Prema njegovoj proceni, šansa za nuklearni rat je sada oko 2 odsto godišnje, što daje prosečan rok od još 35 godina do mogućeg sukoba
U poslednjih 30 godina situacija se znatno pogoršala usled nestanka ključnih sporazuma o kontroli naoružanja i razvoja novih tehnologija poput veštačke inteligencije
Čovečanstvo možda neće preživeti 50 godina - ovo oštro upozorenje dobitnika Nobelove nagrade Dejvida Grosa ponovo je pokrenulo globalnu debatu o egzistencijalnim rizicima, nuklearnom ratu i ograničenjima naučnog napretka. Govoreći u nedavnom intervjuu za "Live Science", poznati fizičar koji je decenijama radio na teoriji struna i kvantnoj gravitaciji sugerisao je da najveća pretnja čovečanstvu nije nedostatak naučnih otkrića, već naša nesposobnost da preživimo dovoljno dugo da bismo ih postigli.
Kada ga je novinar časopisa "Live Science" upitao kako očekuje da će se istraživanja teorijske fizike razvijati u narednih 50 godina, Gros je odgovorio: "Trenutno deo svog vremena provodim pokušavajući da ljudima objasnim da su šanse da će živeti još 50 godina veoma male".
- Pitali ste me da razmišljam o budućnosti, a ja sam poslednjih godina opsednut time, ne budućnošću ideja i razumevanja prirode, već opstankom čovečanstva - dodao je.
Gros je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2004. godine, zajedno sa još dvojicom fizičara, za otkriće asimptotske slobode, koja objašnjava ponašanje kvarkova, osnovnih subatomskih čestica koje čine protone i neutrone.
"Situacija se poslednjih 30 godina znatno pogoršala"
Gros je govoreći za "Live Science" u intervjuu objavljenom u ponedeljak, izneo predviđanje da bi čovečanstvo moglo ostati još oko 35 godina. Objasnio je da je to "gruba procena" zasnovana na godišnjoj verovatnoći nuklearnog sukoba.
- Čak i nakon završetka Hladnog rata, kada smo imali sporazume o kontroli strateškog naoružanja, koji su sada nestali, procenjivalo se da postoji 1 odsto šanse za nuklearni rat svake godine. Situacija se poslednjih 30 godina znatno pogoršala, što možete videti svaki put kada pročitate novine - rekao je.
Rekao je da prethodna cifra nije bila "stroga procena'' i da veruje da je godišnji rizik sada bliži 2 odsto, odnosno "1 prema 50 svake godine" za nuklearni rat.
Sa tim nivoom rizika, predviđeni vremenski okvir od oko 35 godina odnosi se na očekivano prosečno vreme pre nego što bi došlo do nuklearnog rata. Proračun je zasnovan na jednačinama sličnim onima koje se koriste za procenu poluvremena radioaktivnih materijala, koje modeluju verovatnoću da se neki događaj dogodi tokom vremena.
Gros je upozorio da smatra kako su aktuelni globalni događaji dodatno povećali rizik od nuklearnog rata. Kako navodi, zabrinjavajući znaci vide se u sve češćem pominjanju upotrebe nuklearnog oružja, kao i u nizu eskalirajućih konflikata širom sveta.
85 sekundi do ponoći
"Bulletin of the Atomic Scientists" svake godine postavlja simbolični Sat sudnjeg dana kako bi prikazao rizik od katastrofe izazvane ljudskim delovanjem, a poslednjih godina je postavljen na istorijski visok nivo.
Trenutno je podešen na 85 sekundi do ponoći, a bilten upozorava da je to "najbliže katastrofi što je ikada bilo" zbog aktuelnih globalnih tenzija.
Grosovo upozorenje nije izolovano. Nekoliko studija globalnih političkih instituta procenjuje da je verovatnoća katastrofalnih događaja, uključujući nuklearni rat ili kolaps izazvan klimatskim promenama, značajno porasla u poslednjoj deceniji.
Ipak, Grosova izjava se izdvaja jer dolazi od naučnika duboko ukorenjenog u razumevanje univerzuma na njegovom najosnovnijem nivou. On jasno stavlja do znanja da čovečanstvo možda neće preživeti narednih 50 godina ukoliko se ne preduzmu hitne mere - navodi "The Economic Times".
(Newsweek/ Livescience)
