Srbija uzgaja ograničen broj stonih sorti grožđa, dok većina ide za proizvodnju vina.
Godišnje se proizvede 160.000 tona grožđa na 20.000 hektara i oko 30 miliona litara vina.
Iako svi jedva čekamo ranu jesen jer je tada na stolu zrelo slatko grožđe, istina je da se u Srbiji uzgaja svega nekoliko stonih sorti koje služe za jelo, a da više od 100 odlazi pravo u bure za proizvodnju vina. Srbija sa svojih dvadesetak autohtonih sorti postaje sve zanimljivija vinska destinacija u Evropi, ali podaci kažu da potencijal za uzgoj vinove loze ne koristimo ni upola koliko bismo mogli.
Godišnje se u Srbiji proizvede 160.000 tona grožđa koje se gaji na oko 20.000 hektara zemlje, a proizvede se oko 30 miliona litara vina. Samo u Vojvodini imamo preko 100 vinarija, a ukupno ih je u Srbiji prosle godine bilo 497. Zašto imamo više podruma vina, nego etiketa sa geografskim poreklom? Zašto je u Srbiji predrasuda da vino piju samo imućni ljudi? Na koje bismo sve načine mogli da unapredimo proizvodnju grožđa koje, po svim paramaterima, u Srbiji uspeva kao nacionalno voće? O svemu tome u studiju razgovaramo sa Draženom Đurđićem, predsednikom opštine Sremski Karlovci i vrsnog vinogradara, a uživo smo i u vinogradu na Paliću gde je u toku berba grožđa i u selu gde domaćini od ubranih grozdova peku rakiju lozovaču!
