OTKRIVENO POREKLO MESECA?! Zemlja se sudarila sa misterioznom planetom iz komšiluka i tada nam je stigao "POKLON"

Zemlja danas ima Mesec jer se nekadašnji "komšija" sudario sa našom planetom, otkriva nova analiza. Pre oko 4,5 milijardi godina, planeta veličine Marsa udarila je u mladu Zemlju tolikom silom da je rastopila velike delove Zemljinog omotača, a rastopljeni materijal je izbačen u orbitu, gde se kasnije spojio i formirao Mesec kakvog danas poznajemo.

Naučnici su dugo favorizovali priču o poreklu kroz "džinovskog udara", ali odakle je potekla davno izgubljena planeta Teja (ili Orfej) i od čega je bila sačinjena i dalje ostaje misterija. Nova analiza uzoraka sa Meseca prikupljenih tokom Apolo misija, zemaljskih stena i meteorita sada ukazuje da je Teja, slično Zemlji, bila stenovita (terestrička) planeta koja se formirala u unutrašnjem delu Sunčevog sistema - verovatno čak bliže Suncu nego Zemlja.

Misteriozna planeta udarila u Zemlju

- Teja i proto-Zemlja potiču iz sličnog regiona unutrašnjeg Sunčevog sistema - rekao je Timo Hop geonaučnik sa Maks Plank instituta za istraživanje Sunčevog sistema u Nemačkoj, koji je predvodio istraživanje, za "Live Science".

Nalazi, detaljno opisani u radu objavljenom 20. novembra u časopisu "Science", potvrđuju klasičnu sliku o tome kako su se stenovite planete formirale pre milijardi godina, dodao je.

- Naši rezultati ne predviđaju nikakvi novi preokret u mehanizmu - rekao je Hop i dodao da su, umesto toga, "oni u vrlo dobrom skladu sa onim što očekujemo od klasične teorije formiranja zemaljskih planeta".

Nemirno detinjstvo planeta

U turbulentnih prvih 100 miliona godina nakon formiranja Sunca, u unutrašnjosti Sunčevog sistema nalazile su se nalazile desetine do stotine planetarnih embriona - planeta veličine Meseca i čak Marsa koji su često sudarali, spajali se ili bili izbačeni u nove orbite zbog gravitacione haotičnosti ranog formiranja planeta, kao i zbog ogromnog privlačenja Jupitera.

- Teja je bila jedan od desetina do stotina planetarnih embriona od kojih su se formirale naše planete - rekao je Hop.

Međutim, lunarni uzorci sa Apolo misija pokazali su da su Zemlja i Mesec gotovo hemijski identični, sličnost koja je, prema mišljenju naučnika, učinila izuzetno teškim precizno određivanje mesta rođenja Teje.

Da bi istražili dalje, Hop i njegovi kolege tražili su sićušne hemijske tragove koji su ostali nakon udara - tragove elemenata poput gvožđa i molibdena, koji je trebalo da potonu u Zemljino jezgro. Njihovo opstanak sugeriše da su ovi elementi stigli kasnije, verovatno su doneti sa Teje tokom udara, i stoga nose dragocene informacije o sastavu izgubljene planete, kažu istraživači.

Tragovi sa Meseca

Istraživači su analizirali šest lunarnih uzoraka sa misija Apolo 12 i 17, zajedno sa 15 zemaljskih stena, uključujući uzorke sa vulkana Kilauea na Havajima, kao i meteorite prikupljene u Antarktiku i sačuvane u velikim muzejskim kolekcijama.

Tim se fokusirao na izuzetno suptilne razlike u izotopima gvožđa (različite verzije istog elementa), za koje nedavna istraživanja pokazuju da mogu precizno da odrede gde se materijal formirao u odnosu na Sunce. Kombinovali su ova merenja gvožđa sa izotopskim potpisima molibdena i cirkonijuma, a zatim rezultate uporedili sa poznatim sastavima meteorita kako bi odredili koje vrste planetarnih "gradivnih blokova" su mogle da formiraju Teju.

Kroz stotine modelovanih scenarija, jedina konfiguracija koja je uspešno reprodukovala hemiju Zemlje i Meseca bila je ona u kojoj se Teja formirala u unutrašnjem Sunčevom sistemu, navodi se u studiji.

Teja je verovatno bila stenovita planeta i sadržala je otprilike 5 do 10 odsto Zemljine mase, primećuje tim. Modeli takođe otkrivaju da i proto-Zemlja i Teja sadrže materijal iz rezervoara unutrašnjeg Sunčevog sistema koji nije uzorkovan, vrste materije koja je odsutna iz svih poznatih meteoritskih kolekcija.

Ova misteriozna komponenta verovatno se formirala vrlo blizu Sunca, u regionu gde je rani materijal ili pokupio Merkur, Venera, Zemlja i Teja - ili nikada nije preživeo kao slobodna tela sposobna da postanu meteoriti.

Dok studija razjašnjava da su Zemlja i Teja verovatno bile "komšinice", kako je udar toliko temeljno pomešao dva sveta da su njihovi hemijski identiteti postali gotovo neprepoznatljivi, i dalje ostaje otvoreno pitanje, rekao je Hop.

Razrešenje te misterije moglo bi otkriti poslednje nedostajuće poglavlje u burnoj priči o poreklu Meseca - i može biti ključ za potpuno razumevanje kako su naš Mesec i Zemlja nastali.

(Live Science)