Jednostavne aktivnosti, poput šetnje ili rada u bašti, podsticale su kreativnost i opuštanje bez pritiska na postignuća
Hobiji su se nekada praktikovali iz čistog zadovoljstva, a ne radi profita ili pokazivanja na društvenim mrežama
Da li se sećate vremena kada posao nije išao sa vama kući, a telefon nije zvrjao svakih pet sekundi? Milenijalci i generacije pre njih pamte jednostavan život koji je čuvao mentalno zdravlje. Psiholozi tvrde: vreme je da se vratimo u prošlost.
Sve je više onih koji se sa nostalgijom prisećaju sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. I to nije bez razloga. Tadašnji način života nosio je sa sobom prirodni lek protiv stresa i pregorevanja na poslu.
Milenijalci, koji su odrastali krajem 80-ih i tokom 90-ih, dobro pamte pravila po kojima se tada živelo. Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da upravo ti zaboravljeni načini ponašanja mogu poslužiti kao pojas za spasavanje modernom čoveku koji je pod konstantnim pritiskom.
Evo jednostavnih pravila iz prošlosti koja nam danas najviše nedostaju.
Posao ostaje iza zatvorenih vrata biroa
U zlatno doba pre pametnih telefona, kada bi se radno vreme završilo - posao je bio završen. Nije bilo kasnovečernjih imejlova, viber grupa niti šefova koji vas zovu u deset uveče.
Psiholozi naglašavaju da je jasna granica između posla i privatnog života ključna za sprečavanje sagorevanja. Čak i ako samo isključite notifikacije nakon radnog vremena, vaš nivo stresa će drastično opasti. Nije ni čudo što sve više ljudi danas svesno odbija da odgovara na službene poruke vikendom.
Ćaskanje sa komšijama umesto gledanja u ekran
Nekada je bilo potpuno normalno da zastanete na stepeništu, ispred zgrade ili u dvorištu i popričate sa komšijom. Deca su dane provodila na igralištu, dok su odrasli razmenjivali vesti i družili se na klupi.
Ovakvi neobavezni, svakodnevni kontakti gradili su osećaj pripadnosti zajednici i razbijali usamljenost. U eri kada se većina komunikacije odvija preko ekrana, čak i kratka, iskrena razmena dve rečenice sa komšijom ima mnogo veći pozitivan uticaj na mozak nego hiljade lajkova na mrežama.
Nuda kao inspiracija i šetnja bez brojanja koraka
Da li se sećate vremena kada vam je bilo dosadno? U 80-im godinama nuda je bila sasvim prirodna stvar. Danas svaku praznu sekundu popunjavamo besomučnim skrolovanjem po telefonu.
Međutim, mozak zahteva pauzu! Psiholozi tvrde da nuda podstiče kreativnost i rađanje novih ideja. Ponekad je potrebno samo sedeti u tišini i ne raditi apsolutno ništa.
Takođe, slobodno vreme se nekada provodilo napolju - bez pametnih satova, aplikacija i opsednutosti brojem pređenih koraka. Pranje automobila ispred kuće, rad u bašti ili obična šetnja bez cilja služili su za opuštanje, a ne za obaranje ličnih rekorda.
Hobiji radi čiste radosti, a ne radi zarade
Nekada su ljudi imali hobi prosto zato što ih je to ispunjavalo i činilo srećnim. Niko nije razmišljao o tome kako da monetizuje svoje pletenje, slikanje ili vožnju bicikla, niti su te aktivnosti rađene da bi se okačile na društvene mreže.
Danas živimo pod stalnim pritiskom da svaka naša aktivnost mora biti produktivna ili profitabilna. Vreme je da vratimo tajne užitke koji služe isključivo za dušu i ne donose nikakav novac osim čistog zadovoljstva.
Porodična večera bez telefona na stolu
Večernje okupljanje za stolom bilo je sveti gral svake porodice. Čak i ako je u pozadini radio televizor, na stolu nije bilo telefona koji bi odvlačili pažnju. Ukućani su zapravo razgovarali o proteklom danu, slušali jedni druge i pravili planove.
Pored toga, pre nego što su mobilni telefoni preuzeli naše živote, niko nije očekivao da budete dostupni 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Ako se neko ne javi na fiksni telefon, prosto biste probali kasnije. Danas imamo osećaj krivice ako ne odgovorimo na poruku u roku od pet minuta.
Odvajanje od telefona na samo nekoliko sati dnevno pruža vam prekopotrebni digitalni detoks i vraća vam unutrašnji mir. Naši stari su to dobro znali – vreme je da ih ponovo poslušamo.
