Dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara kao podsetnik na oslobađanje logora Aušvic
Istaknuta je važnost sećanja na Jevreje, Srbe i Rome stradale tokom Drugog svetskog rata
Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević položio je danas venac na spomenik "Menora u plamenu” na Dunavskom keju, gde je održana svečana ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
On je istakao da se danas, kada obeležavamo Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, sećamo Jevreja, ali podjednako i Srba i Roma koji su stradali u nacističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata.
– Kao država i grad koji su položili velike žrtve u odbrani vrednosti na kojima danas počiva čitava Evropa, dosledno negujemo kulturu sećanja. Hteo bih da podsetim na neke veoma važne inicijative koje smo do sada pokrenuli i odluke koje smo usvojili. To je najpre odluka Skupštine Grada Beograda iz 2014. godine da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Ovaj datum svake godine prigodno obeležavamo polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde danas imate i Memorijalni centar kao jednu kulturno-istorijsku i obrazovnu ustanovu. Podsetiću i da je gradski parlament 2021. godine, na osnovu inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića, usvojio odluku da leva obala Save, tačnije potez od mosta Gazela do Brankovog mosta, ponese naziv Obala jasenovačkih žrtava. Naravno svemu ovome bih dodao još jednu ne manje važnu činjenicu da je naša zemlja 2016. godine zakonski regulisala pitanje jevrejske imovine na način koji je jedinstven u gotovo čitavoj Evropi i svetu – rekao je Nikodijević.
"Važnost kulture sećanja"
Predsednik gradskog parlamenta još jednom je istakao važnost kulture sećanja, jer je istorija uvek tu da svojim lekcijama, posebno o Holokaustu, opomene čitavo čovečanstvo da više nikada ne ponovi greške iz prošlosti.
– Mi ćemo se i dalje truditi da prošlost čuvamo od zaborava i da sve generacije obrazujemo u duhu naše antifašističke tradicije – zaključio je Nikodijević.
Venac je položio ministar za evropske integracije Nemanja Starović, koji je tom prilikom istakao da Holokaust nije samo poglavlje u istorijskim knjigama već duboka moralna rana čovečanstva koja je pokazala šta zlo može da učini onda kada se mržnja institucionalizuje, a ravnodušnost prema drugome postane društvena norma.
– Sećanje na ovaj veliki zločin nije pitanje izbora, već obaveza prema žrtvama, istini i budućim generacijama. Sećanje je i naša obaveza prema pravdi, da žrtve niko nikad ne proglasi za dželate, a dželate za žrtve – istakao je Starović.
Venac je položio izaslanik predsednika Republike Srbije, savetnik predsednika Milorad Veljović, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, predstavnici Jevrejske opštine, pripadnici diplomatskog kora, Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, predstavnici jevrejskih i romskih zajednica, udruženja građana, kao i potomci žrtava i preživelih.
U Aušvicu ubijeno više od milion ljudi
Podsetimo, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe, pre osam decenija 1945. godine oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji.
Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih su oko 90 odsto bili Jevreji.
Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Rezolucijom 60/7 iz 2005. članice OUN su pozvane na poštovanje žrtava Holokausta, a apelovano je i da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao ni širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane. Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu Holokausta.
Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru centralne i istočne Evrope.
Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao što je 22. april u Srbiji.
