Jedna od naših najpoznatijih modnih kreatorki, Suzana Perić gošća je emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje večeras, u ponedeljak, u 22.15 sati samo na Blic televiziji, a u kojoj priča o svom neobičnom profesionalnom putu od studenta medicine, preko radnice u solarijumu i restoranu brze hrane pa do svog današnjeg poziva.
Suzana Perić je zbog roditelja upisala medicinu u Sarajevu, zbog rata otišla u Nemačku gde je uspešno savladala jezik, a tamo je i radila, a onda i studirala. Međutim, kako je sama istakla u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" prilikom jednog dežurstva desilo se nešto zbog čega se okrenula svetu mode.
- A moj uslov da ću ja uopšte pokušati da upišem medicinu, nisam ni sanjala šta će dalje biti, ovo što će se desiti, ako ja upišem i primenjene umetnosti u Beogradu - kaže Suzana Perić koja je na kraju upisala i jedno i drugo.
Kako je profesorka zatim istakla nažalost počeo je rat, a Suzana je onda objasnila kako su otišli iz Sarajeva u Nemačku.
- Odlazimo sami, mali ratni avion, odlazimo sa baka Savetom, ja, moja sestra i moj rođak, brat od tetke - kaže Suzana koja je do detalja pred kamerama Blic televizije opisala kako je izgledao taj odlazak.
Prvo su bili u Minhenu dva i po meseca, a onda su otišli u Dizeldorf.
- Tako da smo mi sami došli u Dizeldorf i otpočelo je to kako je otpočelo. Ja sam radila tada, morala sam od prvog dana, u Mekdonaldu, godinu i po dana u solarijumu i sve to, a svako jutros sam išla, jer tad još nismo dobili nemačke pasoše, na taj plaćeni jezik i onda su se smejali. Znate, Sarajlije to su sve šmekeri izgledaju top, nema veze, u bilo kojoj situaciji oni izgledaju fenomenalno i snađu se negde i te sve devojke stvarno su bile lepe i ja sam eto imala prirodno da budem i zgodna i lepa i neku tu indijansku lepotu, tako su me tad zvali kao malo. Međutim ja sam štreber valjda od te mame napravljeno, ja sam ujutru u 6.20 ustajala na taj besplatni kurs nemačkog, kasnije sam odlazila na univerzitet kad su oni već došli, oni su od ministarstva dobili i onda sam učila nemački među prvima, što se reklo izbeglicama, naučila perfektno nemački, tako da sam avanzovala u Mekdonaldu za šefa - priča Suzana.
Studije medicine je upisala posle devet meseci, na profesorkinu konstataciju da je medicina trebalo da se završi Suzana kaže:
- Bilo je moranje, iskreno je bilo, možda mogu oni sad da se smeju... To je njima bilo jedino što treba, ovo će da bude hobi.
Ipak, to nije bila njena ljubav.
- Ne, ne uopšte. To je bilo samo indirektno. Ja to ne bih... Ja mislim da bi bila možda dobar čovek ili možda da bi išla tatinim stopama čisto... Ali ne znam ni da li bi tu istrajnost mogla da imam. Ne da nije bila ljubav, ja sam sve to, ja sad histologiju mogu da Vam ispričam i i sve te i patologiju, ja sam sve to učila napamet - kaže Suzana koja je na neki način morala da nastavi da studira medicinu zbog pasoša što je objasnila u emisiji.
Jednog dana se sve to promenilo.
- Pa desio se... Ta situacija na prvi klinički dan kada jedan pacijent, ne meni, ja sam student, je l', treba da dežuram noću, kada je preminuo od karcinoma. Ta pena i sve to i dva još, ja sam doživela totalni... Nisam mogla da se suočim sa tim. Shvatili su i oni da ja to ne bih mogla. Dva meseca posle toga sam na Akademiji mode i dizajna i zadnja mogućnost krajem jula je da polažem prijemni ispit - priča Suzana i priznaje da ni sama ne zna kako je nacrtala sve što je trebalo i nastavlja:
- Kao da me neka sila pokrenula samo da dobijem... Jedini uslov njihov je bio eto plaćaće taj privatni fakultet da radim ali da upišem tekstil menadžment to jeste biznis i moda spoj, to sam prihvatila. I, krenulo je...
Suzana je kaže bila štreber.
- Ja nisam nikada pre toga šila, mislim niko u tom periodu nema instrukcije je li ili ima pomoć. Ja sam čak učila da šijem svakodnevno, svako veče, taj moj štreberski duh. Imala sam sve moguće Grkinje ili neke žene koje su tamo imale krojačke salone koje je mama znala. Ja sam išla i šila i šila samo da ih stignem da bih ja to... Kasnije sam videla da oni uopšte ne znaju da šiju, da su to sve iz nekih porodica koje se bave dugo modom ili tako... Ali dobro, ja sam u mojoj glavi kad oni sastave malo ja ću već sašiti haljinu. Toliko sam ja imala želju i strah ka svemu tome. Međutim, nakon godinu i nešto završava, tamo je jedan drugi sistem bio. To su stalni kolokvijumi, stalni kao neki kontrolni radovi i to je mnogo bilo naporno za mene jer taj nemački stručni tekstilni ja nisam možda esencijalno skroz poznavala i to mi je bilo dodatno opterećenje jer te neke mašine i sve to, pogotovo kasnije na finansijama, ali eto to mi je pomoglo da ga sad maltene sanjam na nemačkom, ali zato kolekcija ta nakon godinu dana je prošla prva, jedna od najboljih, ja sam bila najbolja na CPD-u kasnije sam i sa Hajdi Klum i Brusom radila. Kasnije smo otvorili prvi butik u Frizenvalu, pa prvi butik u njihovom Alštadtu ili starom gradu. Odmah, to su svi znali na Karlsplacu. Tako da stvarno je krenulo. Tako da krenulo je nekako sve i ja sam se tu osećala baš ja. Na kraju sam ja pisala ispite maltene za sve ove moje drugare i svi smo se povezali i našla sam svoje mesto pod suncem i omiljena u tom nekom gradu.
Na trećoj godini Suzana je otišla i u Firencu i to sa Indijkom.
- Tada smo radile od magacina do ne znam šta... Mi smo sve etape prošli. Jako je koristilo...
Suzana je u Nemačkoj imala i ljubav, a kasnije se doselila u Srbiju gde se zaljubila. O ljubavima, kao i o ćerki, ali i o svojoj karijeri, Suzana takođe priča u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje večeras, u ponedeljak, u 22.15 sati samo na Blic televiziji.
