Naziv Island potiče iz frustracije Flokija Vilgerdarsona, koji je doživeo teška iskustva na ostrvu.
Istorijski, Grenland je bio topliji i zeleni prilikom dolaska Erika Crvenog, što je uticalo na naziv tog ostrva.
Na prvi pogled, mapa sveta izgleda zbunjujuće: Grenland je ogroman beli blok leda, a Island deluje kao zelena oaza na severu Atlantika. Ako bismo gledali samo boje, delovalo bi logično da imena treba da se zamene. Ali priča je, kao i obično kod Vikinga, mnogo zanimljivija.
Grenland je danas više od 80 odsto prekriven ledom. Island je, uprkos svom nazivu, leti bujno zelen. I dok internet i dalje pravi mimove na ovu temu, istorija i klima nude odgovor koji je istovremeno i jednostavan i fascinantan.
Kako je Grenland nekada zaista bio zelen
Kada se Erik Crveni iskrcao na jugozapad Grenlanda 982. godine, zatekao je mnogo toplije leto nego što bismo danas očekivali. Prema podacima iz ledenih jezgara i školjkama mekušaca, period između 800. i 1300. godine bio je znatno topliji. Taj deo Grenlanda bio je dovoljno blag da se razviju farme ovaca i krompira i do danas se upravo tu zadržala poljoprivreda.
Sa njegove perspektive, ime "Greenland" nije bilo marketinška smicalica, već realan opis nove zemlje. Tek vekovima kasnije, kako je klima zahladnela, kolonije su nestale, a Grenland postao ono što danas prepoznajemo: carstvo snega, leda i vetra.
Island je dobio ime zbog vikinga kome se sve srušilo
Sa Islandom je situacija još ličnija. Prvi nordijski istraživač, Nadaror, nazvao ga je "Snæland“ – zemlja snega. Njegov naslednik, Gardar, dao mu je ime „Gardarovo ostrvo“. Ali tek je Floki Vilgerdarson, koga često zovu „prvim Islanđaninom“, presudio. Tokom njegove zime na ostrvu, ćerka mu se utopila, a celo stado mu je uginulo. Izmučen, popeo se na planinu i ugledao fjord prepun ledenih santi. U trenutku frustracije dao mu je ime koje će se zadržati: Iceland.
Ironično, Island je zbog Golfske struje topliji nego što deluje na mapi. More oko Islanda može biti i šest stepeni toplije nego oko Grenlanda. Zato je leto tamo zeleno, iako 11 odsto zemlje i dalje prekriva led.
Imena su ostala vekovima kasnije
Island je vremenom postao zasebna nordijska kultura, nazivajući sebe Íslendingur – ljudi sa Islanda, ali bliski Skandinaviji. Grenland je dobio status zemlje koju treba privući dobrim imenom, kako bi Erik Crveni doveo nove doseljenike. Imena su se primila, a svet ih je prihvatio kao datost.
Danas, međutim, klima ponovo menja pravila. Brzo topljenje grenlandskog leda utiče na hlađenje Severnog Atlantika i usporavanje Golfske struje. Ako se trendovi nastave, Island bi za nekoliko vekova mogao postati hladniji nego ikad, a Grenland topliji i zeleniji nego što ga poznajemo. I tako, posle hiljadu godina, možda ćemo se ponovo vratiti na početak: globus bi jednog dana mogao da izgleda baš onako kako su ga Vikinzi zamišljali.
