"EFEKAT JE KAO DA STE PIJANI ZA VOLANOM!" Ako krećete na duži put po ekstremnoj vrućini, jedno pravilo sa klimom SPAŠAVA OD KOLAPSA

Spoljašnji termometar pokazuje skoro 40 stepeni Celzijusa, sunce prži, a ispred vas je put od nekoliko stotina kilometara. Iako savremeni automobili imaju klime, duga vožnja po ekstremnim vrućinama predstavlja ogroman napor za organizam. A ni vaš četvorotočkaš se neće "osećati” najbolje ako ga za duže putovanje u ovakvim vremenskim uslovima ne pripremite kako treba.

Toplotni talas koji će narednih 7 dana "pržiti" Srbiju pretvaraju automobile u prave rerne. Dok se pripremate za put do letovališta ili duže putovanje kroz zemlju, stručnjaci upozoravaju da je za vožnju u ekstremnim uslovima podjednako važno pripremiti i sopstveno telo i vozilo kojim se kreće na put.

Pravilo "šok terapije": Razlika u temperaturi može biti opasna

Svako putovanje sopstvenim četvorotočkašem, naravno, počinje sedanjem za volan, a jedna od najvećih grešaka koju vozači prave jeste naglo rashlađivanje kabine. Naime, kako naglašavaju lekari, kada je napolju skoro 40 stepeni, sesti u auto u kom je klima podešena na 18 stepeni može izazvati ozbiljan kolaps organizma.

- Razlika između spoljašnje temperature i temperature u automobilu ne bi smela da bude veća od sedam do osam stepeni. Nagli prelazak iz rashlađene prostorije ili vozila na spoljnu vrelu sredinu dovodi do naglog širenja krvnih sudova, pada pritiska, a neretko i do gubitka svesti - ukazala je za RTS dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd.

Dakle, pre nego što uopšte upalite klimu u automobilu, osnovni lekarski savet je da obavezno otvorite sva vrata i prozore na nekoliko minuta, kako bi vreo vazduh izašao iz kabine. Tek nakon toga pokrenite vozilo i postepeno rashlađujte njegovu unutrašnjost.

Kafa i gazirani sokovi su lažni prijatelji na dugom putu

Iako tokom duže vožnje većina vozača poseže za energetskim pićima, hladnim gaziranim sokovima i litrima kafe kako bi ostali budni, lekari upozoravaju da je to zapravo kontraproduktivno, pogotovo na dužim relacijama.

- Kafa i energetski napici deluju kao diuretici, ubrzavaju puls i doprinose bržem gubitku tečnosti, što u kombinaciji sa vrućinom može izazvati nervozu i slabost. Slatki i gazirani sokovi samo prividno gase žeđ, a zapravo pojačavaju osećaj suvoće u ustima i traže još vode - objasnila je za N1 dr Milica Nikolić.

Zbog toga preporuka lekara jeste konzumiranje isključivo čiste, negazirane vode koju treba piti u malim gutljajima, pre nego što se uopšte oseti žeđ.

Hrana koja ne uspavljuje i optimalna satnica vožnje

Teška, masna i pržena hrana je najgori izbor pred dugu vožnju. Vrućina sama po sebi usporava cirkulaciju i izaziva pospanost, a obilan obrok će svu energiju usmeriti na varenje.

- Konzumirajte isključivo lakšu hranu tokom putovanja - voće, povrće ili lagane sendviče bez jakih namaza. Takođe, ključno je da vozač pre puta ima najmanje sedam sati kvalitetnog sna. Umor i teška hrana na plus 40 su najopasnija kombinacija za volanom – rekla je svojevremeno za "Blic" dr Biserka Obradović, objašnjavajući koliko je važan balans hrane i odmora.

A kada je reč o satnici vožnje, i lekari i saobraćajni stručnjaci su jednoglasni – ako je moguće, izbegavajte vožnju u najtoplijem delu dana, između 11 i 16 časova. Ako ipak morate da budete na putu u to vreme, ključ su redovne pauze na svaka dva sata u trajanju od 15 do 20 minuta, tokom kojih je preporučljivo protegnuti se u hladovini uraditi par laganih vežbi istezanja kako bi se cirkulacija vratila u normalu.

Klima nije luksuz, već pitanje bezbednosti

Vozač i njegovi saputnici će se u automobilu kada je napolju 40 svakako bolje osećati ako radi klima. Međutim, često se postavlja pitanje da li klima uređaj treba da radi tokom cele vožnje i da li to može da optereti automobil. Stručnjaci su po tom pitanju prilično saglasni - klima uređaj u ispravnom vozilu može da radi neprekidno, a njena upotreba tokom velikih vrućina nije stvar komfora već bezbednosti.

Nemački auto-moto savez ADAC upozorava da visoke temperature u kabini mogu značajno da umanje koncentraciju vozača, a efekat vožnje u pregrejanoj kabini može se uporediti sa smanjenjem pažnje kakvo izaziva i određena količina alkohola u organizmu.

Stručnjaci, prenosi ADAC, preporučuju da temperatura u vozilu bude između 22 i 24 stepena Celzijusa i savetuju da se mlaz hladnog vazduha ne usmerava direktno ka licu i grudima, već prema vetrobranu i gornjem delu kabine kako bi se vazduh ravnomernije rasporedio.

Kako sprečiti da automobil "prokuva"

Dok lekari govore o važnosti pripreme organizma na vrućini, mehaničari upozoravaju da podjednaku pažnju treba posvetiti i samom vozilu.

Jer, duga vožnja po usijanom asfaltu, usponi, višesatna vožnja auto-putem i čekanja na graničnim prelazima predstavljaju znatno veće opterećenje nego svakodnevna gradska vožnja, pa majstori savetuju da je potrebna provera stanja alternatora, jer tokom leta klima uređaj, ventilatori i svetla troše mnogo električne energije.

- Svaki automobil ima rashladni sistem projektovan da hladi motor koji takođe treba proveriti. Ako zakaže samo jedan njegov deo, može doći do pregrevanja. Zbog toga, pre dužeg putovanja preporučuje se provera nivoa rashladne tečnosti, stanja creva i spojeva, rada ventilatora hladnjaka, stanja kaiševa i nivoa motornog ulja – savetuju u jednom valjevskom autoservisu.

Bez obzira što putujete na letovanje a ne na zimovanje, auto serviseri navode da nikako ne zanemarite i - antifriz.

- Antifriz je važan čak i leti - ključanje na 110 stepeni štiti motor od pregrevanja. Ukoliko rashladna tečnost nije u dobrom stanju, rizik od problema na visokim spoljnim temperaturama značajno raste - navode naši sagovornici.

Letnje gume kad se asfalt usija su neophodne

Ako je temperatura vazduha 40, temperatura asfalta biće još veća. A u takvim uslovima letnji pneumatici nisu stvar izbora nego osnovne bezbednosti.

- Letnje gume su izrađene da izdrže visoke temperature i da obezbede dobar kontakt sa kolovozom na kojem je temperatura viša od 50 stepeni, te da obezbede kraći zaustavni put. Njihova elastičnost smanjuje habanje i povećava bezbednost u vožnji, a istovremeno doprinosi manjoj potrošnji goriva i sporijem habanju - objašnjavaju vulkanizeri.

Uz postavljanja letnjih guma, kako kažu, potrebno je proveriti i pritisak u njima, naročito ako ćete automobil dodatno opteretiti brojem putnika i većim prtljagom.