Mnogi građani strahuju od mogućih zloupotreba i krivičnog gonjenja zbog blagih oblika kažnjavanja, poput ćuške.
Ministarka naglašava da zakon ne predviđa automatsko oduzimanje dece, već pružanje podrške roditeljima putem stručnih službi.
Ukidanje fizičkog kažnjavanja dece izmenama Porodičnog zakona dovelo je do navoda da "država šalje kontrolu u kuću" i da "krivično goni zbog šamara i ćuški", koji su, kako kažu iz resornog ministarstva, netačni i neprihvatljivi.
Kako javlja RTS, javna rasprava o Nacrtu izmena Porodičnog zakona završena je pre deset dana, ali se polemika ne stišava. Predsednik Aleksandar Vučić, dodaje se, zatražio je da Vlada Srbije pažljivo razmotri sve primedbe.
Zloupotreba najmanje ćuške
Izmene zakona, koji je na snazi više od dve decenije, neodložne su, navode u resornom ministarstvu. Potrebno je uskladiti ga sa ratifikovanim konvencijama i sporazumima, kao i sa izveštajem Evropske komisije, koja od Srbije traži izričitu zabranu maloletničkih brakova i telesnog kažnjavanja u porodici.
To je predviđeno Nacrtom zakona, ali drugu izmenu mnogi teško prihvataju.
Mnogi strahuju da bi i najmanju ćušku, kojom bi kaznili dete, neko mogao da zloupotrebi i da ih zbog toga prijavi.
Šta podrazumeva telesno kažnjavanje
Da do toga ne bi došlo, Nacrtu zakona nedostaje da precizno odredi šta podrazumeva telesno kažnjavanje, stav je Sindikata sudske vlasti.
"Komitet za prava deteta jasno je definisao principe po kojima treba odrediti telesno kažnjavanje, kako bi se sprečile zloupotrebe – i preoštra zabrana, odnosno preterano kažnjavanje roditelja, ali i preblaga rešenja zbog kojih se određeno ponašanje ne bi prepoznalo", kaže Aleksandra Arnautović iz Sindikata sudske vlasti, a prenosi javni servis.
Iz resornog ministarstva podsećaju da je Srbija pre četiri godine usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od nasilja, u kojem je precizirano šta predstavlja telesno kažnjavanje.
Nasilje normalizovano
Od više od 250 komentara na Nacrt zakona, ministarstvo je prihvatilo petinu. Iz teksta je izbrisana aplikacija koja je trebalo da posluži za analizu rasprostranjenosti nasilja, a koju su mnogi protumačili kao sredstvo koje bi deci omogućilo da prijavljuju i ucenjuju roditelje.
"Nigde u zakonu ne stoji da će se roditeljima oduzimati deca. Potrebno je razgovarati sa roditeljima, pružiti psihološku i sociološku podršku stručnjaka zaposlenih u centrima za socijalni rad i predložiti im da otklone nedostatke u vršenju roditeljskog prava", navodi ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Snežana Anđelić smatra da nije reč o stvaranju neprijateljstva prema roditeljima, već o zaštiti dece.
"Nasilje smo u velikoj meri normalizovali i koristimo ga gotovo svakodnevno, često nesvesni posledica. Ono izaziva strah, nesigurnost, budi agresiju i nameće model ponašanja – kad imam problem, primeniću silu", ističe Anđelić.
Rasprava o ukidanju fizičkog kažnjavanja stavila je u drugi plan i neke druge izmene Porodičnog zakona, poput ukidanja starosne granice od 10 godina za izražavanje mišljenja deteta u upravnim i sudskim postupcima.
(RTS)
