(VIDEO) "BIO SAM INTROVERTAN I BLIŽI SA DEVOJČICAMA" Bojan Bjelić otvorio dušu o estradi, savetu roditelja i tome kako prepoznaje da li je neko tu samo iz koristi

Gost emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" je pevač Bojan Bjelić, koji posle dugog niza godina provedenih van svetlosti reflektora potpuno otvoreno govori o svom privatnom životu i karijeri. Bojan je u emotivnom razgovoru otkrio detalje o svom odrastanju u Kragujevcu i preseljenju u Beograd, kao i o tome kako je kročio u svet muzike.

Bojan Bjelić se u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje večeras, u ponedeljak u 22.15 sati samo na Blic televiziji prisetio detinjstva i iskreno progovorio o lekcijama koje je dobio od roditelja, prepoznavanju lažnih prijatelja na estradi, ali i sudbinskom susretu sa grupom "Zana" koji mu je promenio život.

Bojan je rođen u Kragujevcu na Dan žena. On je dete ljubavi koje je odrastalo u jednoj skladnoj i harmoničnoj porodici.

- 8. marta na Dan žena, što moja majka voli da kaže, ja sam njen najveći poklon za Dan žena. Tako da 8. mart je poseban dan u našoj kući kako zbog praznika tako i zbog mog rođenja. Taj neki početak i rođenje u Kragujevcu, porodični život, moram da kažem da onako me vezuju i lepe uspomene i jedno zaista srećno detinjstvo - započeo je priču pevač.

Preseljenje u Beograd

Pevač je imao šest godina kada se porodica spakovala i napustila Kragujevac, a sada je detaljno opisao kako je to izgledalo i kako je doživeo dolazak u prestonicu:

- Sećam se naravno tog preseljenja i dolaska u Beograd, veliki grad. Jednostavno posao mojih roditelja ih je i vezivao za Kragujevac s obzirom da nisu ni jedno ni drugo poreklom iz Kragujevca. Radili su oboje i otac i majka u Crvenoj zastavi. Kada je otac dobio priliku za novi posao preselili smo se za Beograd i to je bio glavni razlog. Sam početak, moj prvi razred je zapravo i bio u Beogradu i to preseljenje, velika sredina, je onako bilo uzbudljivo za mene kao dete. Upoznavanje sa novim društvom, sa novom decom u zgradi, u naselju i jednostavno taj neki početak, onda upoznavanje grada kao grada - priča Bojan.

Balans između brojeva i muzike

Iako ga je javnost upoznala kroz muziku, Bojan je odrastao sa izraženom ljubavlju prema finansijama i matematici. Na opasku profesorke Slavice Đukić Dejanović da je veoma intrigantna ta njegova ljubav prema brojevima, pevač je objasnio kako je pravio balans između te dve sfere.

- Tako je. Matematika mi je bila omiljeni predmet i u osnovnoj i u srednjoj školi. Mislim da to dosta ima i do samih učitelja, odnosno profesora kako su oni prenosili to znanje i nekako uvek funkcionišem u životu. Više volim kada znam koja su pravila. Matematika je upravo takva da se znaju tačno striktna pravila kako funkcioniše, formule, jednačine i ostalo i privlačio me to. Išao sam i na takmičenja iz matematike i tako dalje i kada je došlo vreme za upisivanje fakulteta nisam mogao da se odlučim uopšte da li to da budu neke prirodne ili društvene nauke. Na kraju sam se odlučio za finansijski menadžment i osiguranje na univerzitetu Singidunum - priča Bojan koji se zatim osvrnuo na muziku:

- A sama muzika s obzirom na to da je krenula baš rano sa 17 godina mislim da je to hajde da kažem jedna moja druga ličnost neka umetnička ličnost i neka crta koju sam ispoljavao upravo kroz tu muziku i tu umetničku crtu, a svakako fakultet i finansije su nešto što je bila neka druga ličnost. I mislim da kombinacija te dve sfere interesovanja su možda upravo doprinele da danas budem osoba kakva jesam, da me nije strah i da me nikad nije bilo strah da se bavim i drugim poslovima pored muzike i svakako raditi u nekoj kompaniji u firmi svoga oca i u građevini i u nekretninama i svašta nešto sam ja probao. Mislim da je izazov bio i svakako i muzika je izazov uvek bila i ostala i posle toliko godina.

Sudbinski Herceg Novi i grupa "Zana"

Bojanov estradni put nije bio baš klasičan.

- Apsolutno. Moj početak sam nije bio muzički nije bio planiran na taj način i negde zapravo desio se sasvim slučajno. Godine 2002. bio sam na letovanju sa društvom u Herceg Novom i oduvek su me privlačili ti festivali, ta neizvesnost, žiri, glasanje, uključujući "Evroviziju" i druge mnoge muzičke festivale koji su bili aktuelni tih godina. I 2002. godine sam se našao u publici kada se pojavio Bojan Marović na festivalu "Sunčane skale" u večeri novih zvezda, debitantsko veče, jedina prilika gde neki neafirmisani pevači mogu da predstave sebe. Nakon tog festivala, kad je on pobedio, ja sam rekao sledeće godine sam ja na ovoj bini i svi su me onako pogledali zašto, kako, jer nikakve veze sa muzikom ni ja ni moja porodica nismo imali. Jedini kontakt sa muzikom je bio to što sam bio u horu u školi i to je bilo otprilike to - priča iskreno Bojan.

Nakon toga je kako sam kaže krenuo na časove pevanja ali i u potragu za pesmom.

- Zaista 2003. godine sam se ja našao na toj bini na tom festivalu. Taj početak je bio hajde da kažemo jedina želja koju sam ja imao da se pojavim na tom festivalu i ništa dalje od toga. Međutim nakon tog festivala i uopšte upoznavanje sa grupom "Zana" i njihovim pristupom i njihovim poverenjem meni i roditelji moji koji su zaista verovali njima da će oni biti zapravo ti neki moji muzički roditelji i voditi računa za nekoga ko je tako mlad, neiskusan, posebno u svetu estrade, muzike i šou biznisa. I zaista sve što sam naučio u svetu muzike, uopšte o muzici zapravo sam naučio od njih i dan-danas sam zahvalan na tome jer da nije njih bilo u tom trenutku i na taj način ne znam da l' bih imao baš podršku svojih roditelja u toj meri. Ne znam da li bi uradio sve ono što sam uradio do sada i mislim da sve se dešava sa nekim svojim razlogom. I nakon tog festivala je krenuo i album i sve dalje onda šta se dešavalo - kaže Bojan.

Lakša komunikacija sa devojčicama

Uprkos javnom poslu i reflektorima, Bojan za sebe kaže da je privatno bio potpuno drugačiji. Na pitanje o tome kakav je bio u komunikaciji sa vršnjacima i da li je bio društven, pevač kaže:

- Ono što je vrlo interesantno jeste da sam kao dete bio prilično introvertan i nekako nisam želeo da budem u centru pažnje i zato je baš i neobično što sam odabrao da se bavim i javnim pozivom, javnim poslom, gde su reflektori upereni upravo u vas.

Što se tiće druženja ističe:

- Nekako uvek sam bio bliži sa devojčicama i nekako su me one uvek više prihvatale i samim tim i ja sam negde i bio spona upravo sa nekim muških društvom, kako oni da priđu devojčicama i lakšu sam komunikaciju ostvarivao sa njima. Tako da to druženje hajde da kažem nisam voleo da nešto da budem glavni u društvu, da se nešto ističem posebno i tako dalje.

Bojan je istako da je "upravo to neko iskustvo u druženjima, u stvaranju pravih prijateljstava me od ranih nogu formirao hajde da kažem da znam kako da radim na prijateljstvima, kako da znam, kako da nazovem nekoga pravim prijateljem, ko je poznanik i tako dalje", a dodaje i:

- I lekcija koju sam definitivno za sve ove godine naučio jeste da je čovek srećan ukoliko može da nabroji pet pravih prijatelja na prstima jedne ruke. Ja to mogu i to su dugogodišnja prijateljstva dokazana kroz raznorazne situacije i mislim da ne treba žuditi za nečim više od toga. Mislim da trebamo biti srećni ako uspemo da pronađemo pet pravih životnih prijatelja koji će se pokazati kroz vreme i kroz razne situacije. To su ljudi na koje ja mogu da računam u po dana u po noći kao i oni na mene i mislim da to neko društvo iz hajde da kažemo srednje škole i nakon toga, ta prijateljstva su opstala i mislim da će trajati još dugo dugo s obzirom na to šta smo sve prošli zajedno i definitivno to je isto moje privatno društvo s kojim se ja družim i dan-danas bez nekih većih promena.

Upozorenje roditelja

Ulazak u svet šou-biznisa doneo mu je veliku popularnost, ali i ozbiljna preispitivanja o tome ko je sa njim iz iskrenih pobuda. Profesorka Đukić Dejanović se nadovezala pitanjem o tome da li je na svom putu doživeo razočaranja i kako se nosio sa socijalnim komunikacijama u kojima javnost od popularnog čoveka uvek očekuje određeno ponašanje. Bojan je tada do detalja preneo važne lekcije koje je dobio od roditelja:

- Svakako kada sam kretao da ulazim u svet estrade i muzike i kada su upravo ti reflektori počeli da se pale i budu usmereni na mene, lekcija koju sam vrlo brzo naučio je ta da i ono što su mi moji roditelji rekli, budi spreman da izgubiš dosta prijatelja pod znacima navoda i da dobiješ mnogo prijatelja pod znacima navoda. Vrlo iskreno i mislim da apsolutno su bili u pravu i negde je možda to i dobro jer se negde kroz vreme i upravo taj ulazak u svet muzike isfiltriralo dosta ljudi u mom životu ali takođe i negde je postajala uvek i bojazan moja da li neko želi da se druži i sa mnom, da bude u odnosu, vezi sa mnom, baš zbog te moje medijske popularnosti ili možda...

Na pitanje profesorke kako se oseća i ponaša kada prepozna da je neko sa njim zato što je popularan, Bojan kaže:

- Pokušavam da se ne opterećujem sa tim nekim stvarima. Jednostavno taj inicijalni osećaj koji ja imam, mogu ja da prepoznam, jednostavno kada je neko fasciniran sa hajde da kažemo sa svim što sam uradio u karijeri i tako dalje, ali svakako moram da prepoznam da li je to poštovanje prema onome što sam uradio ili je zapravo lična korist, imponuje mi da budem u tvom društvu. Puštam uvek, kažem, za svaki odnos vreme mnogo toga pokaže i nije dovoljno donositi neke zaključke na prvu loptu i na prvo upoznavanje i mislim da samo vreme može da pokaže i da ogoli nečije motive ako oni uopšte i postoje i da pokaže prave razloge zašto neko želi da bude u vašem društvu.

O čemu sve još Bojan Bjelić iskreno govori u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" gledajte večeras, u ponedeljak, od 22.15 sati samo na Blic televiziji.