Iranski mediji i zapadni izvori nagoveštavaju moguću podršku izraelskog Mosada i SAD kurdskim snagama, ali kurdski lideri ističu da se njihovi interesi razlikuju od američkih i da se ne oslanjaju previše na strane sile
Kurdski pokret u Iranu postaje jači zbog priliva mladih boraca, ali analitičari smatraju da kurdske snage trenutno nemaju kapacitet da sruše vlast Islamske Republike
Porast sukoba između iranskih snaga bezbednosti i kurdskih pobunjeničkih grupa preti da otvori novi front u sukobu Islamske Republike sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Izraelom, dovodeći u pitanje krhko primirje između Teherana i Vašingtona.
Dok SAD i Iran nastavljaju pregovore o konačnom sporazumu nakon istorijskog Memoranduma o razumevanju postignutog početkom ovog meseca, Islamska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da su dvojica njenih pripadnika poginula u gradu Pavehu u iranskoj pokrajini Kermanšah i da je to "teroristički i kukavički čin". Organizacija za ljudska prava Hengav sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je odgovornost za napad preuzela novoformirana kurdska grupa Ksori Hiva, odnosno "Sunce nade".
Upozorenje: Uznemirujuć snimak
Istog dana IRGC je objavio i posebno saopštenje u kojem navodi da je u protivterorističkoj operaciji u pokrajini Zapadni Azerbejdžan, koja se graniči sa poluautonomnim iračkim regionom Kurdistanom, "u potpunosti uništena šestočlana grupa" koja je ilegalno ušla u Iran. Pobunjenička organizacija Partija za slobodan život Kurdistana (PJAK) saopštila je da su u sukobima kod grada Mahabada poginula četvorica njenih boraca.
Pokrenuta kurdska ofanziva?
Ovi incidenti su samo jedan u nizu sukoba koji su prijavljeni još od prošlog vikenda. Iako Iran ima dugu istoriju kurdskih pobuna, koja seže još iz perioda pre Islamske revolucije, najnoviji nemiri usledili su nakon ranijih pretnji američkih i izraelskih zvaničnika da bi kurdski pokret mogao biti iskorišćen protiv Islamske Republike tokom sukoba.
Iranski mediji povezuju ova dešavanja sa pisanjem lista "Njujork tajmsa" i izraelskih medija o navodnom planu, koji je podržavao Mosad, da se pokrene kurdska ofanziva, ali koji na kraju nikada nije sproveden.
Za sada, prema rečima Anrija Barkija, bivšeg zvaničnika američkog Stejt departmenta i višeg saradnika za bliskoistočne studije u Savetu za spoljne odnose, kurdske snage ne predstavljaju ozbiljnu pretnju. On dodaje da se IRGC sada nalazi u "veoma povoljnom položaju", međutim, smatra da bi to moglo da se promeni ako se nemiri prošire na celu zemlju i vlasti rasporede bezbednosne snage na više strana.
- Tada bi Kurdi mogli da "oslobode" pojedine gradove i dodatno podstaknu pobunu. Iranske vlasti takođe vrše pritisak na Irak i kurdsku regionalnu vladu na severu da raspuste iranske kurdske grupe koje tamo imaju baze - rekao je Barki za "Njuzvik".
Ko su Kurdi
Kurdi su bliskoistočni narod koji u velikom broju živi kao manjina u Iranu, Iraku, Siriji i Turskoj. U svakoj od tih država postoji istorija i mirnog i oružanog kurdskog pokreta koji zahteva veću autonomiju ili potpunu nezavisnost. U Iranu Kurdi čine oko 10 odsto ukupnog stanovništva, a najviše ih ima u zapadnim pokrajinama Kermanšah, Kurdistan, Ilam, Zapadni Azerbejdžan i Lorestan.
Tokom Iransko-iračkog rata osamdesetih godina prošlog veka, obe strane podržavale su kurdske pobunjenike preko granice kako bi izazvale nestabilnost u susednoj zemlji. Kurdske grupe su se povremeno međusobno sukobljavale i unutar Irana, što je umanjivalo mogućnost stvaranja jedinstvenog fronta.
Ipak, u januaru, kada su Iran potresli masovni protesti i oštre mere bezbednosnih snaga, vodeće iranske kurdske organizacije udružile su se u Koaliciju političkih snaga iranskog Kurdistana. Kada su sledećeg meseca SAD i Izrael započeli rat protiv Irana, pojavili su se brojni izveštaji o mogućoj kurdskoj ofanzivi uz direktnu podršku dve zemlje.
Do te operacije, međutim, nikada nije došlo. Američki predsednik Donald Tramp u početku je pokazivao interesovanje za tu ideju i potvrdio da je razgovarao sa kurdskim liderima u severnom Iraku, ali je kasnije izrazio sumnju u njen uspeh. On je 11. juna izjavio za "Foks njuz" da su SAD poslale oružje kurdskih snagama, ali da su te grupe navodno zadržale oružje za sebe.
Nedelju dana kasnije, nakon što su SAD i Iran potpisali Memorandum o razumevanju, predstavnici Demokratske partije Iranskog Kurdistana i Kompale ocenili su da se interesi iranskih Kurda razlikuju od američkih, koji su prvenstveno usmereni na iranski nuklearni program, raketne kapacitete i mrežu savezničkih milicija.
- Uz puno poštovanje prema američkim ciljevima, naši ciljevi i borba za promenu temelja vlasti u Iranu razlikuju se od ciljeva spoljašnjih aktera. Zbog toga se u našoj borbi nikada nismo u velikoj meri oslanjali na strane sile, jer se odnosi među državama u međunarodnoj politici mogu promeniti - rekao je predstavnik Demokratske partije Iranskog Kurdistana Hejar Berenji u Vašingtonu.
Istovremeno je naglasio da je kurdski pokret u Iranu dodatno ojačan velikim prilivom mladih ljudi u njegove redove, uključujući i borce poznate kao pešmerge.
Mogu li kurdske snage da sruše vlast
Kurdske snage tradicionalno se smatraju najbolje organizovanim među pobunjeničkim pokretima koji deluju na teritoriji Irana, uključujući arapske, azerbejdžanske i balučke grupe, kao i sunitske islamističke organizacije poput Islamske države (ISIS). Ipak, njihove mogućnosti daleko su manje od kapaciteta snažno ukorenjenog bezbednosnog aparata Islamske Republike.
Iranski analitičari takođe upozoravaju na opasnost od mogućeg sukoba na verskoj osnovi (većina Iranaca je šiitske veroispovesti, a Kurda sunitske), ukazujući na posledice sličnih konflikata u susednim Avganistanu i Iraku.
Barki smatra da mogućnost nove zajedničke akcije SAD i Izraela protiv iranske vlasti uz pomoć Kurda trenutno nije realna.
- Za tako nešto bila bi potrebna ogromna mobilizacija resursa, detaljno planiranje i dugoročna strategija. Trampova administracija nije sposobna za tako nešto. Osim toga, Tramp neprestano menja stav prema Kurdima. Izraelci sami to ne mogu da izvedu, iako, kao što se može očekivati, sprovode aktivnosti usmerene na slabljenje iranskog režima - objasnio je Barki.
Čak i bez takvog plana, smatra da će Iran dodatno pooštriti odnos prema Kurdima zbog dubokog nepoverenja prema američkoj posvećenosti diplomatskom rešenju.
- Iranci, skloni teorijama zavere, verovatno su uvereni da se takav plan priprema, bez obzira na to da li je to tačno ili nije. To objašnjava i zašto IRGC nastavlja da guši iransku kurdsku opoziciju. Treba podsetiti da su upravo Kurdi početkom godine, tokom protesta, bili posebno na meti IRGC-a. Koliko znam, pogubljeno je mnogo više Kurda nego drugih građana - rekao je Barki.
(Newsweek)
