(VIDEO) POTRESNI GOVORI NA KOMEMORACIJI DUŠKA VUJOŠEVIĆA: "Govorio je: Košarka jeste bila osnovna stvar u mom životu, a sada me je teška bolest odvojila od života"

Na komemoraciji Duška Vujoševića, koja se održava u Skupštini grada Beograda, održani su potresni govori od strane prijatelja legendarnog trenera. Na komemoraciji je puštena omiljena pesma Duška Vujoševića "Pamtim samo sretne dane" od Gabi Novak.

Komemoracija Dušku Vujoševiću, koji je umro 8. aprila u 68. godini, se održava a mnoge istaknute ličnosti su došle da se oproste od legendarnog trenera.

Sinan Gudžević, dobar prijatelj Duška Vujoševića, koji je na poziv porodice čuvenog trenera došao na komemoraciju i održao govor, obratio se prisutnima.

- Bez Duška Vujoševića se Partizan ne može ni zamisliti. Ovde sam po želji Duletove porodice. Vidimo kako već sedam dana pripadnici nacije Partizana žali Duška Vujoševića.... Duško Vujošević je izjavio više puta da je po nacionalnosti on Partizanovac. Duška sam poznavao 40 godina ravno. Sa njim me je upoznao u restoranu Zagreb partizanovac Božo Koprivica. To je bilo za vreme Jugoslavije, dok je Duško još živeo sa roditeljima i sestrom Natašom u Zemunu. U tri sedmice marta i aprila ove godine, smrt nemilosna izvršiteljica izješe po vremenu vreme, odnela je i Boža i Duška. Partizana su pune knjige Boža Koprivice, a bez Duška se ne može ni zamisliti. Kakav dobro obavljen posao smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu. Od Duška sam saznao za smrt Božovu, a nakon komemoracije stigla je vest o Duletovoj smrti. Ovde sam po želji Duletove porodice. Jutros mi se čini da je vreme od kako se znam sa Duškom, prošlo dlanom o dlan. O smrti kažemo da znamo sve, ali nas uvek iznenadi. Vidimo već sedam dana kako pripadnici nacije Partizanovaca, žale Duška Vujoševića, ako takvih ima da ne znaju, on je više puta izjavio da je on po nacionalnosti Partizanovac.

- Njemu koji im je priredio više radosti nego svi pre njega i posle njega. I strukture košarkaškog i drugih klubova su se priključili tome žaljenju. Narodna žalost je dobra reč, iako ona nije proglašena. Duško je za mnogo ljudi bio narodna radost, pa je i žalost za njime narodna. "Svako je žalan i bolan kada mu umrte neko od bližnjih, ali smrt žali i grad". Rođen je u Titpogradu, majka Vukica, otac Nikola, roditelji su Crnogorci. Sele se u Beograd, otac ekomnomista, majka službenica. Dule u Beogradu krenuo u osnovnu školu na Dušanovcu. Počeo studuirati na Pravnom fakultetu, a paralelno se upisao na trenersku školu. Završio ju je, a fakultet nastavio. Kada je postao prvi trener Partizana imao je 27 godina. Osvojio je prvo prvenstvo 1987. godine, dve godine kasnije upoznaje Anu, buduću suprugu.

- Iz Partizana će Duško otići u Italiju, Španiju, Francusku, jednu srezonu trenira i Zvezdu, posle se vaća u Partizan i čini ono štoi ga čini najvećim. Uglavnom je klub pomagao treneru da postane bolji, da se proslavi. To je uobičajen princip napretka. Akli ima trenera koji su više dali Partizanu, u fudbalu Ile Špic, Stjepan Bobek... Duško je zahtevao da se igrači usavršavaju vežbanjem, bio je nepopustljiv. Vežbom se i papagaj nauči da govori, rekao mi je jednom.

'Košarka jeste bila osnovna stvar u mom životu, a sada me je teška bolest odvojila od života. Živeti sa dijalizom nije lako, izgubio sam strast. Sada mi Vojove slike još više znače', pričao je Vujošević. Bio je opsednut knjigama. Nisam imao pojma o naslovu koji bi mi kazao, pa bi rekao sve dok ne razaznam. Imao sam utisak da me smatra jednim od svojih igrača, pa me vežba. Žalio je što nestaju biblioteke i bioskopi, glasio je govor.

"Velikan kad ode, ne može da čuje sve ono što bi trebalo"

Govor je održao i novinar Petar Peca Popović.

- Tužni zbore, Božo Koprivica mi je naložio da izaberem reči, da se ne brukamo pred našim dragim prijateljem. Velikan kad ode, ne može da čuje sve ono što bi trebalo i što smo morali odavno da mu kažemo. Kada nas je, prošle srede zadesila vest koje smo se pribojavali, prvi naslovi su glasili 'Otišao je general', 'Otišao je čarobnjak'... Za mene, gospodin Duško Vujošević je bio primer, bajkotvorac, graditelj, principijelan i nepotkupljiv čovek. Ja ne dolazim iz košarke, ali kao svako siroče Jugoslavije znam koliko je vizionara ovdašnju košarku napravilo evropskim, pa i svetskim fenomenima. Među svim tim titanima, Duško će uvek imati izdvojenu poziciju. Umeo je da prepozna klinačku darovitost i pruži šansu da se iskažu u pravom svetlu, ne pitajući za poreklo, nacionalnost ili veroispovest. Bio je negovatelj gnezda iz kojeg će izleteti buduće legende, najviše, naravno, svog Partizana.

- Sve je to mogao jer je sanjao kao dete, mislio kao naučnik, analizirao kao psiholog, radio kao tehnolog, voleo kao pesnik i odlučivao kao časni sudija. Načitan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener. Držao se principa. Možeš preko neke veze da igraš, ali preko nje ne možeš da igraš dobro i da dođeš do rezultata.

- Duško je proučavao čudo sličnosti između umetnosti i svog sporta. Znao je taj večni raspored - prolog, zaplet, drama, epilog. Ovde poluvreme, tamo pauza, ovde teren, tamo bina, ovde trener, tamo režiser, ovde igrači, tamo glumci. Publika je na oba mesta željna rezultata. Sve je to tako slično.

- Njegova borba nije bila samo na parketu i zato su 23 trofeja i 916 puta predvođenje crvno-belog tima koštali. Taj se čovek nije štedeo zbog uverenja da nijedan posao ne može dobro da se radi bez ljubavi i bez strasti. To ga je stajalo zdravlja, sigurno i dobrog dela života. Postoje ljudi koji unapred pristaju na tu cenu, svesni da bi bez toga izdali sebe. Često je bio toliko impulsivan da je prelazio neke granice, ali kada se meč završi znao je da čestita i pruži ruku. Pamtimo ga kao borca za pravdu biranih reči, ali bez dlake na jeziku, glasio je govor.

"Partizan je deo njegove duše"

Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović se obratio prisutnima i oprostio od Duška Vujoševića.

- Teško je pronaći reči kada se opraštamo od čoveka koji je značio svima nama. Nije bio samo sjajan trener, to svi znamo, o njegovim rezultatima će govoriti istorija. Za mene i mnoge druge ovde, bio je mnogo više od toga. Bio je čovek stava, karaktera, nikad nije birao lakši put, uvek je govorio istinu čak i kada je sve nas bolela. Imao sam sreću i čast da ga poznajem. Čuo bih njegov savet kada je najteže. Njegove reči su bile i više od saveta, bile su snaga da se nastavi dalje, da se veruje. Mnogo puta kada su pritisci bili najveći, njegova podrška mi je značila. Njegova ljubav prema Partizanu nije bila samo obična ljubav. Partizan je deo njegove duše. Naučio nas je da Partizan nije samo košarka. To je borba, dostojanstvo, vera da se nikad ne odustaje. Zato njegov odlazak i boli. Danas ne odlazi samo trener, legenda, nego čovek koji je oblikovao generacije. Znam da postoje ljudi koji zapravo nikad i ne odlaze. Ostaju u svakom sećanju, savetu koji su dali, svakom delu. Dule će zauvek ostati deo Partizana. Dule, hvala ti za sve što si dao ovom klubu. Počivaj u miru prijatelju, neka ti je večna slava", glasio je govor.

Proslavljeni košarkaš i nekadašnji reprezentativac Srbije i aktuelni potpredsednik KSS Nenad Krstić je takođe održao govor.

- Danas se opraštamo od čoveka čije ime zauzima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Kroz njegov rad prošle su generacije mladih košarkaša od pionira do seniora. Mnogi su postali reprezentativci i nosioci naše igre. Njegova košarka ostavila je trajni pečat na srpsku košarku. Gradimo je prave vrednosti dugoročno. Pružao je priliku mladima i gradio timove koji su imali identitet i karakter prema dresu koji nose. Njegovo nasleđe nije samo u košarkašima, nego i ljudima", rekao je Nenad Krstić u svom govoru i dodao da za njega lično to ima veliko značenje. Bio sam na početku željan dokazivanja na Zlatiboru. Tri minuta pre kraja doživeo sam tešku povredu ruke, nisam znao koliko je ozbiljno i nastavio sam da igram. Sutra me je pozvao i pitao: Da li bi nastavio da si znao da je slomljena? Rekao sam da bih. Pogledao me je, pomilovao i rekao - ajde nazad. To je bio Dule, glasio je govor.

Porodica, prijatelji i kolege došli su na komemoraciju kako bi se oprostili od Duška Vujoševića. Došli su Moka Slavnić, Dejan Tomašević, Rasim Ljajić, mnogi bivši košarkaši Partizana, Vanja Marinković, Boris Tadić, Predrag Danilović, Bogoljub Karić, Željko Obradović, Saša Đorđević, Željko Paspalj, glumac Zoran Cvijanović, Ivica Dačić, Nemanja Vidić, Ostoja Mijailović... Tu si i supruga i sin.

Ivica Dačić i Boris Tadić su se slomili i zaplakali na komemoraciji.

Legendarni trener biće sahranjen istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Opelo je u 13 časova u crkvi Svetog Nikole u 13 časova.

Jedan od najznačajnijih košarkaških trenera

Duško Vujošević, jedan od najznačajnijih košarkaških trenera u istoriji jugoslovenske i srpske košarke, rođen je 3. marta 1959. godine u Podgorici. Svoju trenersku karijeru započeo je neobično rano, radeći sa mlađim kategorijama, a već sa 26 godina (1985. godine) preuzeo je kormilo prvog tima Partizana.

Poslednjih godina, Vujoševićevu karijeru su usporili ozbiljni zdravstveni problemi. Dugogodišnja borba sa dijabetesom dovela je do otkazivanja bubrega, zbog čega se povukao sa klupe i posvetio lečenju, piše Sportal.