U zemlji sa istorijskim kulturnim i političkim vezama sa Rusijom, mnogi su oprezni prema daljem približavanju Evropi
Istraživački radovi otkrili su da je mreža kampanja povezanih s Rusijom pokušala da oslabi podršku uvođenju evra širenjem dezinformacija
Bugarski građani, banke i firme pripremaju se da se u novoj godini oproste sa svojom nacionalnom valutom lev i 1. januara pređu na evro. Ovo je prekretnica koju nacija dočekuje sa uzbuđenjem i skepticizmom, u pozadini strahova da će dezinformacije povezane sa Rusijom produbiti nepoverenje prema novoj valuti.
Punih 18 godina od priključenja Evropskoj uniji, Bugarska - crnomorska zemlja sa 6,5 miliona ljudi na južnoj granici EU - postaće 21. država koja će se priključiti evrozoni, dve godine nakon Hrvatske, poslednje države koja je ušla u januaru 2023. Prema Rojtersu, time će broj Evropljana koji koriste evro kao valutu porasti na preko 350 miliona. Nakon ulaska Bugarske, van evrozone ostaće samo šest od 27 članica EU:
- Švedska
- Poljska
- Češka
- Mađarska
- Rumunija
- Danska
"Klub bogatih"
Bugari će do 31. januara moći da plaćaju u levima i evru, ali nakon toga primaće se samo evro. Ulazak u evrozonu takođe će biti upamćen i po jednom istorijskom presedanu: Bugarska će, naime, postati prva država članica EU koja uvodi evrokovanice sa prikazima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćirilici.
Dalje od samih novčanica i kovanica, biti član evrozone takođe znači mesto u Upravnom savetu Evropske centralne banke (ECB), koja određuje kamatne stope. Odlazeći bugarski premijer Rosen Željazkov rekao je u novembru da evro "nije samo valuta već strateški izbor", koji jača bugarsku poziciju u Evropi. Kristin Lagard, predsednica ECB, rekla je da će usvajanje evra "ojačati ekonomske temelje i glas Bugarske u donošenju odluka u evrozoni", te "povećati otpornost na globalne šokove".
Ali, nisu svi optimistični po pitanju ulaska najsiromašnije članice EU u evrozonu.
- Pristalice ulaska upiru na činjenicu da će priključenjem "klubu bogatih" zemlja imati koristi i ostvariti značajan napredak. Stvari se predstavljaju kao da će Bugarska automatski povećati svoj standard života i prosperiteta, ali nije objašnjeno kako će se to ostvariti - rekla je “Dojče veleu” (DW) Rosica Rangelova, profesorka Bugarske akademije nauka.
Ulazak u evrozonu u senci Rusije
U zemlji sa istorijskim kulturnim i političkim vezama sa Rusijom, mnogi su oprezni prema daljem približavanju Evropi.
- Ja sam protiv toga (evra), jer lev je naša nacionalna valuta. Drugo, Evropa ide ka propasti, na šta je čak ukazao i američki predsednik (Donald Tramp) u novoj strategiji nacionalne bezbednosti - rekao je Rojtersu Emil Ivanov iz Sofije.
Prema Trampovoj strategiji, evropska civilizacija će usled migracija u naredne dve godine biti “izbrisana”, a SAD moraju da "podstaknu otpor" unutar kontinenta prema "trenutnoj evropskoj putanji". U međuvremenu su istraživački radovi otkrili da je mreža kampanja na društvenim mrežama povezanih s Rusijom pokušala da oslabi podršku uvođenju evra širenjem dezinformacija. Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis je rekao da "nije tajna" da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope.
- To su provokacije, akti sabotaže, narušavanje evropskog vazdušnog prostora, mešanje u političke procese u EU, ali i u drugim zemljama, kao i širenje dezinformacija - rekao je on.
Viktor Papazov, makro ekonomista i savetnik anti-EU partije Preporod koja se protivi ulasku u evrozonu i bliska je Jedinstvenoj Rusiji Vladimira Putina, tvrdi da Bugarska ide ka krizi sličnoj onoj koju je doživela Grčka.
- Svako razuman bi se protivio uvođenju evra. Pridruživanje sada samo će pogoršati situaciju i ubrzati probleme - naveo je on u saopštenju.
Šta kažu građani Bugarske
Zemlja je podeljena. Prema anketi Jurobarometra objavljenoj 11. decembra, 49 odsto Bugara je protiv evra, 42 odsto za, dok je devet odsto neodlučno. Neki strahuju da će prelazak dovesti do rasta cena, drugi su sumnjičavi prema domaćoj političkoj eliti. Vlada je, naime, ovog meseca podnela ostavku nakon masovnih protesta zbog predloženog povećanja poreza. Uprkos protestima i strahovima, mnogi Bugari su pozitivni prema ulasku u evrozonu. Marija Valentinova (35), farmaceut iz Sofije, rekla je “Gardijanu” da će evro "biti dobar za ekonomiju zemlje na dugi rok".
- Mislim da će to na kraju biti dobra stvar - rekla je ona, priznajući da je ovo "pomalo stresan" prelazni period.
Anton Teofilov (73), pijačni prodavac iz Pernika, rekao je "Politiku" da podržava evro.
- Plaćanje u EU će biti lakše, biće odlično i za privredu i za zemlju. Možete da putuje, poslujete i radite šta god želite koristeći jedinstvenu valutu, bez komplikacija i menjanja novca. Možete da odete u Grčku i kupiti bocu "uza" koristeći istu valutu - rekao je on.
Strahovi od grčkog scenarija
Svetoslav Boninski (53), vozač kamiona iz Gabrova, rekao je "Politiku" da je on protiv priključenja Bugarske evrozoni.
- Videli smo kako su Hrvatska i Grčka potonule u dug kad su usvojile evro. Ne želim da Bugarska krene istim putem. Grčka je morala da uzme veliki zajam da spasi svoju ekonomiju. Dok su imali drahmu, njihova ekonomija je bila jaka i stabilna. Nakon ulaska u evrozonu, mnoge velike kompanije su morale da se zatvore a inflacija je probila plafon. Čak i nemačka ekonomija doživljava pad - rekao je on, dodajući da se plaši rasta inflacije kao u Slovačkoj i da su cene već “značajno porasle, baš kao u Hrvatskoj”.
Petja Spasova (55), lekar iz Sofije, veoma je zabrinuta zbog ulaska u evrozonu.
- Mislim da ovo nije pravi trenutak. Prvo, zemlja je politički veoma nestabilna i sama evrozona je suočena sa ozbiljnim problemima. Rat u Ukrajini, rastući dug u Nemačkoj i Francuskoj, a sada ćemo deliti te dugove čitave Evrope. Pre nekoliko godina sam se nadala da će Bugarska ući u evrozonu, ali to je bila drugačija Evropa. Sada se stvari pogoršavaju, duh ujedinjene Evrope je nestao - rekla je ona.
