Kralj Petar I Karađorđević obavio je svečano otvaranje hotela 14. januara 1908. godine
Tokom Hladnog rata, hotel je bio mesto okupljanja i prisluškivanja zbog svoje strateške lokacije
Hotel Moskva nije samo zgrada sa zelenim pločicama, to je beogradski "Orijent ekspres" koji stoji u mestu, pisale su novine svojevremeno. Kada je za Novu godinu 1908. svečano otvorena palata "Rosija" (“Rusija”) na Terazijama, kako je nekada hotel "Moskva" nosio naziv, beogradski novinari su je prvi put obišli ne verujući da se nalaze u srpskoj prestonici i ne sluteći koje će sve tajne i misterije da si viju njegovim hodnicima i sobama.
Hotel otvorio kralj Petar Karađorđević
Hotel "Moskva" tada je imao drugačiju namenu, na istom mestu, ali sa drugačijim nazivom zvao se Palata osiguravajućeg društva "Rosija" i podrazumevala je kancelarijski prostor, hotel, restoran i stanove za direktore.
Tadašnju palatu, a današnji hotel “Moskva” otvorio je kralj Petar Karađorđević, a o tome je Politika svojevremeno pisala: "Kralj posetio novu zgradu Rosija. On je obišao restoran, sva odeljenja i kancelarije pomenutog društva".
Svečano otvaranje je izvedeno iz dva dela. Tog 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević je otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva.
Svečano otvaranje i veselje obavljena su i 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde.
Priča o broju 13 i zašto ga nikad nije bilo u hotelu
Ipak, od trenutka otvaranja, od 1908. godine, ovaj hotel je bio tihi svedok svega što niste smeli da pročitate u novinama.
Zbog univerzalnog sujeverja da je 13 baksuzan broj, u hotelu "Moskva" ni na jednom spratu nećete naći sobu koja se završava sa 13.
U vreme kada je hotel nastajao, evropska aristokratija i bogati trgovci gajili su dubok strah od "baksuznog" broja. Da se ne bi rizikovalo sa sudbinom (ili profitom), arhitekte su jednostavno preskočile ovaj broj. Posle sobe 12, odmah sledi 14. Ova tradicija opstala je do danas, čuvajući mir gostiju koji veruju da se sudbonosni ugovori i velike ljubavi ne potpisuju tamo gde stanuje broj 13.
"U lobiju bilo više prisluškivača nego kristala na lusterima"
Tokom Hladnog rata, Beograd je bio raskrsnica Istoka i Zapada, a "Moskva" je bila glavni terminal. Urbane legende kažu da je u lobiju bilo više prisluškivača nego kristala na lusterima. I dok su zvanice uživale u čuvenoj Moskva šnit torti, za "fiksnim" stolovima sedeli su tihi gosti.
Navodno, agenti UDBE imali su svoje pozicije sa kojih su pratili ko ulazi u lift, ko prima koverte i ko šapuće predugo nad kafom. Konobari su, kaže priča, bili obučeni da prepoznaju diskretne signale i znaju kome se konjak dopunjava bez pitanja. "Moskva" nije bila samo hotel, bila je to najluksuznija čekaonica za informacije u ovom delu Evrope.
U "Moskvi" nastale Ajnštajnove skice teorije relativiteta?
Jedna od najlepših priča vezanih za hotel jeste ona o Albertu Ajnštajnu i Milevi Marić. Legenda kaže da su, sedeći u lobiju, na kafanskim salvetama skicirali osnove teorije relativiteta.
Iako istorija potvrđuje da je par boravio u Srbiji, direktnih dokaza o "naučnim salvetama" iz Moskve nema. Ipak, Beograd ne odustaje od ove priče. Možda te salvete nisu završile u muzejima, ali su ostale urezane u kolektivno pamćenje grada kao simbol vremena kada je Beograd bio intelektualni centar sveta.
Tokom II svetskog rata sedište Gestapoa
Često ćete čuti da "Moskva" nikada nije zatvorila svoja vrata. Ipak, istorija je surovija. Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, hotel je postao sedište zloglasnog Gestapoa. Za obične građane, on je tada bio neosvojiva, mračna tvrđava.
Danas, dok sunce sija na njegovoj keramici, Hotel "Moskva" ostaje jedan od simbola Beograda koji se ne menja. On je podsetnik da su u ovom gradu granice između istine i mita tanke - i da je upravo to ono što ga čini večnim.
(Blic/Telegraf.rs)
