Bugarska će postati prva članica EU koja uvodi evrokovanice sa ćiriličnim natpisima i prikazima pravoslavnih svetitelja, što predstavlja jedinstveni istorijski presedan
Pitanje evra izazvalo je političku podelu u zemlji, uz optužbe na račun ruske propagande koja doprinosi nepoverenju prema evru
Bugarska - balkanska zemlja sa 6,5 miliona ljudi priprema se da pređe na evro, usred novih političkih previranja u zemlji i strahova da dezinformacije povezane sa Rusijom produbljavaju nepoverenje prema novoj valuti.
Bugarska će 1. januara postati 21. zemlja koja će se priključiti evrozoni. “Gardijan” piše da se zvaničnici u Briselu i Sofiji nadaju da će to podstaći ekonomiju najsiromašnije nacije Evropske unije i učvrstiti njenu prozapadnu putanju.
Ulazak u evrozonu takođe će biti upamćen i po jednom istorijskom presedanu: Bugarska će, naime, postati prva država članica EU koja uvodi evrokovanice sa prikazima pravoslavnih svetitelja i natpisima na ćirilici.
"Više trgovine, poslova i prihoda"
Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen rekla je da će, “zahvaljujući evru”, Bugarska imati više trgovine, investicija i “kvalitetnih poslova i stvarnih prihoda”. Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, koji je nedavno bio u Sofiji, rekao je da je ovaj korak od ključnog značaja u vreme rata u Ukrajini, rastućih geopolitičkih tenzija i globalne ekonomske neizvesnosti koji “naglašavaju važnost evropskog jedinstva”.
- Većina evropskih zemalja, uključujući Bugarsku, su premale da bi same oblikovale današnji svet. Neophodnu težinu mogu steći samo potpunom integracijom u šire političke i ekonomske strukture EU - rekao je on.
Podele oko evra
Uprkos očekivanim prednostima, Bugari su daleko od ujedinjenosti. Dok 51 odsto građana podržava priključenje jedinstvenoj valuti, 45% njih je protiv, pokazalo je nedavno istraživanje Ministarstva finansija. U junu je izbila tuča u parlamentu kad je EK odobrila ulazak u evrozonu, sa poslanicima iz krajnje desničarske, proruske partije Preporod, koji su blokirali govornicu.
Petar Ganev, istraživač Instituta za tržišnu ekonomiju sa sedištem u Sofiji, rekao je da je podela oko evra simptom širih političkih tenzija.
- To nije iznenađujuće. Zemlja je podeljena skoro po svakom pitanju koje možete da zamislite. A nakon političke nestabilnosti našli smo se u veoma neprijateljskom političkom okruženju - rekao je on.
Četvorogodišnja politička kriza, obeležena sa sedam parlamentarnih izbora i raširenom korupcijom, erodirala je poverenje u vladu i doprinela polarizujućoj političkoj klimi. Prošle nedelje je vlada bivšeg premijera Rosena Željazkova podnela ostavku nakon manje od godinu dana, usled višenedeljnih masovnih protesta protiv korupcije širom zemlje.
Strahovi od inflacije
Iako je malo verovatno da će politička drama omesti uvođenje evra, mnogi se pribojavaju da će cene skočiti tokom prelaznog perioda, a sa prosečnom mesečnom platom od oko 1.200 evra, to je nešto što mnogi Bugari ne bi mogli sebi da priušte. Očekuje se da će zajednice u ruralnim krajevima i stariji ljudi biti najugroženiji zbog inflacije i da se najviše plaše tranzicije, iako je Brisel rekao da nema dokaza koji sugerišu da će inflacija porasti.
- Neizvesnost je očigledna i zabrinuta sam jer sam u penziji. Treba li da napravim zalihe? Ima li to smisla? Kako će sve to teći u januaru? Da li je bolje da tokom čitavog januara štedim leve? Ili da nastavim s levom pa tek u februaru pređem na evro? Mnogo je neizvesnosti - rekla je “Gardijanu” Maja Nešev (67) iz Vidina, na severozapadu Bugarske.
Zabrinuti su i mlađi. Elena Vasileva (26), inženjerka iz Hisarja oko 110 km istočno od Sofije, plaši se da će napuštanjem leva, valute koja je prvi put uvedena 1881, Bugarska izgubiti deo svog identiteta.
- Imamo neke od najvećih umova iz zemlje na našem novcu. To je kao gubitak vašeg identiteta. Šteta je - rekla je ona.
"Idemo ka krizi kao onoj u Grčkoj"
Viktor Papazov, makro ekonomista i savetnik anti-EU partije Preporod koja se protivi ulasku u evrozonu i bliska je Jedinstvenoj Rusiji Vladimira Putina, tvrdi da Bugarska ide ka krizi sličnoj onoj koju je doživela Grčka.
- Svako razuman bi se protivio uvođenju evra. Pridruživanje sada samo će pogoršati situaciju i ubrzati probleme. Po mom mišljenju, nema nijedne ozbiljne pozitivne strane u usvajanju evra - naveo je on u saopštenju.
Lider Preporoda Kostadin Kostadinov bio je na meti kritika ranije ove godine kad je neosnovano tvrdio da će Bugari izgubiti svoje ušteđevine nakon ulaska u evrozonu zbog drugačijeg deviznog kursa.
Ruske dezinformacije
U međuvremenu su istraživački izveštaji otkrili da je mreža kampanja na društvenim mrežama povezanih s Rusijom pokušala da oslabi podršku uvođenju evra širenjem dezinformacija. Na pitanje o navodnom ruskom uticaju na mišljenje javnosti o evru, Dombrovskis je rekao da “nije tajna” da Rusija vodi hibridni rat protiv Evrope.
- To su provokacije, akti sabotaže, narušavanje evropskog vazdušnog prostora, mešanje u političke procese u EU, ali i u drugim zemljama, kao i širenje dezinformacija - rekao je on.
Uprkos protestima i strahovima, mnogi Bugari su pozitivni prema ulasku u evrozonu. Marija Valentinova (35), farmaceut iz Sofije, rekla je “Gardijanu” da će evro “biti dobar za ekonomiju zemlje na dugi rok” i da je srećna što će njen 6-godišnji sin odrasti u zemlji koja pripada evrozoni.
- Mislim da će to na kraju biti dobra stvar rekla je ona, priznajući da je ovo “pomalo stresan” prelazni period.
Od 31. januara plaćanje samo u evrima
Bugari će do 31. januara moći da plaćaju u levima i evru, ali nakon toga primaće se samo evro. Ganev veruje da će tranzicija proteći glatko i da će se Bugari nakon nekoliko nedelja navići na novu valutu.
- Šta će biti sa našom zemljom i da li ćemo biti dobar ili loš primer u evrozoni, to u potpunosti zavisi od nas - rekao je on.
