Oglas za prodaju leka za dijabetes osvanuo je u podzemnom prolazu kod Palate Albanija
Oglašivač kaže da je reč o sopstvenim zalihama leka i da nije preprodavac, te da ga nudi po ceni koju je i sam platio u redovnoj prodaji
Zalepljen u jednom od beogradskih podzemnih prolaza, oglas koji sadrži samo kratku reč i broj telefona ispod nje, sam po sebi govori o ozbiljnom problemu koji je aktuelan već nekoliko godina unazad. Naime, naveden je samo naziv leka čija namena je isključivo za lečenje dijabetesa tipa dva, ali se neretko (zlo)upotrebljava za mršavljenje.
Tragom ovog oglasa pozvali smo navedeni broj telefona. Kako nam je tom prilikom rekao čovek koji stoji iza oglasa, nudi pet pakovanja pomenutog leka, zajedno ili pojedinačno.
- Ja sam to dobio na recept jer sam dijabetičar, ali mi je ukinut lek zbog problema sa pritiskom. Ostalo mi je pet pakovanja, a ne mogu da ih koristim, pa hoću samo da prodam to što sam kupio - počeo je sa objašnjenjem oglašivač.
Cena: 40.000 za svih pet pakovanja ili 12.000 pojedinačno
Odmah potom je prešao na cenu - 40.000 dinara za svih pet pakovanja ili 12.000 dinara za jedno pakovanje. Tu je već jasno da ima "preduzimački" duh, ali:
- Nisam preprodavac, samo hoću da nadoknadim ono što sam i sam potrošio, zato se i ne ugrađujem u cenu - rekao nam je i dodao da u svakoj kutiji ima četiri doze, te da se uzima jedna doza mesečno.
Nije propustio ni da spomene da je za dva meseca izgubio 14 kilograma dok ga je koristio, te da se ima neki osećaj sitosti i da se vrlo malo jede dok se ovaj lek uzima.
Dostava naravno nije nikakav problem, pa nam je oglašivač rekao da može da donese i na kućnu adresu za sve iz Beograda, a sve to jer svaki dan vozi svoju ženu, inače farmaceuta po struci, na posao.
Lekari saglasni: To nije lek za gojaznost
Nema sumnje da pravilna upotreba lekova dovodi do poboljšanja zdravlja i kvaliteta života. To podrazumeva upotrebu leka koji je preporučen od strane lekara i određen tačnom dozom. Uzimanje na svoju ruku u nekontrolisanim uslovima, vođeni savetima ljudi koji nisu stručni za tu oblast, dovodi do trajnih posledica. Svaki lek ima svoju "ličnu kartu" odnosno indikacije gde je tačno napisano za koju svrhu je taj lek.
Profesor dr Radan Stojanović kategorički je podvukao ranije za "Blic TV" podvukao da lek namenjen za lečenje dijabetesa tipa 2 nikako nije lek za lečenje gojaznosti.
- Kada je u pitanju ovaj lek, jasno stoji lečenje šećerne bolesti tip dva, znači ne ni tip jedan, već lečenje šećerne bolesti tip dva, samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima. Gojaznost se tu ne spominje, znači ono što je vrlo važno, to nije lek za lečenje gojaznosti. Semaglutid, ta ista supstanca, odobrena pod zaštićenim nazivom "Vegovi", postoji u Americi u većoj dozi i on je odobren za lečenje gojaznosti. Drugi lek koji je dostupan u našoj zemlji koristi se isključivo za lečenje šećerne bolesti tip dva - poručio je prof. dr Stojanović.
Kupovina preko interneta ili oglasa najrizičnija
Dr Jelica Bejkić Macuta istakla je takođe, gostujući ranije na Blic TV da je dejstvo leka takvo da luči enzime koji zatvaraju apetit, ali mogu imati ogromne posledice po zdravlje ljudi, ukoliko se ne upotrebljava pravilno.
- Ljudi dovode sebe u opasnost da neko plati glavom, pogotovo ako kupuju lek preko interneta. Vi ne znate koje sastojci tamo mogu biti. Bilo je priče da se u nekim kutijama nalazio umesto navedenog leka i insulin. To je moglo da izazove insulinski šok i ozbiljno oštećenje mozga - upozorila je svojevremeno načelnica endokrinologije u KBC "Bežanijska Kosa" dr Jelica Bejkić Macut.
Ona je tada istakla i da je individualna terapija najbitnija, ali i da uzimanje falsifikata ovog leka može dovesti do smrtnog ishoda.
- Koliko god da lekovi pomažu, oni mogu da imaju i negativne posledice na zdravlje. U lečenju dijabetesa mnogo se napredovalo. Ali, individualna terapija! Ništa se ne može na svoju ruku procenjivati! Falsifikovan lek može da dovede do smrtnog ishoda. Neko može zaista da plati glavom - zaključila je dr Bejkić Macuta.
Inače, kako smo ranije pisali, nema grupe lekova koja se danas ne falsifikuje na globalnom nivou, odnosno koji se ne nalaze na ilegalnom tržištu medikamenata, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a svemu tome ranije je za Blic govorio Pavle Zelić iz Agencije za bezbednost lekova Srbije (ALIMS).
