi trebao novac, ali i tad bih razmislila dobro. Što se tiče te prve “Farme” na kojoj sam ja bila, gde je pobedio moj kolega, to je bila “Farma” sa najviše poznatih ličnosti. A kako sam ja tu ušla? Sad ću da vam kažem. Pošto su moj muž i Željko Mitrović rođaci, i Leontina je u tom periodu radila meni neki album, a oni su kumovi. Drž’ ne daj, kažu mi: “E, ajde ima taj neki novi format, ti ćeš da uđeš 20-og, al’ 9-og ćeš da izađeš.” Jer se 9-og Leontina udavala. I ja izlazim 9-og na svadbu. I u međuvremenu kaže: “Da ne bi tek tako izašla, počni malo da se žališ da te bole leđa, pa ćemo mi kod lekara da te odvedemo i to je kraj.” Međutim, njima se izgleda mnogo bilo tih 20 dana dopalo to kako sam ja se pokazala. Ne znam šta sam se pokazala, nisam se ja nešto ni svađala osim sa Tomom iz Pantersa. Nervirali su me ovi što nisu radili. Nervira me kad neko ne ume da otvori prozor da izluftira, kad ne ume da namesti krevet, neko ko se ponaša kao da ima 12 godina. Krenem ja jedno pet dana pred 9-og oktobra da se savijam maltene. Ozbiljno se razboleh od tog savijanja. I ja kao boli me, i počne stvarno da me boli - rekla je, pa nastavila:

- Pet dana sam ja bolovala. Prođe 9-i, 10-i, 11-i, 12-i. Zovu mene. Mi smo ih zvali duhovi, ovi što snimaju. Kaže: “Imate poziv telefonski i sad idete u onu kućicu.” To su kao ekstremni slučajevi kad imaš poziv. Znala sam ja da oni mene zovu zbog toga. I onda su mi rekli: “Ne, ne, ne možemo sad da te izbacimo, super si nam” Mogla sam ja sama da izađem kroz ogradu i da odem. Nije bilo tada penala. Nije bio tamo ni sat, znali smo po vremenu koliko je sati. Mnogo sam naučila od Viktorije. Ja sam ostala do zadnjeg dana. Zadnji dan smo bili pobednik i ja - ili on ili ja. I na kraju sam ispala ja. S obzirom da je posle Maja Nikolić počela da priča: “Ona je rođaka, za nju navijaju.” To je bilo bez veze. Narod je glasao. Nije mi bilo žao što nisam odnela pobedu , nebitno je. To je jedno iskustvo. Žao mi je samo što su ostali neki ljudi koji nisu trebali posle mene. Sve je to bilo simpatična igra. Već sledeća “Farma” nije bila interesantna. Sad ne gledam, uopšte mi nije zanimljivo da to gledam, toliko je nasilja. Ni ne znam ko su ti ljudi. Nepoznati su. Ispadne na kraju da su to posle neke zvezde kojima mi treba da se divimo nešto.

Za Staniju Dobrojević koja je jedna od favorita u Eliti, kaže:

- Staniju znam. Jednom sam bila u poseti na “Farmi” kad je ona bila. Nju znam iz medija. Videla sam je par puta. Zdravo, zdravo, ali ne poznajemo se lično. Ne znam ništa o njoj, osim da dobro izgleda. To je činjenica, zgodna je. Mislim da nije čak ni glupa, ali ne poznajem je.

O braku i raspodeli poslova

Cakana je u skladnom braku, a sada je otkrila kako ona i suprug funkcionišu.

- Ma koja podela, sve ja radim. Ja zovem majstore. On je vrlo zahvalan na tome što ja sve radim. Ja sam zadužena za kuću u svakom smislu. Da l’ će nešto da se renovira, on zna da će da bude po mom. Pa što bi se mešao? Jer ja odlučujem o tom. Veruje mi da ću ja to da odradim, a negde i ja sam kriva za to jer ja, neka, ja ću to lakše, ja ću to brže. Zato što mi žene imamo taj trip da ćemo mi začas to - rekla je i istakla da ima poverenja u supruga:

- Nemam razloga da ne verujem, a šta bi mi vredelo i da ne verujem. I da stvarno ne verujem. Ali stvarno u ovim godinama ja ne znam šta bi to trebalo da se desi u emotivnom smislu. Svaki muškarac voli da vidi lepu ženu, pa mislim, baš bilo ružno da mu to branim. Sve ostalo je okej. Sve ostalo ne može (smeh).

Ona se dotakla i crkvenog venčanja.

- To je trebalo da bude 2016. u Gračanici, pa smo imali, nažalost, smrtni slučaj kod mene, u, mom bratu je ćerka umrla. pa je 2017. bio na Kosovu onaj pogrom. Ja sam zaista htela da to bude najintimnije nešto što može da bude. Tu su bili kumovi, porodica najbliža. Dobro. I prijatelji. Najbliži prijatelji. Znaš, na-nas dvadeset petoro je. I ispunili ste sebi srce, dušu. Ispunila sam Sveti Đorđe na Banovom brdu. Tu sam obavila to venčanje. Neša je bio u jednom divnom odelu. Ja sam bila u divnom belom odelu. Bili su samo naši prijatelji. Onda smo posle imali lepu večeru i to je bilo to. Mislim praviti od toga u ovim godinama neku igranku, ali ono što hoću i to što je meni cilj, to je da taj zavet - kao što su uradili Kemiš i Zorica. Mi želimo da obnovimo taj zavet u Gračanici i to ćemo uraditi ja i on i kumovi. Živimo potpuno običan život kao i svi drugi parovi. Ja vrlo često znam da se naljutim. Neša nije neko ko se ljuti. On je drugačiji. Ja kao škorpija u odnosu na njega koji je devica imam drugi temperament, potpuno smo različiti u tom smislu.

Kako je vrlo temperamentna, priznaje da često viče ma supruga.

- Naravno, vrlo često. Mislim, nije baš bez razloga, ne mogu bez razloga da se derem na nekoga, ali recimo, za neke sitnice dreknem. Ali ja nemam, problem je kod mene to što ja nemam, plašim se te svoje osobine. Oduvek sam zapravo i bila takva. To me je dosta koštalo inače u životu. Ne umem da otćutim kao neke žene, pa da sačekam trenutak taj, ja ću to kući ti kažem. Ako to ja sad ne kažem, posle neću nikad reći. Ne interesuje me ni ko, ni gde smo, ni šta. Ako je nešto što me iznervira do te mere da ne mogu da prećutim, a ima stvari koje meni i ne primetim, a nerviraju me, ali ne obraćam pažnju. Umem da kažem izvini i to stvarno vrlo često.

O koncertu

- To jeste neki statusni simbol za svakog pevača da odradi koncert. Ja sam 2024. godine u MTS Dvorani. Na moju sreću je sve ispalo kako treba, ali nesreća je u tome bila što su tog 23. decembbra u četiri sata najavili nevreme. Takav je kijamet bioda je moja sestričina koja je doletela iz Kanade sa sinom, nije mogla taksi sa aerodroma da nađe. Ona je došla na 15 minuta posle koncerta. S tim što je taksista dovezao do Beograđanke. Ona je peške išla skroz. Došla je potpuno razbucana, ali nema veze, došla je. A ja sam sebi tu želju ispunila. A ako bih radila koncert ponovo i radiću ga sigurno, to će opet biti MTS. Sigurni ste da tu možete da te ljude dovedete koji vas vole. Sve ostalo je dopunjavanje. Autobusima, organizovano. Rekla ova onom, pa ti dovedi ovoliko, mi ćemo onoliko i tako je - rekla je Cakana, pa se osvrnula na popularnost mladog pevača Jakova Jozinovića:

- Interesantno je da je taj neki dečak koji je vrlo sladak i koji čak lepo i peva, pa si mu nešto zamerio što tuđe pesme peva, pa i mi pevamo tuđe pesme. Jako. Mislite na Jako. On koliko sam ja čula, lepo peva. Sladak je. Što ne bi napravio, neki novi Zdravko Čolić, eto. Mislim, nezamenljiv je Zdravko i ostaće uvek jedan Zdravko, ali druga je generacija. Dolaze mladi ljudi i, i to je, potpuno treba da budemo svesni toga. Dečko se jednostavno posrećilo. S tim kaverima ili s čim god, nije ni bitno. On je napravio, a imate i kod nas taj, ali nema, naši ljudi ne mogu naše. Ne može naš neki da prođe. Zašto bi prošao Miroslav, Milutin, Miladin ili Radenko kad može da prođe Hans, neću reći drugo neko ime. Šteta je što mi tako u Srbiji imamo potrebu da nekog stavljamo na pijedestal, a da sami sebe unizimo.

Ona je pripremila publici novu pesmu.

- Snimila jednu pesmu i spot za nju, koji ću u septembru da izdam. Pesma se zove “Hoću kući” , to je jedna predivna pesma. Pesma koja mora da se sluša. To je čitava jedna mladost. Zapravo, svako od nas je to u detinjstvu doživeo i svako hoće kući. Mnogi će se pronaći. I prelepa je pesma, jedna divna balada koju je napravila devojka koja je rođena u Prištini i koja se zove Ajka Blakaj. Ona pravi divne tekstove radi i sad mi završava pesmu o majci - rekla nam je pevačica, a na pitanje da li se plaši da će je savladati emocije dok bude pevala pesmu o majci, kaže:

- To jednostavno bude tako, plašim se. U jednoj emisiji sam probala da pevam “Hriste Bože raspeti i sveti” i nisam mogla. Uvek se zaplačem, kad krenem da pevam “Zbogom nerođeni sine”. Ja ne mogu da plačem i da pevam. Tad mi se sve zatvori i stegne, a suze mi liju. Pesmu o mami ću otpevati kako znam i umem, ali ja sam sigurna da je ona to napravila tako da ću ja sa ljubavlju otpevati tu pesmu.

Ceo intervju pogledajte u snimku na početku teksta.