Tečnost je hiperslana salamura, koja zbog velike koncentracije soli ostaje tečna i na temperaturama do minus 20 stepeni.
Erupcije izazivaju promene pritiska ispod glečera, dok prolazak salamure kroz led povremeno usporava kretanje samog glečera.
U jednoj od najsurovijih oblasti na planeti, suvim dolinama Mekmardoa na Antarktiku, nalazi se prizor koji izgleda kao kadar iz horor filma. Usred beskrajne bele površine Tejlorovog glečera, povremeno eruptira mlaz tamnocrvene tečnosti, fenomen koji je više od jednog veka zbunjivao naučnike i o kojem se razvilo bezbroj teorija.
Ovaj neobičan prizor, danas poznat kao „krvavi vodopad“, prvi je zabeležio geolog Thomas Griffith Taylor davne 1911. godine. Tek sada, zahvaljujući novoj studiji objavljenoj u časopisu Antarctic Science, slagalica deluje zaokruženo. Još početkom 20. veka pretpostavljalo se da je crvena boja posledica algi. Ispostavilo se da istina nema veze sa biološkim pigmentima.
Šta zapravo daje "krvavi" izgled
Istraživanja iz poslednje decenije pokazala su da je reč o česticama gvožđa zarobljenim u nanosferama koje sadrže i silicijum, kalcijum, aluminijum i natrijum. Ove čestice najverovatnije potiču od drevnih mikroorganizama koji su ostali „zatvoreni“ duboko ispod leda. Kada voda dospe u kontakt sa vazduhom, gvožđe oksidira i glečer „prokrvari“ karakterističnom bojom rđe.
Kako tečnost ostaje tečna na minus 20
Drugi deo misterije odnosio se na samu činjenicu da je voda uopšte tečna. U stvarnosti, to nije obična voda, već hiperslana salamura koja se formirala pre oko dva miliona godina, kada se more povuklo iz dolina. Ogromna koncentracija soli sprečava smrzavanje čak i na ekstremno niskim temperaturama, pa se tečnost povremeno probija kroz glečer.
Novo otkriće otkriva mehanizam "erupcije"
Ono što do sada nije bilo jasno jeste šta aktivira izlivanje.
Analizom GPS zapisa, termalnih merenja i snimaka iz 2018. godine, naučnici su zaključili da krivac leži u promenama pritiska ispod glečera. Kako se Taylor Glacier kreće niz dolinu, masa leda stiska podledničke kanale. Kada pritisak postane prevelik, led popusti, pukotine se otvore i salamura izbije u naglim, kratkim mlazevima.
Zanimljiv dodatak: ovaj proces privremeno usporava kretanje samog glečera, delujući poput hidraulične kočnice.
Šta ostaje kao otvoreno pitanje
Naučnici sada veruju da su razrešili gotovo sve ključne nepoznanice o krvavom vodopadu. Ipak, jedna dilema ostaje: kako će zagrevanje planete u narednim decenijama uticati na ovaj jedinstveni podlednički sistem?
Jasno je da će odgovor na to pitanje zahtevati mnogo više od jednog istraživanja — možda čitavu novu eru proučavanja antarktičkih glečera.
