Srpski jezik koristi 43,18 odsto građana Crne Gore, ali nije zvaničan jezik
Analitičari ukazuju na pritisak Zapada na crnogorske vlasti u vezi srpskih pitanja
Odnosi Srbije i Crne Gore ponovo su na ispitu - ni tri meseca nisu prošla od poslednjih tenzija, pojavile su se nove. Ambasador Srbije u Podgorici Nebojša Rodić pozvan je prošle nedelje na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore zbog konstatacije da ta zemlja "ne priznaje srpski jezik kojim govori 43 odsto građana". Oni su time ukazali da srpski jezik i pored toga nije službeni, a analitičari kažu da je Podgorica pod pritiskom Zapada da ne dozvoli jačanje srpskog pitanja, kao i da je potez Beograda pokušaj dobre namere da se priznaju rezultati poslednjeg popisa.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, za "Blic" objašnjava da je Podgorica pod pritiskom zapada da ne dozvoli jačanje srpskog pitanja, jer smatraju da je to protiv njihovog interesa.
- Uticaj srpskog faktora se na zapadu tumači kao odstupanje od zapadnih interesa, počev zbog stava oko nezavisnosti Kosova i ulaska u NATO i odnosa sa Rusijom. Kad se gledaju zvanični podaci, srpski jezik je dominantan u Crnoj Gori, ali tamošnja vlast je zauzela vazalni odnos prema Zapadu i sve interese podređuje ulasku u EU. U skladu sa tim, pod udarom je i srpsko pitanje. Rezerva prema uticaju srpskog faktora u Crnoj Gori traje još od vremena DPS, i ono je pod uticajem izvršne vlasti i meke moći potpuno skrajnuto - napominje Milivojević.
On kaže da se vrši jak pritisak Zapada na vlasti Crne Gore da se ignorišu zahtevi za primenu normalnih standarda koji se tiču pitanja položaja srpskog naroda, dvojnog državljanstva, jezika.
- A podjednako je velika odlučnost izvršne vlasti i premijera Milojka Spajića da ni na koji način ne dovede u pitanje zapadnu politiku. To, međutim, šteti stabilnosti Crne Gore i budućih odnosa Beograda i Podgorice - napominje Milivojević.
"Situacija kakve nema ni u jednoj drugoj zemlji"
Ne misle, međutim, svi u Crnoj Gori kao Spajić. Srđan Vukadinović, sociolog i politički analitičar iz Crne Gore, za "Blic" kaže da je potez Beograda pokušaj dobre namere da se priznaju rezultati poslednjeg popisa prema kojem srpski jezik priča 43, 18 odsto a crnogorski 34,52 posto.
To je, kako kaže, "specifična situacija, koju nećemo sresti ni u jednoj drugoj zemlji". Dodaje da to treba da bude tema jer je EU neko ko promoviše multilingvalnost.
- Primeri su zemlje poput Švajcarske i Belgije. U Švajcarskoj, recimo, 4 odsto građana govori nemačkim jezikom i on je službeni jezik - ističe Vukadinović.
Problem nastaje, dodaje on, jer se u ovoj situaciji jezik doživljava kao sredstvo identiteta i istorije, a ne kao komunikaciono sredstvo.
- Tim pre, što između srpskog i crnogorskog jezika nema razlike. Ali, sa druge strane to može da izgleda kao politički instrument da se potkopa crnogorski identitet ističe Vukadinović.
Tako je ambasador Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić dvogodišnjicu svog angažmana u Podgorici obeležio radno.
Pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore nakon sporne objave, a tamošnji mediji pišu da je povod objava na zvaničnom nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije. Podeljen je i video snimak na kojem se vidi slika sa likom iz crtanog filma Homerom Simpsonom, i navedeno da "Crna Gora ne priznaje srpski jezik kojim govori 43 odsto građana" a da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu".
- Poštovanje prava većinskog jezika je takođe EU vrednost, zar ne? - piše u objavi naloga Vlade Srbije koja se naslanja na objavu informacije o zatvaranju 13. poglavlja Crne Gore u pregovorima sa EU.
Rodić se odazvao pozivu, a tamošnji MSP je saopštio da mu je "ukazano da objavu plasiranu putem zvaničnog komunikacionog kanala Vlade Republike Srbije smatraju nedopustivom, imajući u vidu da se odnosi na pitanja koja su isključivo u nadležnosti ustavnog i pravnog poretka Crne Gore".
Vukadinović kaže da je pozivanje na razgovor uobičajena diplomatska praksa kada se dođe do nejasnoća.
- Tim pre što je ostavljen na nalogu koji je zvanični nalog Vlade Srbije. Ovo dalje komplikuje odnose, koji su već krhki i treba ići u relaksaciju odnosa - napominje Vukadinović.
"Pale ostavke DNP"
Službeni jezik u Crnoj Gori je crnogorski, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.
Nedavno je Demokratska narodna partija (DNP) zatražila da se, između ostalog, to promeni, a kako se to nije desilo, predsednik DNP Milan Knežević otkazao je podršku Vladi premijera Milojka Spajića i podršku vlasti u Podgorici, koju predvodi gradonačelnik Saša Mujović.
Članovi DNP, ministarka saobraćaja Maja Vukićević i potpredsednik Vlade za infrastrukturu i regionalni razvoj Milun Zogovića, podneli su ostavke na pozicije u Vladi, a Skupština Crne Gore ih je konstatovala. Knežević se povukao sa funkcije zamenika predsednika Anketnog odbora.
Spajić je poručio da "neće prihvatiti da ga ucenjuju po identitetskim pitanjima".
Odnos Beograda i Podgorice je poslednjih meseci obeležen toplo - hladnim periodima:
- U decembru su se pojavile varnice i oko toga ko će kada u EU. Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da bi najbolja ideja bila da se svi kandidati sa prostora Zapadnog Balkana prime zajedno kao punopravne članice, odmah se javio Spajić i rekao: "mi ćemo vas tamo čekati već od 2028. godine i navijamo da istinski požurite i ubrzate ostale kandidate iz okruženja".
- Pre toga, 26. oktobra su se desili incidenti kada su, nakon tuče u kojoj je povređen Podgoričanin, osumnjičena dvojica stranih državljana. Usledili su protesti ulicama Podgorice sa porukom da "Turke treba proterati iz Crne Gore", a Vlada Crne Gore je na to reagovala uvođenjem viza za turske državljane. Vučić je nekoliko puta povezivan sa ovim dešavanjima i optužen je da je to reakcija Beograda nakon što je Turska dopremila 1.000 dronova Kosovu. Vučić je to demantovao i rekao da je "šokiran što rukovodstvo Crne Gore ćuti na kontinuiranu višemesečnu kampanju protiv Srbije, da bi se dodvorili Hrvatskoj, idu do takve granice unižavanja dostojanstva, da za sve mora da im bude kriva Srbija i Vučić".
