Dvorac duhova u Beočinu je secesionistički zamak iz 1898. godine
Prema legendi, duhovi nekadašnjih žitelja i dalje šetaju oko ruševina dvorca
Mnogi krajevi Srbije na glasu su zbog svoje "loše prošlosti" misterioznog i sablasnog karaktera. Među njima, izdvaja se Đavolja Varoš, sa čak 202 neobične zemljane figure, koje su, kako legenda kaže, svatovi okamenjeni kako ne bi došlo do venčanja omađijanog brata i sestre. Tu je i mistična planina Rtanj, ali i Vojvodina ima čime da se pohvali.
Valja pomenuti "dvorac duhova" u Beočinu.
Sagradila ga je nekada imućna nemačka porodica Špicer kao raskošni zamak sa staklenim baštama i parkom kojim su se slobodno šetali paunovi i srne. Zamak u Beočinu jedan je od najlepših secesionističkih zamkova u ovom delu Evrope.
Sagradila ga je porodica Špicer 1898. godine, a projektovao Imre Štjandl. Ede Špicer je bio jedan od vlasnika Beočinske fabrike cementa.
Ovo kulturno dobro svojevremeno je bila biblioteka, dom kulture, iz njega se oglasio prvi radio u Beočinu, a onda je gotovo do kraja prošlog veka bio ekskluzivan restoran sa prenoćištem.
Duh Špicerove ćerke šeta dvorcem
Danas je ta građevina ruševina u kojoj se noću, prema legendama mogu čak i primetiti sablasti njenih nekadašnjih žitelja.
Priča kaže da je tu često boravila Špicerova ćerka koja se zaljubila u konjušara. Ta se ljubav nije ostvarila, pa se ona, navodno, zbog nesrećne ljubavi i ubila.
I danas, više od 100 godina kasnije, kod nekih meštana i dalje strah postoji jer se njen duh šeta ostacima dvorca.
Vajar kog su ubili golubovi
Beočinci ga nazivaju „Kuća sova i slepih miševa”, „Dvorac duhova” „Ukleti dvorac”. Poseta donosi nesreću, kažu, ne valja tamo ići.
Prema knjizi „Snovi zatravljenih kula” Milana Belegišanina, ime vajara koji je izvajao skulpture nikada se nije znalo, mada je navodno kad je dvorac počeo da se rastura, pre nekoliko desetina godina, u sivilu ohlađenog pepela peći, pronađen pergament u kojem je opisana sudbina tvorca gipsanih ukrasa.
Ta legenda govori o Nadoru, tvorcu skulptura na dvorcu. Kako piše u knjizi, Nadoru je golubica sletela u ruku, a umesto da je pomiluje ili pusti, on ju je stegao u pesnicu i ubio.
Ipak, kazna ga je brzo sačekala.
Nador je zaspao na divanu na gornjem spratu, a tokom noći golubovi su ga, u znak osvete, prekrili svojim izmetom i potpuno zalepili za divan. Odatle nikada više nije ustao.
