Globalna temperatura površine mora dostigla je rekord od skoro 21 stepen Celzijusa prvog dana leta na severnoj hemisferi.
Glavni uzrok visokih temperatura su klimatske promene i prirodni fenomen El Ninjo, koji dodatno pojačava zagrevanje okeana.
Globalna temperatura površine mora prvog dana leta na severnoj hemisferi dostigla je rekordnu vrednost od skoro 21 stepen Celzijusa, pokazuju podaci programa Evropske unije za praćenje klime Kopernikus, objavljeni u sredu.
Služba za klimatske promene Kopernikus je 21. juna zabeležila prosečnu temperaturu površine mora od 20,86 stepeni Celzijusa, dok je Kopernikusova služba za praćenje mora izmerila 21 stepen. Oba rezultata premašuju dosadašnje rekorde za taj datum iz 2023. i 2024. godine.
Razlika u rezultatima posledica je korišćenja različitih podataka prikupljenih lokalnim i satelitskim merenjima.
U Kopernikusu navode da se rekord mogao očekivati nakon neuobičajeno visokih temperatura okeana u više regiona poslednjih meseci, pri čemu dodatnom zagrevanju doprinosi prirodni klimatski fenomen El Ninjo.
El Ninjo, koji se svakih nekoliko godina razvija u ekvatorijalnom delu Tihog okeana, pojačava posledice klimatskih promena i povezan je sa sušama i poplavama, pre svega na južnoj hemisferi, dok je njegov uticaj na Evropu ograničen.
Nova era je pred nama: Ulazimo na neistraženu teritoriju
Direktor Kopernikusa Karlo Buontempo upozorio je da bi sadašnji uslovi mogli označiti početak novog perioda koji će klimu odvesti na "neistraženu teritoriju".
"Sa temperaturama okeana na ovom nivou i El Ninjom na pomolu, verovatno ćemo u narednim mesecima svedočiti novim temperaturnim rekordima", objasnio je.
Stručnjaci Kopernikusa očekuju da bi u narednim mesecima mogli biti zabeleženi novi temperaturni rekordi u okeanima i u nižim slojevima atmosfere. Napominju da je El Ninjo bio u fazi slabljenja kada je prethodni rekord postavljen 2024. godine, dok je ovogodišnji fenomen tek nedavno započeo, zbog čega bi njegov uticaj mogao biti izraženiji.
Upozoravaju i da topliji okeani imaju dalekosežne posledice jer duže zadržavaju toplotu u atmosferi i omogućavaju akumulaciju veće količine energije, čime se povećava rizik od snažnih oluja, obilnih padavina i poplava.
Prema podacima Kopernikusa, tokom poslednje tri godine globalna temperatura površine mora izvan polarnih područja bila je između 0,35 i 0,73 stepena Celzijusa viša od dugoročnog proseka.
Temperaturne rekorde potvrđuju i podaci platforme Climate Reanalyzer Univerziteta Mejn, koja je 21. juna zabeležila prosečnu globalnu temperaturu površine mora od 20,97 stepeni Celzijusa, a ista vrednost izmerena je i nedelju dana kasnije, 28. juna.
Svetski okeani imaju ključnu ulogu u regulaciji klime jer apsorbuju najveći deo viška toplote nastalog zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem.
(Jutarnji)